"Hajduk Stanko" velikog Janka Veselinovića u sebi nosi priču i o piščevoj baki

Janko Veselinović, delo Milana Jovanovića / Foto: Wikimedia/Милан Јовановић (1863 - 1944)

Realistično slikajući svoju Mačvu, veliki književnik Janko Veselinović je u svoja dela "umetnuo" i svoje pretke. "Običnim" čitaocima njegovih dela nije poznato da je baba iz Hajduk Stanka koja je tučkom ubila Turčina njegova prabaka Jovana, a pop Teša iz pripovetke Nedelja - piščev pradeda.

Preporučujemo

Književnik Janko Veselinović (1862-1905) je, uz Lazu Lazarevića i Milovana Glišića, najznačajniji predstavnik srpskog seoskog realizma. U svom bogatom stvaralačkom opusu je opisivao život mačvanskog sela, a inspirisali su ga patrijarhalni život ljudi, tradicija, običaji...

Dr Radomir J. Popović, koji se bavi istraživanjima političke, kulturne i društvene istorije srpskog naroda u 19. veku, a koji je, kao i veliki književnik rođen u Mačvi (selo Badovinci), otkrio je u godišnjaku šabačkog Muzeja (Museum broj 6, 2005.) Jankovu vezu sa pojedinim likovima iz njegovih dela.

On otkriva da je Janko u pripovetku Nedelja i roman Hajduk Stanko "udenuo" i svoje najbliže rođake - pradedu Tešu Popovića, sveštenika iz Badovinaca i popadiju, svoju prabaku Jovanu.

U Hajduk Stanku Janko Veselinović opisuje poznati detalј o Turčinu kojeg je ubila „baba“ iz Badovinaca kada je zatražio da mu ispeče cicvaru. Pisac je, u stvari, preneo priču starih meštana Badovinaca, koja se usmeno prenosila još iz vremena Prvog srpskog ustanka, po kojoj je baba koja je ubila Turčina u stvari popadija Jovana (u predanju se spominje i Selena).

Ona je bila udata za popa Tešu Popovića i imali su petoro dece, tri sina i dve ćerke. Jedan od sinova, Nikola, završio je Bogosloviju u Beogradu 1840. godine i posle školovanja rukopoložen je za paroha u Badovincima. Nikolina ćerka Jelisaveta se udala za sveštenika Miloša Veselinovića, oca Jankovog, pa je, prema tome, čuvena baba koja je tučkom presudila osionom Turčina - piščeva prabaka!

"Dede, babo, peci civaru!"

Ovako je Janko u Hajduk Stanku ovekovečio junaštvo svoje prabake:

„Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca. Kod kuće ne beše nikog sem njegove popadije. Turčin beše i suviše osion da bi ga čovek mogao gledati ravnodušno. Kako dođe, on sede kraj ognjišta i poče trti ruke:

– Dede, babo, peci cicvaru! – reče.

Ona beše nešto lјuta, pa ga samo pogleda popreko.

Grobovi predaka Janka Veselinovića, Foto: Mačva Press/Nikola Popović

– Peci cicvaru, bre! – dreknu on i zamahnu binjedžiskom, trostrukom kandžijom, te je ošinu. Planu baba kao vatra, sevnu okom, prilete Turčinu, pa onim drvenim tučkom što je beli luk maločas njime tucala raspali Turčina posred temena. Turčin se izvrte. Iz provalјene glave kulјala je krv i mozak. Ona pogleda krvav tučak pa ga baci napolјe.

– Opogani mi tučak pseto tursko! – reče hladno, pa ode gledati druge poslove.”

U pripovetki Nedelјa (1895.) Janko je, opisujući "jedan dan iz života glogovačke crkve" Janko je zabeležio istinit događaj u kojem je učestvovao njegov pradeda, pop Teša. Na jednom mestu opisuje kako je pop Teša, pred početak nedeljne službe nagovarao sveštenika Stevana Milojevića iz Crne Bare da pred okupljenim narodom "razobliče" zavađenu braću Tančić iz Badovinaca kako bi ih "postideo" i "sprečio deobu porodične zadruge".

Foto: Mačva Press

Osim u delima svog praunuka, jednog od najčitanijih sprskih pisaca, uspomena na popa Tešu i popadiju Jovanu sačuvala se, poput legende u narodu, jer se prenosila sa kolena na koleno. Čitaoci Jankovih dela, međutim, nisu mogli da znaju da je slikajući realitično svoju Mačvu veliki književnik opisao i događaje čiji su akteri njegovi preci.

U porti crkve, u centru sela, postoje spomenici popu Teši, popadiji Jovani i jednom njihovom detetu. Na njima se teško razaznaju uklesani podaci, pošto su stari više od 150 godina.

(Telegraf.rs)