• 2

Stručnjaci traže da se spreči svojatanje onog što je srpsko na Kosovu i Metohiji

"Naša dužnost je da ih sačuvamo ne samo zbog vrednosti koju imaju za našu i svetsku kulturu, već i zbog onih koji će na tome graditi budućnost", smatra profesor Dragan Vojvodić

  • 2
kosovo srbija mapa karta

Foto: Shutterstock

Zvanično reagovanje Prištine i nezadovoljstvo Albanaca sa Kosova i Metohije zbog fotografije, koju je na Tviteru koju je objavio evropski komesar Oliver Varheji posle sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a na kojoj se vidi monografija "Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije" engleskom jeziku, po oceni sagovornika Tanjuga samo potvrđuju kolika je važnost prezentovanja srpskog kulturnog nasleđa na KiM u sprečavanju njegovog otimanja i prisvajanja.

Dopisni član SANU i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dragan Vojvodić, kaže da se na primeru monografije o hrišćanskom nasleđu vidi se kako je druga strana shvatila "opasnost" i zato je važno stvarati takva dela, promovisati ih i koristiti za postizanje pravednih ciljeva, odnosno očuvanje umetnosti i našeg nasleđa i u fizičkom i u identitetskom smislu.

On smatra da u tom pogledu treba raditi više, organizovanije i svrsishodnije i da nam nedostaje sveobuhvatna i dobro osmišljena strategija koja bi obuhvatila plansko dokumentovanje, odnosno sistematsku digitalizaciju spomeničkog nasleđa u celoj Srbiji, na prvom mestu onog najugroženijeg, na KiM.

- Naša dužnost je da ih sačuvamo ne samo zbog vrednosti koju imaju za našu i svetsku kulturu, već i zbog onih koji će na tome graditi budućnost. Važno je pisati i na engleskom i na srpskom jeziku jer se i kod nas mogu čuti nedoumice i tvrdnje da to nije srpska, već vizantijska umetnost - ističe Vojvodić.

Vojvodić kaže da je SANU poslednjih godina intenzivirala rad na dokumentovanju, proučavanju i afirmaciji ukupnog kulturnog nasleđa na KiM, a razmatra se pokretanje velikog trogodišnjeg projekta sveobuhvatnog digitalizovanja i proučavanja srpske kulturne baštine na KiM.

- Vrednih publikacija ima, ali nemoguće je doći do stvarne međunarodne promocije vrednosti i afirmacije našeg kulturnog nasleđa na KiM ako se u okviru odgovornih državnih institucija ne razvije celovita strategija, koja će rezultirati sadržajnim i komunikativnim sajtovima na srpskom i engleskom jeziku koji bi pružili detaljan pregled našeg spomeničkog nasleđa. Jedino zaokruženim sistemom dokumentovanja, proučavanja i prezentovanja srpske umetničke baštine biće moguće sistemski se suprotstaviti prikrivanju ili prekrajanju istine o njoj na zvaničnim sajtovima privremenih kosovskih institucija - ocenjuje Vojvodić.

Kao važnu publikaciju posvećenu našoj baštini na KiM Vojvodić izdvaja i naučnu monografiju o crkvi Svetog Nikole u Novom Brdu koju je 2018. godine na srpskom i engleskom jeziku izdao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda.

- Ta monografija je pokazala kako pouzdano naučno štivo, dostupno stranim čitaocima, može odigrati značajnu ulogu ne samo u naučnim raspravama nago i u kulturno-političkim i versko-političkim sporovima - kaže Vojvodić.

On podseća da da je SANU poslednjih godina objavila niz publikacija, a među najznačajnijim je knjiga o crkvi Svetog Ðorđa u Rečanima kod Suve Reke, koja je srušena u leto 1999.godine.

Iako najangažovanija, SANU u tom poslu nije usamljena, a poslednjih godina izdato jeviše značajnih publikacija poput naučno-popularne monografije o srpskim kosovskometohijskim crkvama sa liste Uneska (Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Dečani, Dečanska riznica) ili knjige "Srpska groblja na Kosovu i Metohiji: Uništena spomenička i jezička baština".

I istoričar umetnosti, docent na Fakultetu umetnosti u Prištini, Jelena Pavličić Šarić, koja se bavi istraživanjem kulturnog nasleđa na KiM ističe da da prezentovanje srpskog nasleđa na KiM, ipak, nije učestalo, posebno van akademskih krugova.

Ona napominje da se preyentacija našeg kulturnog blaga odvijala uvek paralelno sa njegovim istraživanjem i da se poslednje dve decenije predstavljanjem srpskog kulturnog nasleđa na KiM želi ukazati kako na dosegnuta saznanja tako i na naučnu istinu kada je reč o razvoju i identitetu pomenutog nasleđa.

Pavličić podseća na publikaciju koja se pojavila uoči ratnih zbivanja na KiM "TerraSacra.L''artedel Kosovo" akademika i istoričara umetnosti Gojka Subotića koja je objavljena uoči ratnih zbivanja na KiM na italijanskom, a potom i na nekoliko evropskih jezika, zatim monografije "Zadužbine Kosova" i proširenog izdanja iz 2015.godine, ali i izložbe i pojedinačni naučni i stručni radovi, afirmišu vrednosti nasleđa na KiM.

- Prikazuju njegovo stvaranje i viševekovni opstanak, podsećaju javnost na veličinu i značaj kulturnih tekovina koje je srpski narod ostvario i baštinio na KiM. Posledično, i na civilizacijske gubitke nastale uništavanjem tog nasleđa - navodi Pavličić Šarić za Tanjug.

- Kroz opipljive artefakte i prikazana foto i pisana dokumenta koja potkrepljuju neku naučnu činjenicu, izložbe su ubedljiviji medij blizak raznovrsnoj publici. Zato čudi što nisu učestalije, dužeg trajanja i profilisanog sadržaja kao i što nisu zastupljene ne samo u galerijskom prostoru već i na mestima srpske baštine na Kosmetu - kaže Pavličić Šarić.

Ukazuje na činjenicu da su međunarodni zvaničnici, međunarodni stručnjaci i turisti česti posetioci naših spomenika na KiM, ali da od albanskih vodiča mogu dobiti drugačiju sliku o spomeniku, najčšće identitetski očišćenu.

- Takvim posetama sam i sama više puta prisustvovala, i bilo mi je jasno da moj i glas mojih kolega nije (uvek) dovoljan, odnosno da mi nećemo biti uvek na terenu, da branimo istinu, niti možemo primorati ljude da čitaju stručne publikacije. U tom smislu, prezentacija u neposrednoj blizini spomenika ili virtuelna na sajtovima i smart aplikacijama bi široj javnosti približilo naše nasleđe na KiM - napominje Pavličić Šarić.

Osim što bi se tako prikazao nastanak i razvoj nekih spomenika, kao i njihova aktuelnu ugroženost, važno bi bilo ukazati i na to, da su mnogi od njih aktivni "sudeonici života".

- Imaju svoje korisnike i žive baštinike, te su zato u domaćoj sredini percipirani kao stubovi opstanka srpskog naroda na KiM. Razumevanjem te pozicije, bilo bi jasno i zašto nam je stalo do njihovog očuvanja, pored baštinskih vrednosti koje ih karakterišu - navodi Pavličić Šarić.

(Tanjug.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Др

    Тесла постаде Хрват, Миланковић постаде Хрват.... хоћу рећи, плашим се шаблона и на Косову!

  • Ixs

    Mogu samo da pisu jaka saopstenja i kukaju ....

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima