• 0

Izobličeni EhnAton i njegova prelepa žena bacili su carstvo na kolena, ali nisu utekli besu bogova

Uz svaki tekst delimo knjige za čitaoce

  • 0

Tutankamonova maska, kletva, grobnica, tajna... Nakon Kleopatrinog, ime ovog vladara najpoznatije je od svih faraona iz brojnih egipatskih dinastija. A on je bio samo 18-godišnji dečak, koji je prerano otišao sa ovog sveta da bi učinio bilo šta zvučno. Sa druge strane, o njegovom hrabrom ocu, jeretiku kome su vekovi incestuoznih brakova dali ženske grudi i izobličeno telo, mnogo se manje priča. Zašto je tako Nebojša Jojić objašnjava u knjizi "Bukirano", objavljenoj u izdanju Lagune, dok se njegova priča, duga 40.000 kilometara, još razvija u Egiptu - zemlji u kojoj je sve moguće.

SUNČEV DISK I LEPOTICA KOJA DOLAZI

Živeti večno! Kako ja to vidim, može se živeti večno samo ako iza sebe ostavite delo ili ime koje pominju generacije, koje je poznato i ostaće poznato do kraja sveta. Kao Tutankamon. Interesantno je to što je mladi faraon bio potpuno neznatna figura čak i tokom XVIII dinastije Novog kraljevstva kojoj je pripadao, a kamoli čitave staroegipatske ere, duge najmanje tri milenijuma.

Tutankamonovo blago

Tutankamonova zlatna posmrtna maska. Foto: AP/Tanjug

Naprasno preminulom osamnaestogodišnjem faraonu, na brzinu je doterana grobnica koja ne samo da nema kraljevsku strukturu, već je i najmanja do sada otkrivena u Dolini kraljeva. Ramzes V je barem sto pedeset godina „mlađi“ od Tutankamona. Silazna rampa njegove impozantne večne kuće prelazi preko grobnice „deteta – kralja“ što nam posredno govori da je već tada Tutankamon bio zaboravljen. Tako je Tutankamonovo telo u prostoru od za to doba neznatnih šezdesetak kvadratnih metara, ostalo da počiva u miru sledećih 3000 godina. Bio je toliko beznačajan kralj da su ga čak i lopovi zaboravili!

Hauard Karter je prvi, nakon mnogih milenijum,a pogledao u unutrašnjost grobnice. Kasnije će zapisati :

- Kada sam prvi put usmerio plamen sveće ka unutrašnjosti grobnice, zasjale su zvezde.

Tako je ni kriv ni dužan, mladi kralj kročio u večni život, koji je doduše već imao, ali u tišini pustinje. Danas svako dete na svetu zna njegovo ime i videlo je barem jedan komad njegovog neprocenjivog blaga, neprevaziđenog po raskoši i kvalitetu izrade. Kakav apsurd, kakva velika igra života i smrti!

Faraon Ehnaton

Faraon Ehnaton. Foto: Wikipedia Commons/Jon Bodsworth

Njegov najverovatniji otac nije tako globalno poznata figura, ali ime mu blista na spiskovima faraona, ovoga puta iz sasvim drugačijih razloga. Tutankamonov otac je Amenofis IV ili EhnAton, veliki reformator Egipta i prvi jeretik koga istorija pamti. Mlađi sin moćnog Amenofisa III nikada nije trebalo da vlada Egiptom. Naslednik kralja koji je bio toliko bogat da je zidove svojih palata i zagrobnog hrama za večnost presvlačio zlatom i srebrom (možda zato od njih ništa nije ostalo), koji je imao harem od tri stotine najlepših žena Starog sveta, trebao je biti prvorođeni princ, ponosni mladić snažnih mišica.

Na žalost, smrt je bila brža. Tako je Amenofisu III ostalo da za svog naslednika proglasi šepavog slabašnog dečaka, nejake, ženske građe, izduženog lica, koji je najviše vremena provodio uz majčine skute. Dečak je međutim, bio obdaren izuzetnom intiligencijom, pesnička duša zagledana u duhovne lavirinte neba i ljudskog uma. Posle dvanaestak mirnih godina (knjige ih više – manje ne spominju) dolazi do erupcije odnosa između oca i sina i potpunog razlaza oko 1365. godine pre nove ere. Mnogi naučnici se ne slažu da su ova dvojica ikada delili vlast. Veoma moguće. Otac je bio toliko fizički dominantnija figura, a mladi princ ne baš reprezentativan za pokazivanje da lako možemo zamisliti Amenofisa IV kako u senovitim baštama i koridorima palate piše pesme i mašta, ne hajući mnogo za faraonski posao.

Egipat, egipcani, piramide,

Egipatske piramide Foto: Pixabay

Neka od njegovih lirskih dela su sačuvana do danas i ako je Šampolion dobro uradio posao, u sebi nose sasvim lepu umetničku dubinu. Postavlja se pitanje šta je to moglo izazvati takav gnev oca da otera od sebe sina ili pak da natera princa da se iz bogatog i sjajnog Luksora, pupka tadašnjeg sveta, odseli 400 kilometara severnije i tamo osnuje svoju državu, novu prestonicu i novu religiju?

