Da li znate šta je "letež" i "nesvoj"? U toku je zanimljivo takmičenje, tu su i novčane nagrade

Ilustracija: Igor Petrović, Vesna Golubović.

Možda niste znali, a možda i jeste, ali u toku je zanimljivo takmičenje koje nosi nazi "Najbolja nova srpska reč", koje traje do 15. septembra.

Ako želite da učestvuje, poenta je da pošaljete (novu srpsku) reč (do 5 reči maksimalno) koju ste smislili.

Preporučujemo

Tu su i novčane nagrade. Kako su naveli organizatori na svom sajtu, nagrada za prvo mesto je 600 evra, za drugo 400 evra, a treće 200 evra.

O svemu ovome, razgovarali smo sa gospodinom Veljkom Žižićem, koji je za Telegraf.rs sve objasnio.

• Kako je došlo do ideje da napravite takmičenje "Najbolja nova srpska reč"? Napišite nam nešto više o uslovima takmičenje?

VELJKO ŽIŽIĆ: Prvenstveni cilj takmičenja je javni razgovor na temu reči koje danas koristimo. Dosta dugo sam tražio način kako najbolje podstaći taj javni razgovor. Postojala je mogućnost šaljivog ili ozbiljnog pristupa. Recimo, nosio sam se mišlju o takmičenju gde bi pesnici pisali pesme sastavljene samo od tuđica. Na kraju sam se ipak opredelio za takmičenje koje bi značilo blagodatno stvaranje i lepu igru koja podstiče javni razgovor. Slična takmičenja postoje i u drugim jezicima, što je bio uzor. Svojevremeno sam radio pri srpskoj crkvenoj školi u Londonu kao učitelj. Stvorili smo tada prvu knjižnu i potom i elektronsku dečju biblioteku. Radeći za decu želimo da im prenesemo čist, razumljiv, lep srpski jezik. Međutim, meni kao i uopšte roditeljima u rasejanju, je postao veoma očigledan rastući upliv tuđica u svakodnevni srpski govor. Tuđice pak nije korisno učiti decu u rasejanju. Neprijatno je slušati bezbrojne takve reči na televiziji i radiju, gde one istovremeno potiskuju lepe korenite reči. Tu bi trebalo da se govori najlepše i odatle da se uči, zar ne? Posmatranje te tihe navale stranih reči me je podstako da pokrenem takmičenje. Takmičenje je pripremio skup saradnika u Beogradu i Srbiji. U pitanju su mladi ljudi koji se bave jezikom, pisci i umetnici. Konkurs je otvoren za sve, do 15. septembra 2023. godine. Nagrade će biti objavljene do 15. oktobra 2023. godine (prva nagrada je u vrednosti od 600 evra). Svi podaci se nalaze na adresi www.malabiblioteka.net/novarec.

• Koji je, za sada, odziv na takmičenje?

VELJKO ŽIŽIĆ: Odziv na takmičenje je izuzetno lep. Predlozi stižu iz svih delova sveta, iz Srbije, bivše Jugoslavije do desetina drugih zemalja sa svih meridijana. Pristiglo nam je oko 250 reči do sada. Odjek u javnosti je takođe veoma povoljan, objavljeno je niz povoljnih članaka. Očekivali smo borbu sa nerazumevanjem ali, naišli smo na neočekivano veliku podršku. Brojni učesnici se javljaju sa pohvalama i zahvalnošću. Čujemo od takmičara brojne primedbe oko stanja jezika, posebno oko upliva tuđica. To nam govori da nismo pogrešili. I u rasejanju smo naišli na brojne prijatelje koji odlično razumeju ovaj pokušaj i pružaju nam veliku podršku.

• Kakve sve reči stižu?

VELJKO ŽIŽIĆ: Pristižu divne, zanimljive, duhovite i lepe reči. Neke su sanje, neke reči su nova razmišljanja a neke su pokušaji kovanja, spojenica. Ponudiću za Telegraf nekoliko primera, sa kratkim objašnjenjima samih takmičara.

