​21. oktobar – Dan kada je budućnost stigla: Kako je "Povratak u budućnost" osvojio generacije

Danas je 21. oktobar – datum koji u kalendaru svih ljubitelja naučne fantastike i pop-kulture ima posebno mesto.

​Na današnji dan, prema radnji drugog nastavka kultne filmske trilogije „Povratak u budućnost” (Back to the Future Part II), Merti Makflaj (Marty McFly) i doktor Emet Braun (Doc Brown) stigli su vremenskom mašinom DeLorean iz 1985. godine u – do tada daleku – 2015. godinu. Iako je taj istorijski „datum dolaska” prošao pre nekoliko godina, 21. oktobar ostaje zvanični Dan „Povratka u budućnost” (Back to the Future Day), kada fanovi širom sveta proslavljaju jednu od najomiljenijih trilogija u istoriji kinematografije.

Preporučujemo

​Trilogija koja je definisala generaciju

​Režiran od strane Roberta Zemekisa (Robert Zemeckis) i pod producentskom palicom Stivena Spilberga (Steven Spielberg), prvi film iz 1985. godine postao je trenutni fenomen. Priča o tinejdžeru koji slučajno otputuje u 1955. godinu i mora da uredi da se njegovi roditelji zaljube kako ne bi izbrisao sopstveno postojanje, spojila je humor, akciju, naučnu fantastiku i rokenrol na način koji do tada nije viđen.

​Spoj mladalačke energije Majkla Dž. Foksa (Michael J. Fox) i ekscentrične genijalnosti Kristofera Lida (Christopher Lloyd) stvorio je jedan od najprepoznatljivijih glumačkih parova na velikom platnu.

​Šta je film pogodio o budućnosti, a šta promašio?

​Kada su scenaristi stvarali viziju 2015. godine za drugi deo filma, cilj im nije bio da daju tačna predviđanja, već da se zabave. Ipak, mnoge od njihovih ideja postale su stvarnost:

​Pogoci: Tehnologija prepoznavanja otiska prsta, pametne naočare (slične današnjim VR/AR uređajima), ravni televizijski ekrani sa opcijom gledanja više kanala odjednom i video-pozivi.

​Promašaji: Iako leteći automobili i dalje nisu svakodnevica, a čuveni hoverbord (leteća daska) ostaje san mnogih, inženjeri širom sveta nastavljaju da rade na prototipovima inspirisanim upravo ovim filmom.

​Zanimljivosti koje možda niste znali o filmu

​Vremenska mašina je prvobitno bila – frižider:

U prvim verzijama scenarija, vremenska mašina nije bila automobil, već običan kućni frižider! Od te ideje se odustalo jer su se autori plašili da bi deca mogla početi da se zatvaraju u frižidere inspirisani filmom. Odluka da se upotrebi DeLorean DMC-12 sa svojim karakterističnim galebovim krilima i čeličnim kućištem pokazala se kao pun pogodak.

​Merti Makflaj je zamalo bio drugi glumac:

Majkl Dž. Foks je od samog početka bio prvi izbor, ali zbog obaveza na snimanju serije Porodične veze (Family Ties), ulogu je prvobitno dobio glumac Eric Stoltz. Nakon pet nedelja snimanja, režiser i producenti su shvatili da Stolz unosi previše drame u ulogu i da nedostaje komični ton, pa je odlučeno da se snimanje ponovi sa Foksom, koji je pristao da snima noću.

​Predsednik Ronald Regan je obožavao film:

U prvom delu, kada Merti kaže Doku da je predsednik Amerike u 1985. godini glumac Ronald Regan, Dok se tome podsmeva. Predsednik Regan je toliko uživao u toj šali da je naredio operateru u beloj kući da vrati tu scenu unazad tokom privatne projekcije, a kasnije je citirao film u svom obraćanju naciji 1986. godine.

​Kineska zabrana putovanja kroz vreme:

U istorijatu filma ostalo je zabeleženo da su kineske vlasti godinama kasnije uvele stroga pravila za filmove i serije sa tematikom putovanja kroz vreme, navodeći da takve priče „nepoštuju istoriju” i promovišu sujeverje.

​Oda rokenrolu:

Čuvena scena u kojoj Merti svira „Johnny B. Goode” Čaka Berija na školskom plesu ušla je u filmsku istoriju. Foks je sam naučio sve pokrete i frule na gitari kako bi scena izgledala potpuno autentično, iako je glas tokom pevanja dosnimio pevač Mark Kembel.

​Bilo da ponovo gledate cele trilogije ili jednostavno u prolazu poslušate naslovnu numeru „The Power of Love” grupe Huey Lewis and the News, 21. oktobar je savršen podsetnik na to da je – kako kaže dr Emet Braun – „budućnost ono što sami od nje napravite.”

​(Telegraf.rs)