Zavirite u Stripopediju, najveću zbirku stripova na svetu: Više od 14.000 umetnika iz celog sveta

Foto: Pixabay/tunechick83

Nijedan obožavalac stripova ne može da prođe kroz Amsterdam a da ne poseti Lambik. Ova prodavnica je otvorena 1968. godine i bila je treća striparnica u istoriji, a danas je najstarija koja postoji. Međutim, čak i oni koji se nisu zaputili u Holandiju sad mogu lako da se dive jednom od Lambikovih najslavnijih čuda: Stripopediji, ilustrovanoj zbirci više od 14.000 strip umetnika sa svih strana sveta.

Dobivši isti predosećaj koji ga je nadahnuo da otvori striparnicu pred procvat strip industrije, osnivač Lambika Kes Kusmaker je 1999. godine pokrenuo ovu onlajn enciklopediju, više od godinu dana pre nego što je Vikipedija zaživela na internetu.

Preporučujemo

Foto: Pixabay/lisistent

Svrha projekta se jasno ogleda u abecedno poređanim indeksnim stranicama. Tu ćete pronaći opširne informacije o američkim ikonama stripa, poput Stena Lija i Džeka Kirbija, a isto je i sa stvaraocima novinskih stripova, od Džordža Herimana i Vindzora Mekeja, do Čarlsa Šulca i Bila Votersona (gde se ne može pronaći samo „Kalvin i Hobs“, već i njegovi rani radovi, poput panela koji je objavljen u novinama koledža koji je pohađao).

Tu su i ličnosti koje nisu najpoznatije kao strip umetnici: pokojni Čarli Vots, na primer, među čija dela se ubraja zadnja korica albuma Rolingstonsa Between the Buttons, ili Dejvid Linč koji je devet godina „crtao“ „Najbesnijeg psa na svetu“.

Već 23 godine Stripopedija posvećeno objedinjuje velikane devete umetnosti, ali i konstantno proširuje perspektivu na međunarodnom nivou. Unosi o Žanu Žirou, poznatijeg kao Mebijus, i Žoržu Remiju, poznatijeg kao Erže, očekivano su obimni, ali ćete se upoznati i sa ljudima poput Serafina Roha Kamanja, tvorca mnoštva likova koji su bili popularni u Španiji tokom 20. veka, i Kima Song-Hvana, čiji je spokojni starac Gobau svedočio polovini veka burne južnokorejske istorije.

Lambik i Stripopedija nisu zaobišлi ni stripove iz svoje domovine. „Kusmaker i saradnici su napisali različite eseje, članke i knjige o stripovima“, piše na stranici o priči same prodavnice, „a bez njihovog rada većina istorije stripa u Holandiji možda bi ostala neistražena“. Holanđani mogu da uživaju u temeljnom prikazu istorije holandskog stripa, drugi mogu da pročitaju sažetu verziju na engleskom jeziku ili podese filter na Holandiju i pregledaju dela više od hiljadu umetnika koji su trenutno u bazi. Ukoliko ipak skoknete u Amsterdama, možete unapred da se informišete o mačku Tomu Pou, Normanu Eriku i kapetanu Robu.

(Telegraf.rs/Open Culture/Laguna)