Razmislimo dobro oko čega se moćni muškarci obično glože. Zemlja, zlato ili žena, nije li tako? Amenofisa IV, duhovnika i umetnika, nisu mogla interesovati nikakva materijalna dobra. Dakle žena. I to kakva! Najlepša dama u istoriji Egipta. Ona pred kojom se i Izida smešila, kojoj je Hator podarila graciju, dugovrata Nefertiti – „Lepota koja je došla“. Odakle? Opet nam naučnici sugerišu da je Nefertiti bila kćer nubijskog generala i pripadala visokom društvu. Pošto me njena statua u Berlinskom muzeju uvek podsećala na Bovijevu prelepu suprugu Iman, koja je Somalika, dozvoljavam da je bilo tako. Lepota je dakle stigla sa juga i opčinila i oca i sina. Ali prelepoj antičkoj Iman, više se dopao pesnik.

Nefertiti

Prelepa Nefertiti Foto: Tanjug/AP

Znate kakve su žene... Ljubav, zavist, uticaj voljene, odbijanje možda, složili su se u uzavreli uzrok raskola. Ko zna, možda pod ženinim uticajem ili isprovociran svojim duhovnim razmišljanjima, Amenofis IV menja svoje ime u EhnAton (ponekad ga izgovaraju kao AkenAton), „U službi Atonu“, a svoju prestonicu, koja nastaje brzinom čarobne lampe u peskovitoj dolini uz obalu Nila, naziva AketAton – „Atonov grad“, ukida drevne egiptske bogove i proglašava novu religiju koja poznaje samo jednog boga – sunčev disk, kome je ime Aton.

Nefertiti i EhnAton svakoga jutra i večeri, na sjajnim dvokolicama odlaze u istočni i zapadni Atonov hram da bi kao vrhovni sveštenici izveli ritual pozdrava Suncu, a stanovnici nove prestonice su obavezni da prisustvuju službama. Aton ne priznaje postojanje drugih bogova, te su drevni hramovi bili zatvoreni, sveštenstvo raspušteno, a ogromna bogatstva u njihovom posedu zaplenjena. Mirni narod Egipta bi možda i prihvatio novu religiju, jer su stomaci bili puni i vladao je mir, ali nakon nekoliko godina spokoja, na krilima vetra stigla je Crna Kuga - „Pošast sveta“. Crna smrt odnela je svakog trećeg Egipćanina, čak i dve kraljeve kćeri.

Egipat, hijeroglifi

Zapisana istorija Foto: A. Nalbantjan

Sveštenici napuštenog Amona šire u narodu „kletvu Atonovu“, predstavljajući kugu kao kaznu zaboravljenih bogova. Kako je drugačije neuki narod mogao reagovati, nego razaranjem prestonice i hramova posvećenih božanstvu koje im je donelo propast? Verovatno je u tom gnevu nastradao i sam kralj i vrhovni sveštenik, EhnAton. Nije poznato kako je umro, još manje da li je njegova prelepa žena preživela.

Kada danas posetite Tel el Amarnu, mesto u centralnom Egiptu uz obalu Nila, ništa ne ukazuje da se na tim prostorima nekada uzdizala sjajna EhnAtonova prestonica. Umesto grada, sada je tamo ogromna peščana dolina i brda iza nje prepuna jako oštećenih grobnica velikodostojnika. Dva patrljka moćnih stubova zapadnog hrama i nekoliko oslikanih zidova. Tišina koju ponekad prekine dečija graja ili lavež pasa, prekriva mesto gde je nekada živelo preko pedeset hiljada ljudi. To je bilo mesto nastanka sasvim novog umetničkog stila koji je prikazivao ljude onakvima kakvi jesu, a ne kakvi bi trebalo da budu, prestonica nove religije. Novi početak.

sfinga piramide , Egipat

Zemlja prebogate istorije Foto: Pexels/Mustafa ezz

Tako pamtimo EhnAtona, prvog jednobožca u istoriji sveta. Tutankamon je najverovatnije njegov sin. Ostalo je zabeleženo da je sa Nefertiti EhnAton imao šest kćeri, ali možda je naslednik začet u drugom krevetu? Birali su očevi Ili okolnosti. One su u ovom slučaju kao posledicu imale ustoličenje dečaka od 11 godina za vladara Egipta i njegovu ženidbu sa polusestrom Enkes Amon (alias Aton), kćerkom njegovog oca, sledbenika sunčevog diska. Krvno povezani, otac i sin ostaju izuzetno značajni i prepoznatljivi u istoriji drevnog kraljevstva, ali iz potpuno različitih razloga. Tutankamon - vlasnik neprocenjivog blaga i Amenofis IV – EhnAton, prvi reformator i monoteista u istoriji sveta...

Nastaviće se...

Bukirano

"Bukirano", Nebojša Jojić Foto: Promo Laguna

Telegraf želi da vas upozna sa sjajnim delom "Bukirano", Nebojše Jojića.  Prva dva čitaoca koja se jave na karte@telegraf.rs danas (petak 16.8.) od 12.30 dobiće besplatan primerak. Potrebno je da u mejlu ostavite svoje podatke - ime, prezime i broj telefona.

(Iz knjige “Bukirano” Nebojše Jojića, Laguna 2018.)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima