Deset najznačajnijih citata iz prve knjige Žarka Lauševića "Godina prođe – dan nikad"

Foto: Milena Đorđević

Žarko Laušević ostavio je iza sebe desetine važnih uloga, a bio je autor četiri vrlo uspešne knjige. Čuveni glumac preminuo jenakon kratke borbe protiv raka pluća.

Jedan od najtalentovanijih i najcenjenijih glumaca u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije ostavio je iza sebe troje odrasle dece, ogroman broj nezaboravnih uloga u pozorištu, na televiziji i na filmu, kao i četiri knjige.

Preporučujemo

Laušević je autor naslova "Godina prođe, dan nikad", "Druga knjiga. Dnevni jedne robije", "Sve prođe, pa i doživotna" i "Padre, idiote!", a iako su sve bile veoma zapažene – prva je bila pravi fenomen na našem tržištu kada je objavljena 2011. godine.

Glumac je u njoj otvoreno govorio o svom životu, godinama iza rešetaka nakon dvostrukog ubistva, beznađu, razmišljanjima u najtežim trenucima, svojoj ulozi umetnika, oca, supruga, sina.

U vreme kada je "Godina prođe, dan nikad" objavljena, ona je bila najcitiranija knjiga na društvenim mrežama, a posebno su se izdvojili ovi delovi.

10 citata iz knjige Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad"

"Svako duže odsustvo dragih lica učini da ih idealizujemo. Pamtimo njihove najbolje dane i najsvetlije trenutke."

"Plakalo mi se. Upalio sam sveću da ne budem sam i da ne budem ružan svetlu, ako mi se to desi."

"Nažalost, odrasli smo u podrugljivoj sredini, gde se lako žigošu ljudi, a teško pokazuje ljubav."

"Godina prođe – dan nikad. Ali, ipak "sve prođe, pa i doživotna”, zar ne?"

"Trudimo se iz ovoga sveta što više da izvučemo, znanja, iskustva, lepote, uživanja… Kao da će nam to nešto pomoći tamo. I svaki dan, kao poslednji da je. A nekad i bude."

"Odavno znam da ne živim. Već čekam samo na to doba kad ću možda započeti život. A jasnije mi svakim danom sve više biva da se i svet napolju drži pod takvim prividom. Samo mu objašnjavaju, samo ga lažu da će život tek doći. To trajanje njihovih objašnjenja, to duranje laži se zove umetnost vladanja. To je vlast."

"Čim su poslednji nazvali Drugim, znali su da će biti i Trećeg. Što Drugi nisu nazvali Poslednji svetski rat? Hladno, racionalno, globalno promišljanje svetske politike. Kao o tuđem filmu."

"A šta je drugo život nego čekanje smrti? Kao u nekom Čistilištu. Kao u velikoj čekaonici osluškujemo spoljašnjost."

"Sumorno jutro. Kiša. Po prvi put. Trčim svakog jutra. Ukrug. Svakog jutra povećavam broj krugova. Krug ne mogu povećati. Sačekuje te svakog puta istovetan. Krug. Zašto ga krugom zovu kad je pravouganog oblika? Valjda zbog bezizlaza koju ta forma nameće. Pametno. Inventivno. Kao i sve ovde. Stimulativno. Ne smem se ljutiti na krug, jer mi je taj bezizlaz - jedini izlaz. Ne dirajte u moje krugove!, preklinjem nedeljom kao Arhimed."

"Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena."

(Telegraf.rs/izvor: Glossy)