Predstavljena zbirka pesama Mate Uljarevića, a ovo je program KCB-a za svetski Dan poezije

Foto: Pixabay

Pesnik Mato Uljarević izjavio je  da je mu je zadovoljstvo što je dobitnik priznanja "Novica Tadić" zbog poštovanja koje gaji prema poeziji čuvenog pesnika.

"Tadić ogromno mnoštvo stvarnosti, beskrajni magijski potencijal sveta, gužva i sabija u jedan kadar, jedan motiv, koji se transformiše pod nabojem te ogromne energije i postaje ono najluđe i najgroznije što dopušta ljudska fantazija", ocenio je Uljarević.

Preporučujemo

Na predstavljanju njegove zbirke poezije "Suteren“ (2022), u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Uljarević je istakao da je Tadić (1949-2011) zemljak iz Stare Hercegovine, "gde je Vuk Stefanović Karadžić pronašao maticu srpskoj jezika".

U obraćanju prisutnima u Galeriji Zaprokula, Uljarević je istakao da je "srpski jezik pesnički jezik, naš zajednički prostor i kad nas dele granice".

"Svi koji pišu na srpskom jeziku morali bi da gaje svest da smo deo jedinstvene kulturne scene, da je izgrađuju, bogate, nadograđuju", ocenio je Podgoričanin Uljarević.

Komisija Zaprokula koja je Uljareviću 2022. godine dodelila nagradu ocenila je da u "Suterenu" prilično jasno odzvanja tipično tadićevska gorkoironijska nota, koja je odlika nekih od najboljih pesama srpske današnjice.

Žiri su činili Srba Ignjatović, Mirko Demić, Žarko Milenković, Želidrag Nikčević i Vesna Trijić, a uljarević je nagrađen zarukopis "Gušterov rep", koji je postao zbirka "Suteren", u Zaprokulovoj ediciji "Prisustva".

Govoreći o pesmama iz zbirke "Suteren", Uljarević je rekao da su nastale kao uzgredni zapisi o svakodnevnim situacijama, tokom čekanja u banci ili vožnje u gradskom prevozu.

"Nisam imao ideju da bilo šta zapisujem u formi stihova, to se desilo samo od sebe. Pokušao sam da pišem eseje ili kratke priče ali su se rečenice same sažimale, i postajale stihovi koji preciznije objašnjavaju stvari", naveo je pesnik.

Po struci vajar, Uljarević prilikom stvaranja nije mario za formu i trudio se da bude što brži posrednik između slika i papira, podsetivši da je od nekih crteža koje je skrajnuto pravio priredio izložbu, a "nešto slično se desilo i sa ovom zbirkom".

Član komisije i recenzent nagrađene knjige Nikčević je rekao da im je na konkursu stiglo "šezdesetak vrlo darovitih rukopisa", ali da su članovi osetili da je Uljarević bolji.

Prema njegovim rečima, Uljarević efektno registruje našu svakodnevicu, sažima apsurdne situacije, a onda ih otuđuje i tekstualizuje, dok njegovi lirski zapisi zrače neodređenošću i dvosmislenošću.

Nikčević je ocenio da Uljarević pripada mladim stvaraocima kod kojih trperi "tadićevska akustika i inteligencija pesnika".

"

Uljarevićeva zbirka nije obimna, ali je iznutra jako inspirativna. Nagrada 'Novica Tadić' ima dostojnog nosioca", ocenio je Nikčević.

Književna kritičarka i docent Filozofskog fakuteta u Novom Sadu Jelena Marićević Balać je istakla da je Uljarević poslao zreo i zaokružen rukopis.

Marićević Balać je već na prvo čitanje uočila da kod Uljarevića postoji suptilno i pažljivo koncipirano ustrojstvo, koje čini "Suteren" pesničkom knjigom, koja "ima glavu i rep", a ne pukom zbirkom pesma koje su heterogene.

"Ovo nije pesimistička zbirka. Postoji mnogo izlaza iz lavirinta 'Suterena', samo to čitalac mora da pronađe", ocenila je Marićević Balać.

Predstavnik Zaprokula Vladimir Kolarić je rekao da na Svetski dan poezije 21. mart raspisan novi, šesti javni poziv mladim pesnicima za Književni konkurs "Novica Tadić".

Konkursom Ministarstvo kulture Srbije i Zaprokul, koji traje do 24. aprila, afirmišu se novi glasovi u srpskoj poeziji, stvaralaca do 35 godina starosti iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i rasejanja.

Promocija knjige "Goli otok -istorija" Martina Previšića sutra uveče u Kolarcu

Knjiga "Goli otok - istorija" Martina Previšića biće predstavljena u utorak u 18 časova u Kolarčevoj zadužbini, najavila je izdavačka kuća "Vukotić Media".

Ovo je prva celovita studija logora na Golom otoku koja se temelji na mnogobrojnim dokumentima iz Udbinih arhiva kao i nizu svedočanstava bivših logoraša.

Analizirajući kompleksni sistem logora za internaciju ibeovaca, Previšić je uspeo spojiti naučnu preciznost istoričara s talentom pripovedača, osećajem za pojedinca i njegove dileme, izazove vremena i tragediju ideologije.

Potresna svedočanstva logoraša vode čitaoca kroz golootočku priču,smeštaju se u kontekst i vreme bacajući novo svetlo na prelomne događaje započete Rezolucijom Informbiroa 1948.

Previšić je prvi autor koji je koristio bogate i tek sada dostupne arhivske zbirke u Zagrebu i Beogradu kako bi, pored mnoštva intervjua koje je obavio s bivšim logorašima, došao do precizne i zaokružene slike o Golom otoku.

Detaljno je prikazano na koji način je logor funkcinisao, kao i smisao i kontekst u kojem je otvoren i zatvoren, a opisano je, takođe, kako se njegov efekat produžo i nakon zatvaranja, i to za pojedinca kao i za tadašnje jugoslavensko društvo.

Na promociji će govoriti istoričari Predrag Marković, Valjko Stanić, novinar Vanja Bulić, izdavač Manjo Vukotić i autor.

KCB najavio program Svetskog dana poezije

Svetski dan poezije 21. mart biće obeležen programom čija su tema odnosi i prožimanje sveta poezije i sveta rada, saopštili su danas organizatori iz Kulturnog centra Beograda (KCB).

Kako je najavljeno, u okviru "Svetskog dana poezije" 21. marta (18:00) u galeriji Artget KCB biće održana tribina "Poezija kao rad, rad u poeziji", u kojoj učestvuju Alen Bešić, Bojan Vasić, Ivana Maksić, Radmila Petrović i Stevan Bradić.

Isto veče (21:00) Jelena Bogavac, Jovana Knežević, Zlata Kocić i Enisa Uspenski razmatraće poeziju Jelene Švarc kroz predstavu "Čudo Lavinija” čiji je tekstualni predložak pesnikinjina knjigu „Dela i dani monahinje Lavinije”, najavio je KCB.

Predstava će biti izvedena 22.marta (20:00) na Maloj sceni BITEF teatra.

U saradnju sa fondacijom Hartefakt i drugima, 29. marta u Dvorani KCB-a kroz program "Pesnici današnjice - Glasovi sutrašnjice" biće predstavljeni potencijali različitih formi pesničkog performansa kroz nastupe Anje Zag Golob, Malgoržate Lebda, Radmile Petrović i Harija Hertela.

Urednice ovogodišnjeg izdanja "Svetskih dana poezije" su Jelena Nidžović i Zorana Đaković Miniti.

(Telegraf.rs/Tanjug)