Dirljivo pismo Ijana Mekelena povodom smrti Patrika Stjuarta: "Bio je čovek kog ste morali voleti"

Smrt legendarnog britanskog glumca ser Patrika Stjuarta (1940–2026) ostavila je neizbrisivu prazninu u svetu filma i teatra. Od slavnog glumca, najpoznatijeg po ulogama kapetana Žan-Luka Pikara u „Zvezdanim stazama“ i profesora Čarlsa Gzavijera u franšizi „Iks-men“, emotivnim i ličnim pismom oprostio se njegov višedecenijski prijatelj i glumački velikan ser Ijan Mekelen.

Mekelen je u svom dirljivom omažu podsetio na Stjuartove korene, njihove glumačke početke, ali i na trenutak kada ga je odgovarao od odlaska u Holivud:

Preporučujemo

„Pre svega ostalog, Patrika je definisalo to što je rođen i odrastao u Jorkširu, ponosnoj grofoviji na severu Engleske koju je voleo do samog kraja. To se moglo čuti u njegovom naglasku i oštroj iskrenosti kojom vam je govorio ono što misli i oseća. Ljudi iz Jorkšira ne trpe poluistine niti izbegavanje važnih tema. Nosio je srce na dlanu, zbog čega je bio čovek na koga se možete osloniti, kome se divite i, u mom slučaju, koga volite.

Prvi put smo se sreli kao ambiciozni mladi glumci u Kraljevskoj šekspirovskoj kompaniji pre pola veka, ali nismo igrali u istim predstavama. Moje prvo upečatljivo sećanje bilo je nekoliko godina kasnije, kada sam ga sreo na ulici u centru Londona i kada mi je rekao za ponudu da preuzme glavnu ulogu u ’Zvezdanim stazama’.

’Ali Patriče, misli na svoju pozorišnu karijeru u Ujedinjenom Kraljevstvu. Da li zaista želiš da rizikuješ – da se godinama i godinama izgubiš u Holivudu?’

Foto: Instagram/ianmckellen

Pa, preuzeo je taj rizik i hvala bogu za sve nas što jeste, ne samo zbog njegovih predanih fanova ’Zvezdanih staza’ (Trekkies), već i zbog filmske i pozorišne publike koja se divila tome kako je međunarodnu slavu iskoristio da ostvari niz bioskopskih uspeha (’Iks-men’, naravno), ali i uloge u velikim klasičnim komadima Šekspira, Ibzena, Artura Milera, Pitera Šefera, Pintera i Beketa u Stratfordu na Ejvonu, na londonskom Vest Endu i na Brodveju.

Amerika je bila njegov usvojeni dom, gde je upoznao svoju obožavanu Sani koja je brinula o njemu i u bolesti i u zdravlju, kroz dobro i zlo. Ipak, nikada nije napustio svoje korene: a najponosnije dostignuće najcenjenijeg i najvoljenijeg glumca svoje generacije sa obe strane Atlantika bilo je njegovo imenovanje za kancelara Univerziteta u Hadersfildu u Jorkširu.

Njegov oproštajni nastup u filmu ’Avengers: Doomsday’ tek treba da vidimo.“

Ovim rečima Mekelen je zaokružio priču o prijateljstvu koje je trajalo duže od pola veka, podsećajući publiku širom sveta na širinu talenta i ljudskost glumca koji je obeležio epohu na daskama koje život znače i na filmskom platnu.

(Telegraf.rs)