• 0

Mladi pesnici: Veče dobitnika nagrade "Novica Tadić" u SKC-u

Biće predstavljene zbirke poezije autora nagrađenih na književnom konkursu za mlade pesnike

  • 0

Mladi pesnici: Veče dobitnika nagrade "Novica Tadić", edicija "Prisustva", biće održano večeras, 13. novembra od 19h, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

Edicija "Prisustva", koja broji već dva kola i šest pesničkih knjiga, obuhvata zbirke poezije autora nagrađenih na književnom konkursu za mlade pesnike "Novica Tadić". Izdavač edicije je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, a pokretač Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Učestvuju: Dragan Hamović, glavni urednik edicije, Milomir Gavrilović, član redakcije i recenzent, Branislav Živanović, autor knjige "Pesma galiota", Jelena Blanuša, autor knjige "Sabrani stihovi" i Spasoje Joksimović, autor knjige "Municipum S".

Recenzenti su izdanja iz ovog kola edicije "Prisustva" predstavili ovako:  

Zbirka "Pesma galiota" Branislava Živanovića oblikovan je u susticaju različitih poetičkih, kulturnih i diskurzivnih tradicija. Izvodeći autorefleksivna osvetljenja lirskog sopstva na horizontu otuđenog sveta, autor poseže za dubljim utemeljenjem kako pevanja, tako i same egzistencije posredstvom mita, angažmana i simbolizacije geografsko-kulturnih predela. Među tradicijskim figurama koje autor bira da bi rekao nešto više o svetu, izdvajaju se one, poput T. S. Eliota ili E. Paunda, koje na prvi pogled ne konvergiraju diskurzivnom zaleđu lirskog angažmana, ali ga na širem planu uspešno zaokružuju. Složene intertekstualne i interdiskurzivne veze ostvarene su variranjem strofične organizacije pesama i gradiranjem različitih valera sržne lirske predstave učinkovito upotrebljenim retoričkim sredstvima. Poetička ravnoteža rukopisa ostvarena je promenom lirskog fokusa sa urbanih na primorske predele, čime se ostvaruje semantičko kretanje ka nikada dovršenoj egzistencijalnoj celovitosti. Suvereno se krećući kroz ove brižljivo izgrađene slojeve pesničkog teksta, Branislav Živanović je potvrdio širinu pesničkog talenta i visok nivo artikulacionog umeća. (Nikola Marinković)

Zbirku pesama "Sabrani strahovi" Jelene Blanuše odlikuje tih i umeren glas koji uporno preispituje obremenjena životna iskustva i traga za tektonskim potresima i blagim proniknućima kroz koje se nekontrolisano otvore ili zatvore ponori između traumatičnih sećanja i svesti što ih bokori i o njima promišlja. Dužna mera individualne i porodične ispovedne potrebe se ili lokalizuje u prostore detinjih sećanja ili u mòre odraslog čoveka, ili se pak oblikuje na razvijenom dijahronijskom planu koji zaziva iskustvo istorije i nameta rata koji su odredili tegobni obzor kako minulih ljudi, tako i svesti što ih iz mraka istorije priziva. Jezikom straha i proživljenog bola rekonstruiše se poetski prostor u kojem se, uprkos svim aktiviranim i prepoznatim teskobnim iskustvima, ipak može nazreti mogućnost tražene nade i nedosegnutog mira. Ipak, u ovoj knjizi je, pre svega, pažnja usmerena ka sugestivnom i refleksivnom naporu kojim se promišlja priroda samog straha. Nije reč o zasnivanju dijalektike, već o borbi sa traumatičnim iskustvima koja traže proboj u jezik. Jasnije od analitičke namere je iskazana potreba da se strahovi iskažu – i da se izgovoreni strahovi okamene u rečima, i u vremenu. (Milomir Gavrilović)

"Municipium S" Spasoja Joksimovića je slojevita pesnička struktura unutar koje se opisuje totalitet stvarnosti. Autorova mitopoetska vizija zahvata vreme dugog trajanja, čemu je pretpostavljena metafizička paradigma cikličnosti i eshatološka završnica sveta. Tačke i koordinate na svom monumentalnom vremensko-prostornom dijagramu Joksimović upisuje upošljavanjem interdiskurzivnih relacija, pa njegovi tropi i figuralne mikro kompozicije, osim iz domena umetnosti, potiču iz arheologije, klimatologije i teologije. Empirijski uočene oblike autor provlači kroz mrežu suptilno nagoveštenih, ali ponornih teleoloških pitanja o poziciji sopstva, tragajući za arhetipskim modelima postojanja. Iako je usredsređen na konkretan životni odsečak, Joksimović zadire u velike istorijske i mitske narative, pokušavajući da pronikne u odnos čoveka i hronotopa, prolaznosti i trajanja. Dogmatske istine prelomljene su kroz apartni jezički doživljaj, bez preslikavanja ili rekapitulacije kanonske simbolike, što ovom rukopisu daje poseban umetnički kvalitet. Joksimovićev pesnički izraz odlikuje postupak zaključavanja u jeziku zbog čega se značenjski slojevi njegovih pesama čitaocu postupno otkrivaju, nalik pesništvu Momčila Nastasijevića, Zlate Kocić, pa i samog Novice Tadića. (Jana Aleksić)

Video: Ivan Ergić o Branku Miljkoviću: Bio je i ostao najveći

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima