• 3

8 knjiga koje su promenile naš svet

Spisak nikada ne može biti potpun, ali nijedno literarno ostvarenje ovde navedeno neće sa njega ukloniti poštena i obrazovana osoba

  • 3

Izum pisma izveo je ljudsku vrstu iz praistorije i uveo je u istoriju; pisana reč od tada ne prestaje da menja čoveka, i njegov svet. Spisak knjiga koje su tokom proteklih pet hiljada godina oblikovale ljudski um nepregledan je, pa je svaki pokušaj da se sva ta dela obuhvate jednim tekstom osuđen na neuspeh.

Nećemo to ni pokušavati; izdvojili smo osam knjiga koje su neposredno uticale na svet našeg doba i koje nastavljaju da na njega utiču (čak ni u tom vremenskom okviru ovo ne može biti kompletan spisak). Šta smo bitno propustili?

Biblija

Biblija je u dobroj meri oblikovala svet u kojem živimo. Foto: Pixabay.com

Biblija

Objašnjavati zbog čega je ova knjiga prva na spisku, zbog čega je uopšte na spisku, bespotrebno je jer je to apsolutno svakome na ovom svetu jasno. Koliko god čovek bio neobrazovan — toliko barem zna. Umesto toga, poklanjavamo Vam odlomak iz 9. Psalma:

Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.

On će suditi vasionom svetu po pravdi, usudiće narodima pravo.

Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.

U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!

Vernici, Muslimani, Muslims, Mosque, Džamija, Kuran, Quran

Za bezmalo dve milijarde ljudi Kuran predstavlja neposrednu reč Božiju i oblikuje im živote. Foto: Shutterstock

Kuran

Sve rečeno za Bibliju važi i za Kuran, zbog čega Vam poklanjamo jedan naročito lep i duhovan odlomak iz najsvetije knjige islama:

Reci: „Meni je zabranjeno da se klanjam onima kojima se vi, pored Allaha, klanjate.“ Reci: „Ja se ne povodim za željama vašim, jer bih tada zalutao i ne bih na Pravome putu bio.“

Reci: „Meni je doista jasno ko je Gospodar moj, a vi Ga ne priznajete. Nije u mojoj vlasti ono što vi požurujete; pita se samo Allah, On sudi po pravdi i On je sudija najbolji.“

Reci: „Da je u mojoj vlasti ono što požurujete, između mene i vas bilo bi svršeno, a Allah dobro zna nevjernike.“

U Njega su ključevi svih tajni, samo ih On zna, i On jedini zna šta je na kopnu i šta je u moru, i nijedan list ne opadne, a da On za nj ne zna; i nema zrna u tminama Zemlje niti ičega svježeg niti ičega suhog, ničega što nije u jasnoj Knjizi.

Čiča Tomina koliba, Harijeta Bičer Stou

Naslovnica jednog izdanja romana „Čiča Tomina koliba“ od Harijete Bičer Stou. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/gutenberg.org/Handige Harrie

„Čiča Tomina koliba“, Harijeta Bičer Stou

Nekoliko meseci nakon što je Kongres SAD, pod pritiskom južnjačkih političara a u interesu očuvanja Unije, 1850. izglasao zakon koji je obavezao tzv. slobodne države da hapse i robovlasničkim državama isporučuju odbegle robove, Harijeta Bičer Stou počela je da piše i u nastavcima objavljuje ovaj roman, koji je postao momentalni hit na Severu i meta najvatrenijih napada na Jugu (nestvaran je broj romana koji su napisani kao južnjački „odgovor“ na ovo delo).

Veliki deo naroda na Severu bio je antirobovlasnički orijentisan, sam koncept ropstva bio je protivan njihovim verskim ubeđenjima, ali i političkim i ekonomskim; veliki deo naroda na Jugu imao je dijametralno suprotna politička i ekonomska gledišta što se toga tiče, i različito je tumačio iste biblijske reference (što je izazvalo raskol u glavnim američkim crkvenim organizacijama po liniji Sever-Jug, tako da je građanski rat imao i karakteristiku verskog sukoba).

„Čiča Tomina koliba“ je odigrala presudnu ulogu u cementiranju slobodarstva u severnom delu Amerike, pa su čak i oni koji su do tada bili ravnodušni postali oštri protivnici ropstva kao institucije. Legenda kaže da je tokom građanskog rata predsednik Linkoln, kada je upoznao Stou, kazao: „Je l’ ovo ona ženica koja je izazvala ovaj rat?“

Božićna pesma, Čarls Dikens

Frontispis i prva strana prvog izdanja „Božićne pesme“ od Čarlsa Dikensa. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/historical.ha.com/Mutter Erde

„Božićna pesma“, Čarls Dikens

Pravoslavni narodi kao i katolički, uvek su na isti način slavili Božić, ali je u zemljama u kojima je prevagnula protestantska reformacija ovaj praznik vremenom stekao „papističku“ reputaciju; nikada nije bio zabranjen (sem u Masačusetsu na nekoliko decenija u 17. veku), ali nije imao ulogu kakvu ima danas. Doduše, uloga Božića je kod nas ostala u dobroj meri neizmenjena, ali ovde govorimo o delima koja su menjala svet u globalu a ne na lokalu.

Proslava Božića u Britaniji i Americi — pa pod uticajem američke popkulture u ostatku sveta (zbog čega čak i Kinezi slave Božić kao sekularni praznik) — danas ne bi bila ista bez ove novele Čarlsa Dikensa iz 1843., koja govori o transformaciji derikože u dobrotvora, preko noći, nakon što ga na Badnje veče posete tri duha. U svesti protestantskog naroda Božić je tako dodatno učvršćen kao praznik koji slavi humanost, humanitarni rad, porodične vrednosti, darivanje drugima. Upravo je ovo potonje omogućilo njegovu strahovitu komercijalizaciju u 20. veku.

Pobunjeni Atlas, Ajn Rend

Omot prvog izdanja romana „Pobunjeni Atlas“ od Ajn Rend iz 1957. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Random House/George Salter/Brandt Luke Zorn

„Pobunjeni Atlas“, Ajn Rend

Jedni ovaj roman obožavaju, drugi ga mrze. Jednima je u ravni sa Biblijom, drugi bi ga najradije spaljivali. Ono što je sigurno, radi se o iznimno uticajnom delu koji je Ajn Rend objavila 1957. godine, i momentalno izazvala senzaciju.

A kako i ne bi, kada su u njenom ostvarenju glavni likovi dobri kapitalisti, koji su žrtve zlih pljačkaških neradnika-siromaha, i države koja ih opterećuje dažbinama i porezima. Kako i ne bi, kada je u ovoj knjizi sve obrnuto od iskustva ogromne većine ljudi.

Maksim Gorki

Maksim Gorki na fotografiji nastaloj šest godina pre nego što će objaviti roman „Mati“. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Gallen-Kallelan Museo/Fæ

„Mati“, Maksim Gorki

Slavni roman slavnog ruskog pisca iz 1906. antitetički je postavljen u odnosu na prethodno delo s ovog spiska, u smislu da je u njemu sve obrnuto i usklađeno s iskustvom tzv. običnog čoveka. Politička agenda iza ovog ostvarenja potpuno je belodana, Gorki nikada nije krio da je želeo da osokoli ruski radnički pokret, poražen u Ruskoj revoluciji 1905.

U tome je u potpunosti uspeo, ali je efekat romana „Mati“ prevazišao granice tadašnje Ruske imperije, i kasnije Sovjetskog Saveza. Niz generacija širom sveta našle su se pod njegovim uticajem, jer, premda se ovo delo odigrava tu i tada (dakle, u konkretnom prostorno-vremenskom kontekstu), priča je univerzalna i nažalost se s njom i danas mnogi mogu poistovete, širom sveta pa tako i u Srbiji.

Ubiti pticu rugalicu, Harper Li

Naslovnica romana „Ubiti pticu rugalicu“ od Harper Li iz 1960. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Nate D. Sanders auctions/Brandt Luke Zorn

Ubiti pticu rugalicu“, Harper Li

„Braniš li ti crnje, Atikuse?“, upitala sam ga te večeri.
„Dabome da branim. Ne govori ’crnja’, Skaut. To je prostački.“
„Tako govore svi u školi.“
„Od sada pa nadalje biće svi manje jedna…“

Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na Jugu, spisateljica Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog stoleća, piše „Laguna“. Roman objavljen 1960. dao je veliki doprinos promeni svesti belog Amerikanca te dao zamajac pokretu za građanska prava, koji je tokom šezdesetih izvojevao pobedu i srušio segregacijsko zakonodavstvo.

Nadzorna kamera, nadzor, prećenje

Foto: Shutterstock

„Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“, Džordž Orvel

Četiri godine nakon Drugog svetskog rata, engleski pisac Džordž Orvel objavio je ovo svoje najpoznatije delo, u kojem je prikazao sumornu budućnost sveta, i svoje rodne Engleske, koja se nalazi u sastavu države koja se zove Okeanija, kojom vlada Veliki Brat, čelnik svemoćne Partije. Glavni lik Vinston Smit radi u Ministarstvu istine na prekrajanju zvanične istorije.

Orvel ovim delom upozorava na opasnost koju totalitarni režimi predstavljaju po slobodu čoveka — tako što generišu strah od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, izvrću činjenice, suzbijaju objektivnu analizu, svaku kritiku predstavljaju kao atak na samu državu i narod — i u njemu najavljuje mnoge stvari koje su nama danas bolno poznate, poput sveprisutnih nadzornih kamera i nadzora uopšte.

Uticaj ovog dela na svest ljudi ogroman je; u dobroj meri zahvaljujući Orvelu, vidimo čak i najmanje sitnice koje vode ka distopijskoj budućnosti. Nažalost, svejedno slepo koračamo ka distopijskoj budućnosti. „Sloboda je ropstvo.“

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pjero

    Orvel 1984 i životinjska farma, oldouz haksli vrli novi svet i bulgakov majstor i margarita!

  • baba smilja iz darosave

    kako zive zene u hriscanskim zemljama a kako u muslimanskim zemljama

  • Grobar panker

    kako je moguce da na ovoj listi nije "Let iznad kukavicjeg gnezda". svasta.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima