Održana akademija povodom jubileja Desanke Maksimović i njene zadužbine: Izloženi vredni predmeti

 
 
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo je istakao da je haljina Maksimović, izložena u okviru postavke "Moj svet" u holu NBS "skromna, lepa i odražava njeno prisustvo".

Zadužbina Desanke Maksimović je svečanom akademijom "Iza štita poezije" u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) i izložbom "Moj svet" obeležila 125 godina od rođenja pesnikinje i tri decenije svog rada.

Akademija je počela minutom ćutanja u čast svih tragično nastradalih u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i kod Mladenovca i Obrenovca.

U besedi koju su prisutni čuli u audio formatu zbog odsutnosti Ljubodraga Simovića, akademik je ocenio da su svi lirski junaci Maksimović "njeni Brankovinski zemljaci, seljaci, žene, koje mese hleb, kovač, vodeničar, kopač bunara, prosjaci i jeretici".

"'Sav svemir je u meni', kazaće u jednoj od pesama, 'a sve je od mene veće'. Koja je to tačka na Zemlji sa koje treba krenuti i koliki je vrh na koji se treba popeti da bi se videlo ono što je videla Maksimović?", primetio je Simović.

Pozdravljajući prisutne, pomoćnica u Ministarstvu kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić je istakla da se obeležavaju dve velika jubileja i da je Maksimović "srpska pesnikinja čija poezija ispunjava naše živote".

"Da nacionalna pesnička kultura nema nikog drugog do Maksimović, ne bi bila siromašna ni mala", istakla je Vanušić.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo je istakao da je haljina Maksimović, izložena u okviru postavke "Moj svet" u holu NBS "skromna, lepa i odražava njeno prisustvo".

"Nikad nisam mislio da će 'Krvava bajka' biti aktuelizovana...počeli smo minutom ćutanja. Za sve nas je to šok", istakao je Pištalo.

Ako su za Dobricu Ćosića govorili da je otac nacije, onda je Maksimović majka nacije, koja "odražava maternju svetlost", a Pištalo je dodao da je pesnikinju sa Brankom Ćopićem ujedinjavala - dobrota.

Upravnica Zadužbine Desanke Maksimović, Svetlana Šeatović je istakla da je Maksimović fenomen srpske poezije i književnosti, posebna figura po obimu dela i njihovoj recepciji.

Šeatović je podsetila da prva pesma Maksimović datira još iz 1921. godine, a poslednju, nedavno otkrivenu i objavljenu, napisala je 1993. nekoliko dana pred smrt.

"Pored svih estetskih vrednosti nesumljivih, njeno delo je izraz najviših humanističkih načela", ocenila je Šeatović.

Zadužbina je tokom tri decenije objavila preko 112 izdanja knjiga i digitalizovala rukopise pesnikinje, a Šeatović je podsetila da su povodom dvostrukog jubileja izašle knjige poezije Maksimović "Tražim pomilovanje", "Iza štita poezije" i "Šumska ljuljaška".

Akademija Desanka Maksimović Printskrin: Tanjug/Ognjen Janković

Učenica Sara Janevska otpevala je i odsvirala za klavirom pesmu Maksimović "Šta li te spreči" koju je sama komponovala. U programu su učestvovali glumac Nebojša Milovanović, Dečija dramska grupa Radio Beograda, učenici Valjevske gimnazije i drugi.

Na akademiji su uručene prvi put zahvalnice zaslužnim ustanovama i pojedincima, koji su pomogli rad zadužbine i doprineli očuvanju lika i dela pesnikinje.

Zahvalnice su dobili Ministarstvo kulture, NBS, Grad Valjevo, Matica Srpska, Valjevska gimnazija, Maitčna biblioteka Ljubomir Nenadović i Insttut za književnost i umetnosti, kao i brojni pojedinci među kojima su Simović, Pištalo i Miomir Petrović.

Na izložbi "Moj svet" autorke Mirjana Stanišić prvi put je izloženo nekoliko rukopisa Maksimović, uključujući poslednju pesmu, nedavno pronađenu, naslovljenu "Početak pesme", kao i njene beležnice, prepiska i drugo. Izložbu prati katalog.

Književna nagrada "Desanka Maksimović" za 2023. godinu za ukupan doprinos srpskoj poeziji biće uručena Zlati Kocić na rođendan Maksimović 16. maja u podne u Brankovini.

Kocić je rekla Tanjugu da joj nagrada mnogo znači i predstavlja joj ohrabrenje da se ide dalje, jer "rastemo sa tom poezijom, identifikujemo se od malih nogu i celog života se vraćamo".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Službeni glasnik predstavio "Veliki atlas Srbije", kapitalno delo naše zemlje

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA