Reditelj Morgan Metjuz na FEST-u: Veze ljubavi u porodici jače su od svega što pokušava da ih razori

U okviru 53. izdanja Međunarodnog filmskog festivala FEST, beogradskoj publici predstavljena je britansko-irska drama „500 milja“ (500 Miles). Tim povodom na konferenciji za medije govorio je reditelj filma Morgan Metjuz (Morgan Matthews), koji je sa novinarima podelio impresije o Beogradu, radu na filmu, značaju porodičnih veza, ali i saradnji sa mladim glumcima i slavnim Bilom Najem.

Film „500 milja“, koji traje 102 minuta, prati dvojicu braće tinejdžera koji beže od kuće, dok se kroz njihovo putovanje polako otkriva pozadina porodične krize.

Preporučujemo

Govoreći o tematskoj srži ostvarenja, Metjuz je objasnio da je želeo da istraži univerzalnost porodičnih odnosa i snagu koja ljude drži na okupu:

„Film govori o porodici koja se raspala, a koja je nekada bila veoma bliska. Deda i baka su u toj porodici bili izuzetno važni – sve se, na neki način, vrtelo oko njih i svi su odmore provodili zajedno u Irskoj, gde su baka i deda živeli. Međutim, nešto se dogodilo, nešto zaista kataklizmično, i porodica se raspala. Na početku filma ne znamo šta je to, ali kako radnja odmiče, shvatamo šta se desilo. Takođe shvatamo i to da je ljubav koja je prvobitno povezivala tu porodicu jača od sila koje pokušavaju da ih razdvoje.“

Na pitanje o savremenom poimanju porodice i krizi u kojoj se ona često nalazi, reditelj je istakao da ga uvek privlače univerzalne ljudske priče, delom inspirisane i njegovim bogatim iskustvom u dokumentarnom filmu:

„Uvek su me zanimale priče koje deluju univerzalno, sa kojima se publika može povezati. Moje poreklo je u dokumentarnom filmu i kroz mnoge projekte radio sam sa ljudima koji bi se mogli smatrati običnim, a zapravo su izuzetni. Moje lično iskustvo jeste iskustvo razbijene porodice, a i moja današnja porodica je neobičan spoj – spolja bi neko možda pomislio da je disfunkcionalna, ali u stvarnosti odlično funkcioniše. Porodice danas postoje u najrazličitijim oblicima i sposobne su da prebrode neverovatne izazove, a da ipak zadrže tu neraskidivu vezu.“

Metjuz se osvrnuo i na sopstveno životno iskustvo koje je uticalo na razumevanje međugeneracijskih odnosa u filmu:

„Postao sam otac veoma mlad, još kao tinejdžer. Moja majka je radila sa samohranim roditeljima, imao sam divnog očuha koji je bio veoma važna figura u mom životu, a danas sam i sam deda dvoje unučadi. Zato iz prve ruke znam koliko je uloga baka i deka presudna za očuvanje porodice. U mom slučaju, bake i deke su pomogle da porodica ostane na okupu.“

Iako u filmskom svetu postoji čuvena krilatica da reditelji treba da izbegavaju rad sa decom i životinjama, Metjuz ima potpuno suprotan stav kada je reč o mladim glumcima:

„Ovo je moj treći igrani film i u prethodna dva sam takođe imao važne uloge koje su tumačili mladi glumci i deca. Stara izreka da ne bi trebalo raditi sa životinjama i decom, po mom mišljenju, potpuno je netačna – možda za životinje jeste, ali za decu svakako nije. Imao sam fantastična iskustva sa mladim glumcima. Sa njima možete doći do nečeg zaista posebnog, iskrenog i značajnog. S druge strane, kada radite sa iskusnim glumcem kao što je Bil Naji, teško da njega možete nečemu naučiti, iako je on neverovatno velikodušan glumac i imali smo sjajne razgovore.“

Reditelj je otkrio i da su mnoge scene i dijalozi u filmu direktno proistekli iz stvarnih priča koje je beležio tokom snimanja dokumentaraca:

„Film '500 milja' je u velikoj meri oblikovan mojim dokumentarističkim iskustvom. Teško je govoriti o njemu a ne otkriti samu srž priče, ali filmovi koje sam radio sa porodicama koje su prošle kroz slična iskustva ugradili su se u celokupan scenario – u mnoge scene, replike i trenutke koji su preneti direktno iz stvarnog života.“

Metjuz, koji vodi produkcijsku kuću u Londonu i trenutno radi na dokumentarcima o preživelima iz Hirošime i Nagasakija, kao i o svedocima bombardovanja Londona (Blic) u Drugom svetskom ratu, izrazio je oduševljenje Beogradom i želju da se ponovo vrati:

„Imao sam veoma zanimljiv dan, domaćini su mi u kratkom vremenu pokazali grad i zaista sam mnogo naučio. Sigurno ću se vratiti, nadam se sa grupom prijatelja, kako bih proveo više vremena i bolje upoznao sjajne kulturne institucije Beograda. Voleo bih da u budućnosti ovde snimim i film, ali pre toga moram da naučim još malo srpskog jezika“, zaključio je Metjuz uz osmeh.

(Telegraf.rs)