≫
„Himna Srba Muslimana“ mostarskog pesnika Osmana Đikića: Spasavamo zaborava bisere srpske kulture
≫
Đikićevo književno i životno delo, koje danas pripada i srpskom i bošnjačkom nasleđu, i koje bi možda moglo biti tačka spoja i jedan od kanala pomirenja, kada bi nam svima manjkalo usijanih glava, vredno je pomena i pamćenja, i to samo po sebi a ne samo kao svedok epohe
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Marina
Dobar tekst. Za nauk neuki a i ostrašćenjima. Ulica sa njegovim imenom je u Beogradu u čuvenoj profedorskoj koloniji.
Loki
Pre par godina mangupi su skinuli u Beogradu, na Paliluli, sve table sa imenom ulice Osmana Djikica. Jos nisu vracene. Taksisti, posetioci, bolesnici privatne bolnice lutaju okolo I traze adrese.
Nole
Lepo. Bez nepotrebnog politiziranja.