• 0

Milan Kundera donira svoju biblioteku, arhivsku građu i fotografije Moravskoj biblioteci u Brnu

Kolekcija obuhvata članke koje je Kundera napisao ili koje su drugi pisali o njemu, kritičke prikaze njegovih knjiga, autorizovane fotografije i Kunderine crteže

  • 0
Milan Kundera

Milan Kundera / Foto: Profimedia

Češki pisac Milan Kundera, koji živi u Parizu, doniraće kolekciju različitih izdanja svojih dela, kao i zbirku arhivske građe i drugih dokumenata Moravskoj biblioteci u Brnu. Kolekcija će biti prebačena iz pariskog stana Kundere i njegove supruge Vere ove jeseni, piše News Expats.

Moravska biblioteka planira da omogući pristup ovoj građi istraživačima i naučnicima, kao i ljudima koji su zainteresovani za Kunderinu zaostavštinu.

Kunderina biblioteka, koju je on godinama dopunjavao, sastoji se od svih njegovih dela objavljenih na češkom jeziku, ali i na preko četrdeset dugih jezika. Na osnovu postignutog dogovora sa osobama koje zadržavaju prava na njegove knjige, biblioteka u Brnu biće upotpunjena ostalim češkim i stranim izdanjima njegovih dela.

Ova donacija, takođe, obuhvata arhivu članaka koje je Kundera napisao, ali i koje su drugi pisali o Kunderi, kritičke prikaze njegovih knjiga koje su sakupljali njegovi izdavači u Češkoj i u inostranstvu, autorizovane fotografije i Kunderine crteže. Arhivska građa biće dostupna javnosti u prvo vreme u digitalnom obliku.

Moravska biblioteka je najduže sarađivala sa porodicom Kundera. Prošle godine, oni su organizovali izložbu u čast pisca i objavili su knjigu prevoda njegovih dela, uključujući i bibliografiju, prenosi Laguna.

„Poklon Milana Kundere ovoj biblioteci nije samo poruka njegovim čitaocima u Češkoj, već i odgovor na njegov odnos prema Brnu, koji je Kunderin rodni grad“, rekao je Tomaš Kubiček, direktor Moravske biblioteke.

Iako je 1929. godine rođen u Brnu, Kundera još od 1975. godine živi u Francuskoj. Ostavio je trag kao pisac, ne samo u bivšoj Čehoslovačkoj sa romanom „Šala“ (1967), već i u egzilu gde je napisao dela kao što su „Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i „Besmrtnost“ (1990). Njegov književni rad u Čehošlovačkoj zabranio je komunistički režim.

Nakon što je objavio roman „Knjiga smeha i zaborava“ (1978), u kom je komunističkog lidera Gustava Hušaka nazvao „predsednikom zaborava“, oduzeto mu je i čehoslovačko državljanstvo. Dve godine nakon toga, odobreno mu je francusko državljanstvo.

Prošle godine, Kundera je dobio i češko državljanstvo. Književni krugovi u Češkoj smatraju da je ovaj korak znak da bi Kunderina poslednja dela uskoro mogla da se nađu i u prevodu na češki jezik. Kundera je svoje romane tokom proteklih decenija pisao na francuskom jeziku.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima