Božićna "poplava" knjiga na Islandu - tradicija u zemlji koja rado čita

Na Islandu nema Božića bez "poplave" knjiga pod jelkom. Bukvalno.

Pored poštovanja tradicije, reč je i o praktičnosti jer knjige tokom ostatka godine koštaju duplo više nego u Francuskoj ili Velikoj Britaniji, što ljubitelji čitanja opisuju kao propast.

Preporučujemo

"Jolabokaflod", ili božićna poplava knjiga, voljena je islandska tradicija koja traje od kraja Drugog svetskog rata.

Dve trećine knjiga na Islandu izlazi iz štampe u novembru ili decembru, baš uoči praznika.

Tada se stotine novih naslova prodaje u knjižarama ili u supermarketima po sniženim cenama, a prodaja uoči Božića vitalna je za opstanak domaće izdavačke delatnosti.

Islanđani za Božić tradicionalno razmenjuju knjige ili provode veče čitajući.

- Književnost je na Islandu vrlo važna i vrsta je umetnosti s kojom se cela nacija može povezati - kaže majka dvoje dece Sigrun Hrolfsdotir, koja živi u glavnom gradu Rejkjaviku.

Njena ćerka i sin, Duna i Gudmundur, već su iz "bokatindija" izabrali knjige koje žele. Bokatindi je katalog na 80 stranica s novim romanima, poezijom i dečjim knjigama koji se besplatno dostavlja svim islandskim domaćinstvima.

U ovogodišnjem katalogu su 842 nova naslova.

Foto: Pixabay.com

Neverovatna književna produkcija za zemlju s 360 hiljada stanovnika, a 70 odsto Islanđana za Božić kupi najmanje jednu knjigu.

Islandska književna tradicija rođena je pre 900 godina sa sagama, draguljima svetske književnosti koja islandska deca i danas proučavaju u školama. Islandske sage opisuju događaje među stanovnicima ostrva u 10. i 11. veku. Napisane oko 200 godina kasnije opisuju istoriju, posebno genealošku i porodičnu, oslikavajući sukobe i muke naseljenika.

Običaj poklanjanja knjiga nastao je krajem Drugog svetskog rata kada je Island, tada siromašan, uveo stroga ograničenja uvoza.

Papir je, međutim, ostao jeftin pa su knjige postale pokloni po izboru. Uz to, Island je tek bio stekao nezavisnost posle vekova pod norveškom i danskom krunom.

- Književnost je bila važna tokom islandske borbe za nezavisnost i traganja za identitetom. Biti Islanđanin znači čitati knjige - kaže Haldor Gudmundson, pisac i bivši direktor najvećeg islandskog izdavača Forlagida.

Iako se knjige štampaju i u drugim delovima godine, "božićna poplava" ključna je za opstanak izdavačke industrije. Oko prošlog Božića prodalo se 40 odsto svih knjiga u 2018. godini, podaci su statističkog zavoda.

- Ako ta tradicija umre, umreće i izdavači s njom. To je vrlo jasno - rekao je Pol Valson, direktor Bjartura, drugog izdavača po veličini.

Foto: Pixabay.com

Svaki deseti Islanđanin u životu objavi knjigu

"Poplava knjiga", međutim, mnogim autorima oteževa proboj.

- Nažalost, toliko dobrih knjiga u poplavi se utopi - kaže književnica Lilja Sigurdardotir, čija su dela prevedena na engleski i francuski.

Osim toga što su pisci, Islanđani su i veliki čitači. U zemlji postoje 83 knjižare, po jedna na svakih 4.300 stanovnika. Gotovo da ne postoji onaj ko ne pročita barem jednu knjigu godišnje, a više od polovine stanovnika ih godišnje pročita osam.

Islanđani imaj poseban apetit za krimiće, a islandski pisci su u žanru detektivskih romana u rangu sa švedskim, danskim i norveškim kolegama. Za vreme "jolabokafloda" teško je odoleti i sniženim cenama. Ostatak godine prosečna cena knjige u tvrdom uvezu je 6.990 kruna, što je oko 51 evro, više nego duplo u Francuskoj ili Britaniji.

- Ne možete kupovati knjige cele godine jer biste jednostavno propali - kaže Brinjolfur Torsteinson, 28-godišnji prodavac u jednoj od najstarijih islandskih knjižara.

Deo visoke cene čini PDV na knjige, koji od 2015. iznosi 11 odsto, a on je samo dodatak na visoke troškove štampe. Pošto na Islandu gotovo da nema šuma, sve knjige se štampaju u inostranstvu.

Kako bi podržala izdavačku delatnost, vlada je ove godine odlučila da snosi 25 odsto troškova proizvodnje svake knjige koja se štampa na islandskom jeziku, bila domaća ili prevod.

(Telegraf.rs/Hina)