Letež: Zamena za engleski "džetlag", odnosno vreneski poremećaj usled letenja na daleki meridijan. Priznačaj: Osećanje ili misao koju reč pobuđuje (zamene za "konotacija"). Velemoždan: Šaljivo za nekoga ko se pravi "veoma" pametan. Jezgrovna (elektrana): Umesto Nuklearna (elektrana). Proletarije: Mrvice koje ukrašavaju kolače (zamena za "sprinkles"). Neželjak: Zamena za neželjene poruke (tj. "spam"). Postranac: zamena za "autsajder", tj. kada želimo da izrazimo da se neko drži po strani od ostalih. Duhoklonuće: Zamena za reč depresija (suština depresije jeste gubitak volje, klonulost duhom). Beztebnost: Stanje bez tebe (nije nedostajanje, več upravo stanje bez druge osobe) - nadahnuće je iz turskog jezika, koji poseduje reč tog značenja. Demonokrntija: Privid demokratskog uređenja, gde je demokratija zapravo zloupotrebljena protiv društva. Čudnoljublje: Zamena za engleski "fetiš". Suncokrem: Krema za sunčanje, zamenjuje čak tri reči, lako se izgovara, smislio ju je jedan dečak na putu ka morskoj plaži. Nesvoj: Odlična zamena za engleski "Bot" odnosno ljude ili uređaje bez svog mišljenja.

Veljko Žižić Foto: Ustupljena fotografija/Kirk Truman

• Kako ljudi mogu da pobede na ovom takmičenju? Da li postoji neki recept?

VELJKO ŽIŽIĆ: Poziv je da smislimo novu srpsku reč. Samim tim ne postoji unapred određeno rešenje. Opšte uputstvo je da tražimo da reč zvukom pripada jezičkom prostoru, odnosno da značenjem i zvukom može da blagotvorno doprinese i zvuku jezika i sporazumu. Korisno je, ali nije neophodno, da je reč korenita, posredno razumljiva. Možemo se ugledati na reči iz drugih slovenskih jezika. Što se tiče značenja, zamene za anglicizme su naravno veoma dobro došle. Reč može ipak biti i potpuno nova, stvorena od neočekivanih zvukova, ali treba imati smisao, cilj, zvukom nam biti prepoznatljiva i prihvatljiva. Pobediće reč koja bude imala duh, lepotu, pamet, zvuk. Naravno postoje određene vrste reči koje se pojavljuju redovno. Recimo slivenice, spojenice dve druge reči.

• Šta posle takmičenja? Da li ćete imati neke novo delovanje?

VELJKO ŽIŽIĆ: Takmičenje me je povelo u razmišljanje o mogućnostima šireg blagotvorno delovanja ka jeziku. Poznato je kroz istoriju da korisnici potčinjenih jezika preuzimaju reči vladajućeg jezika, potom polako u potpunosti prelaze na vladajući jezik dok izvorni polako kopni i nestaje. Internet je sila koja je pružila prostor za stvaranje danas prisutnog "anglo-srpskog" jezika. Treba biti svestan mogućih posledica i pokušati taj dalji pad preduprediti, a dati srpskom jeziku bolje osnove za postojanje. Svakako o tome moramo kao društvo razgovarati.

Danas su učestale cele rečenice gde se ne sadrži ni jedna srpska reč. Recimo: "Eksluzivan i originalan gift program". Prosečan čovek, poput taksiste kome sam istu rečenicu pokazao uzdahne i kaže: "Izgubismo jezik!" Struka je pomalo tiha - mi nemamo tekovinu ograničavanja tuđica. Međutim, reči kao što su "edukacija", "brutalno" ili "individua" su jezičke slepe ulice. Reči obrazovanje, žestoko i pojedinac imaju zvuk, značenje, koren i lepotu, stoga su prirodno gradivno tkivo smislenog jezičkog okvira srpskog jezika.

Radeći na takmičenju otkrio sam da, iako smo daleko, rasejanje je složno u brizi oko trenutnog stanja srpskog jezika. Zato, ima prostora da rasejanje putem zajedničkog delovanja izvrši povoljan uticaj na dalji razvoj jezika - u saradnji sa javnim mnjenjem u Srbiji. U rasejanju se nalaze izuzetni ljudi, obrazovani i vredni, koji Srbiju i jezik vole. Pokušaćemo da se udružimo u jedno ciljano delovanje, u saradnji srpskih zajednica iz SAD, Velike Britanije i Kanade. Na tome trenutno radim sa nizom najuglednijih ljudi našeg rasejanja.

PRAVILA TAKMIČENJA

- Takmičenje je otvoreno za sve.

- Moguće je poslati do 5 reči.

- Uz svaku reč poslati objašnjenje značenja, objasniti nadahnuće i cilj predložene reči.

- Reč ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku.

- Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku.

- Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme), s tim što: (a) Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči, i (b) Ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd…

- Nagrade: Prva nagrada: €600 Druga nagrada: €400 Treća nagrada: €200

Poslati gore navedeno na rec@malabiblioteka.net, sa osnovnim ličnim podacima (Ime, prezime, adresa, e-pošta) do 15. septembra 2023. godine. Objava nagrada do 15. oktobra 2023. godine.

(Telegraf.rs)