• 0

"Čas smrtno crne, čas kô osmeh nežne": Ljubavna pesma Milutina Bojića za koju mnogi nikada nisu čuli

U toku snažnog pesničkog zanosa prerano je napustio ovaj svet...

  • 0
Milutin Bojić

Milutin Bojić / Foto: Wikipedia

Milutin Bojić je poživeo samo 25 godina, ali je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. U toku snažnog pesničkog zanosa napustio je ovaj svet, preminuvši 1917. u bolnici u Solunu. Bio je sahranjen na vojnom groblju na Zejtinliku, a pet godina kasnije njegovi posmrtni ostaci su preneti u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu.

Pesmom "Plava grobnica" za sva vremena je ovekovečio viziju ostrva Vido i Jonskog mora i njihovu povezanost sa srpskim narodom, lično gledajući spuštanje velikog broja tela u morske dubine.

Ovom prilikom prenosimo i njegovu manje poznatu ljubavnu pesmu "Oči" - čas smrtno crne, čas kô osmeh nežne...

Oči - Milutin Bojić

Muče me tvoje oči nikad stalne,

čas smrtno crne,

čas kô osmeh nežne,

Čas modro plave, zeleno opalne,

kristalne i meke k'o pahulje snežne.

-

Njin gospodski pogled svud me prati.

Ja bivam nema i bezvoljna lutka

iznad koje se niz oblaka jati,

a pati što krv će tvoja u nju da se utka.

-

Čujem reč njinu k'o vlastitu grižu,

u zvezdama ih vidim kad se rode;

čelične, one do kosti mi stižu

i sižu razorne, mutne kô proletnje vode.

-

Neizgladive kao večno klete poljane,

koje mrtve use zgrću,

za tuđi ujed na meni se svete

i prete te oči koje ne tamne ni smrću.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima