Najveća književna krađa: Kako su dva lopova ukrala hiljade dela iz univerzitetskih biblioteka

Foto: Annie Spratt/Unsplash

U leto 1980. godine Robert Kindred je bio tridesetpetogodišnjak bez posebnih životnih ciljeva. Na zadnjem sedištu njegovog novog flitvud kadilaka nalazila se gomila vodiča američkih fakulteta od kojih je svaki predstavljao jednu saveznu zemlju Sjedinjenih Američkih Država. U tašni je imao i jedno izdanje koje je obuhvatalo celu zemlju. Kao nekadašnji izviđač, voleo je da bude spreman.

Nijedan veliki zločin u Americi ne zahteva toliko putovanja kao krađa retkih knjiga iz biblioteka. Zahvaljujući bogatim Amerikancima, siromašnim Evropljanima, dvama vrelim ratovima i jednom hladnom, plodovi petstogodišnje tradicije štamparske delatnosti slili su se u Sjedinjene Američke Države u drugoj polovini dvadesetog veka. I gotovo sve to se može naći na policama neke od univerzitetskih biblioteka.

Preporučujemo

Foto: Unsplash/Zach Plank

Naravno, do kraja sedamdesetih godina, većina dragocenih knjiga i rukopisa iz američkih zbirki su sklonjeni iza zabravljenih vrata, nakon što su biblioteke na teži način naučile lekciju. Ali Kindred, prodavac antikvarnih knjiga, nije bio na tržištu jureći velika dela poput Gutenbergove Biblije ili Šekspirovog prvog folija. Zanimala su ga dela iz grupe retkih knjiga do kojih je bilo moguće doći: devetnaestovekovne naučne ilustracije. Postoje publikacije u kojima su najveći umetnici prirodnih nauka iz XIX veka – uključujući Dž. G. Keulmansa i Džozefa Vulfa – dali svoj doprinos u vidu ručno bojenih litografija i gravura svetske flore i faune, sve u svrhu nauke. Čak i vek kasnije, ilustracije su bile svetle i živopisne kao onog dana kada su stvorene.

Foto: Unsplash/Taylor Wright

Kindred je znao da su ovih knjiga i žurnala gotovo da nema na tržištu, a čak i kada bi se mogli naći, bili su neverovatno skupi. Kako bi unapredio svoj posao, odlučio je da se domogne polica akademskih biblioteka. Ironija je u tome da su mu tog leta biblioteke omogućile pristup u istom onom duhu nauke iz kojeg su nastala i ova neverovatna dela.

Osim vodiča za koledže, Robert Kindred je imao i drugu najvažniju stvar u svom autu: atlas puteva. Na najvećoj mapi je zaokružio seriju gradova koja je počinjala južno od Dalasa gde mu je bilo skladište. Povezani sistemom autoputeva, ovi krugovi su se kretali preko juga pa gore istočnom obalom i nazad na srednji zapad. Sve je izgledalo kao dugi lanac perli sa kopčom u severnom Teksasu.

Foto: Unsplash/Anthony Tran

Prvi kružić na mapi bio je Koledž Stejšn, teksaški grad u kome se nalazi univerzitet sa bibliotekom Evans koja je sadržala svetsku kolekciju devetnaestovekovnih izdanja – ali ne zadugo. Kindred i njegov partner Ričard Grin proveli su pola dana u biblioteci sa skalpelima, uništavajući publikacije jednu za drugom kako bi došli do njihovih ilustracija. Tokom jednog popodneva uspeli su da unište ono što je decenijama sakupljano i stvarano tokom jednog veka. Iza njih su ostali samo ostaci mekog papira koji su koristili da obaviju stranice i skalpeli koje su bacili na pod nakon što su ih potpuno istupili. Ostatak se sada nalazio u gepeku kadilaka koji se kretao ka Hjustonu i univerzitetu Rajs.

Tamo je njihovo uništavanje bilo još gore. Školska kolekcija devetnaestovekovnih ilustracija je bila veća, a skladišta izolovanija. Samo iz knjige „Proceedings of the Zoological Society of London“ isekli su 1300 crteža. Biblioteka je uspela i da nadmaši Kindredova očekivanja jer je sadržala desetine publikacija koje nikada pre nije video. Ali jednom kada ih se dočepao, niko u Rajsu ih više nikada nije video.

Foto: Unsplash/Sergiu Vălenaș

Za samo dva dana, Kindred i Grin su imali nekoliko hiljada stranica – dovoljno da ih prodaju nekoliko godina ako bi se Kindred odlučio da se vrati u Dalas. Ali njihov plan je bio da nekoliko nedelja budu na putu i otvore novu prodavnicu u Vašingtonu. Plus, Kindred je već nacrtao sve one krugove na mapi. Tako da su sledećeg dana krenuli ka Nju Orleansu i univerzitetu Lojola.

Uz nekoliko usputnih zaustavljanja, par kradljivaca je stigao i do prestonice Sjedinjenih Država. Tamo su boravili nekoliko dana dok je Kindred tražio lokaciju za novu prodavnicu, a sa sobom su imali kolekcije ilustracija koje su pokupili u nekoliko lokalnih biblioteka – najznačajnija je bila na univerzitetu u Merilendu gde su se fokusirali na devetnaestovekovne novinske članke iz „Harpers Viklija“ i „Ilustrejted London Njuza“. Bila je to lepa promena u odnosu na dotadašnje radove iz oblasti prirodne istorije – razne vrste ilustracija: od balerina, preko bejzbola do bitaka u Građanskom ratu. Zatim su svoj veliki auto usmerili ka zapadu, prema mestu koje su smatrali domom, ali se ispostavilo da je tu kraj njihove kriminalne avanture.

Foto: stefan-steinbauer/Unspash

Treći izvor koji je Kindred koristio bila je „ List of Serials“, monumentalno delo u kome se nalazio spisak svega što su posedovale hiljade biblioteka u Sjedinjenim Državama. Na osnovu nje je Kindred nalazio željene publikacije i sastavljao listu univerziteta koji ih poseduju. Ako bi određena biblioteka posedovala dovoljno onoga što ga zanima, pronašao bi njenu lokaciju u vodiču, pozvao kako bi proverio radno vreme i zatim je zaokružio na mapi. I tako su ova dva čoveka, izmoreni višenedeljnim putovanjem i sa gepekom punim ukradenih dela, odlučili da provedu nekoliko dana u Ilinoisu krajem juna. Biblioteka univerziteta u Ilinoisu posedovala je gotovo sve što je Kindred želeo, pa i više od toga. Međutim, ono što nije imala bila su otvorena skladišta.

Zbog toga su se odlučili za drugačiji pristup. Ponesen lakoćom sa kojom su izvršili prethodne krađe, Kindred je pomislio da ima savršen plan. Usred noći je provalio u biblioteku, našao gde se nalazi najveći broj knjiga koje ga zanimaju i konopcem ih spuštao kroz prozor Grinu. Na njegovu žalost, knjige koje je želeo su bile ogromne i smeštene na osmom spratu. Zato je vezivanje i spuštanje četiri knjige odjednom bio daleko teži fizički posao nego što se nadao. Ipak, prve noći plan je funkcionisao i prikupili su knjige u vrednosti oko deset hiljada dolara. Negde na polovini druge noći, stigla ih je loša sreća, nešto što ih je tokom celog puta obilazilo.

Svake pete noći, radnik univerziteta bi obilazio napuštenu biblioteku kako bi proverio klima uređaj. Kindred je taman spustio jedan paket sa četiri knjige i bio na pola puta sa drugim kada se zaposleni dovezao u automobilu i stao na parking, nesvestan činjenice da će zaustaviti najveću krađu ove vrste u američkoj istoriji.

Kindredovo hapšenje i kasnije sudsko gonjenje dovelo je do stvaranja jedne unikatne liste: kataloga ukradenih dela skrivenih u prtljažniku auta. Dvojica bibliotekara sa univerziteta u Ilinoisu proveli su ostatak leta 1980. godine u pretrpanoj prostoriji policijske stanice pokušavajući da razvrstaju hiljade štampanih stranica koje su pronađene. U vreme pre internet pretraživača i onlajn kataloga – čak i bez pristupa telefonu da pozovu druge biblioteke – oslanjali su se uglavnom na svoje bibliografske instinkte i nekoliko izvora kako bi odredili vlasnike određenih dela.

Sav taj trud bio je gotovo uzaludan. Neka od dela su vraćena svojim vlasnicima. Kindred je priznao krivicu na jednu tačku optužnice i bio osuđen uslovno. Grinu nikada nije suđeno u Ilinoisu, a ni protiv jednog od njih nije vođen postupak u drugim zemljama, uključujući i Teksas gde su napravili najveću štetu.

(Telegraf.rs / atlasobscura.com)