Grejl Markus: Dorsi - Pet opakih godina muzike za ceo život

Foto: z03 / Zuma Press / Profimedia

Za one koji to eventualno ne znaju - Grejl Markus je jedan od apostola pisane reči rokenrola. Vrhunski poznavalac američke pop-rok zaostavštine (i ne samo američke), Markus je pisao o tom segmentu kulture sa dubokom promisli, kilometrima daleko od svakog senzacionalizma i jeftinog samoreklamerstva.

Uostalom, njegovu knjigu "Tajanstveni voz" ("Mystery Train - Images of America in Rock'n'Roll Music" 1975.) smatram za jednu od nekoliko krucijalnih dela napisanih o rok muzici uopšte, pored recimo "Rock Enciklopedie" Lilijan Rokson i još nekoliko sličnih bisera. 2011. godine magazin Time je objavio listu najboljih publicističkih dela počev od 1923. godine, kada je i objavljen prvi broj ovog časopisa i upravo se na toj listi našao "Misteriozni voz" kao jedna od samo pet knjiga koji se uopšte bave kulturom i jedina na temu američke muzike.

Preporučujemo

Koliko znam, knjiga o Dorsima nije prvo Markusovo delo koje je prevedeno na naš jezik. 2013. godine Gradac je objavio njegovu izuzetnu knjigu "Tragovima karmina - Tajna istorija dvadesetog veka" ("Lipstick Traces - A Secret History of the 20th Century"), koja je zasnovana na njegovom višegodišnjem pomnom istraživanju i u kojoj je predstavljen pank kao "pokretač istorije intelektualne avangarde XX veka", mada u suštini to i nije knjiga o muzici, iako započinje i završava se pričom o grupi Sex Pistols, već je to istinska studija o pozadini mnogih poznatih događaja dvadesetog veka.

Kao što sam podnaslov kaže, pišući o Dorsima, Markus nas na sebi svojstven, esejistički način, uvodi u priču o grupi koja je za samo pet godina svog postojanja učinila gotovo nemoguće: Pokazala je kroz svoje pesme onu drugu, mračnu stranu hipi ideologije, predskazujući na neki način užasne događaje iz ulice Sijelo Drajv 10050, kada je "udarni odred" Čarlsa Mensona masakrirao glumicu Šaron Tejt (tada u osmom mesecu trudnoće) i još četiri osobe koje su te noći bile sa njom, da bi sutradan usmrtili i bračni par LaBjanka.

Morison je na neki čudesan način u svojim stihovima predvideo i festival Altamont, taj "Vudstok nakon Vudstoka", i divljanje "Anđela pakla" koje je životom platila jedna osoba.

Kako je i čime vođena, jedna grupa u svojim pesmama koje su nastale tokom najveće euforije "dece cveća", mogla tako snažno prikazati onu drugu, puno mračniju stranu američkog društva, a da pritom te pesme ni najmanje ne izgube na snazi sve do današnjih dana, Markus na sebi svojstven, svakog poštovanja vredan način, upravo objašnjava u ovoj knjizi.

Ali ona je i mnogo više od toga.

Ako ste želeli da saznate kako su izgledali nastupi Dorsa, sumnjam da ćete negde naći verodostojniji dokaz o tome.

Ako bi želeli da shvatite suštinu Morisonovih stihova iz jednog sasvim drugačijeg ugla, Grejl to izuzetno nadahnuto objašnjava.

Možda će neko pomisliti da se Markus, kako na to i navodi logika, na ovim stranicama bavi samo "kraljem guštera", ali ne!

Tu ćete pronaći i redove posvećene Densmoru, Manzareku i Krigeru, jer je pisac očigledno sasvim svestan značaja koji grupa nosi sama po sebi.

Foto: Klepsidra Clio

Ako postoji neki hroničar rokenrola i uopšte zbivanja iz oblasti kulture, čija dela i tekstove mogu da preporučim bez ikakve zadrške onda je to Grejl Markus, verovatno jedan od poslednjih apostola popularne muzike koji poseduje toliku količinu znanja ali i umešnosti da isto pretoči u pisanu reč.

Uostalom, takvih nije bilo previše ni u onim godinama u kojima se  rokenrol lokomotiva "tajanstvenog voza" beše zahuktala do samog pucanja.

U vreme kada je kultura sveobuhvatno postala očigledan teret nadležnim institucijama, raduje činjenica da kod nas postoje izdavači koji su spremni da objave ovakve knjige i time povrate nadu da i sada možemo biti svet bar u onoj meri u kakvoj to današnji svet, ovakav kakav je, zaslužuje.

(Telegraf.rs)