Vladan Matijević primio nagradu "Beogradski pobednik"

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Književnik Vladan Matijević primio je nagradu "Beogradski pobednik" za najbolji roman 2023. godine za delo "Pakrac".

Neposredno pre dodele prestižnog priznanja, upriličen je minut ćutanja povodom iznenadne smrti prošlogodišnjeg laureata "Beogradskog pobednika" pisca Gorana Petrovića za svoj roman "Papir", takođe u izdanju "Lagune", i direkcija ove nagrade mu se večno zahvalila za celokupno stvaralaštvo.

Preporučujemo

Vladan Matijević je započeo svoj govor upravo nadovezujući se na tu tragediju, te je istakao da je povodom tog nemilog događaja bilo toliko "stresnih situacija ovih dana".

Onda je nastavio u ironičnom tonu, govoreći da "dolaze ipak neka bolja vremena, jer stiže veštačka inteligencija", i već sada vidi da će naredne godine nagradu "Beogradski pobednik" primiti "neki veliki, čvrsti robot, a ne čovek".

"Istina, dodela nagrade "Beogradski pobednik" pomalo me podseća na dodelu Oskara. Tamo se uvek zahvaljuju glumci, režiseri, to tako traje i traje, svaki put mi je to bilo smešno i voleo sam da ismevam. Mislim se, uzmi čoveče tog Oskara i beži kući, nema šta toliko da pričaš. Ali, evo, ja sad isto primam nagradu i treba održati neki govor", primetio je Matijević.

Nagrađivani pisac je analizirao proces radjanja svog romana "Pakrac" i napomenuo da koliko god je izuzetno lepo biti laureat nagrade ove godine, toliko mu nije bilo nimalo lepo dok je pisao tu mračnu, tešku, žestoku temu, opisivajući ljude sa margine koje je vidjao ispred pijace, te je gradio postepeno svoj svet.

"Verujem da ni čitaocima nije lepo ni prijatno dok čitaju moju knjigu. Nije toliko bilo teško kada sam završio sa pisanjem romana, ali onda sam bio uveren da to delo niko neće želeti da objavi. Suviše je mračno, tragično, i sa tim stavom i ubeđenjem sam poslao mom uredniku Dejanu Mihajloviću roman. U pismu sam mu naveo da unapred shvatam da se verovatno neće odlučiti u "Laguni" da objave roman "Pakrac", napisao sam mu i razloge, i čekao sam odgovor nekih 10 ili maksimum 15 dana. Dejan Mihajlović me je nazvao i samo kratko rekao: "Vladane, napisao si odličan roman". Ovo je sve bio uvod da bih i ja njemu ovako javno i kratko rekao - "Dejane, hvala ti", naglasio je Matijević.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Pisac i dobitnik NIN-ove nagrade je izrazio zadovoljstvo što ga je pisanje o sasvim različitim temama u svojim knjigama dovelo do toga da ga i dalje nakon tri decenije biva nagradjivan, sa tako važnim priznanjem kakav je "Beogradski pobednik".

"Eto, verujem da su glumci u Americi sigurno bolji u govoru od mene, ali šta da radimo, danas sam vam ja ovde. Možda vam naredne godine ovde svrati i jedan Bred Pit", našalio se Matijević i onda je pročitao svoju besedu "O vojsci", posvećenu Ivi Andriću.

Žiri je radio u sastavu: dr Predrag Petrović (predsednik), dr Vesna Trijić, dr Petar Pijanović, dr Slađana Ilić i dr Nataša Anđelković.

Oni su od pristigla 122 naslova na konkurs, odabrali šest romana u najuži izbor za ovogodišnje priznanje, osim laureata: “Devojačka soba” (Dokaz izdavaštvo) Stevana Vraneša, “Kanon potištenog uma” (Vulkan) Filipa Grbića, “Aperkat” (Lom) Maje Iskre, “Pesma o tri sveta” (Agora) Vladimira Pištala i “Vreme vode” (Kontrast izdavaštvo) Bojana Savića Ostojića.

Kako je objasnio predsednik žirija dr Predrag Petrović, "medju poetičkim, tematski i stilski raznovrsnim romanima, knjiga "Pakrac" ubedljivo i vrednosno je odskočila majstorstvom pripovedanja, kojim se oblikuje autentična i složena slika savremenog društva".

Stručni žiri je u obrazloženju naveo da je laureat Matijević, kao i u svojim prethodnim književnim ostvarenjima, "stvorio taj naš svet, aktuelan i prepoznatljiv, u isto vreme zastrašujući, začudan, naglašeno apsurdan i groteskni, bolno uverljiv".

Žiri je naglasio da je glavni junak Matijevićevog sveta u romanu "Pakrac" jedan od najuspelijih i najsloženijih likova savremene srpske proze zbog slojevite i nikad do kraja uhvatljive psihološke motivacije.

Taj junak je potekao sa slavonskog fronta, bio je svedok i učesnik ratnih užasa devedesetih godina, te kroz prizmu ratnih zločina i nasilja, roman kao "noar proza" se gradi u pravcu "slike savremenog Beograda i zapisa iz podzemlja".

Takodje, žiri je takvog lika koji se prepušta igri svetlosti i mraka u sjaju i bedi prestonice Srbije, uporedio sa filmskim junakom Džimijem Barkom iz čuvenog filma crnog talasa "Kad budem mrtav i beo" (1967) iz pera scenarista Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare i reditelja Živojina Pavlovića, a stvaralački prosede Vladana Matijevića stavili su u paralelu sa delima Slobodana Selenića, Borislava Pekića i Milutina Uskokovića.

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov je čestitala laureatu Matijeviću i "Laguni" na ovogodišnjoj nagradi, istakla da je "Beogradski pobednik" pravi "književni Oskar", te naglasila da je dodela izuzetna književna radost. Ninkov je uputila nadu da ova nagrada dokazuje "da ćemo uvek imati dobre pisce i knjige i da će srpska književnost imati čime da se ponosi", te poželela veliku čitanost romana "Pakrac".

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Odlomke iz romana čitao je mladi glumac Jovan Jovanović, aktuelan sa novim filmom "Čuvari formule" Dragana Bjelogrlića.

Biblioteka grada Beograda ustanovila je 2021. godine Nagradu „Beogradski pobednik” koja se dodeljuje jednom godišnje u januaru za najbolji roman napisan na srpskom jeziku (prvo izdanje) u prethodnoj godini.

Nagrada se sastoji od: statue Beogradskog pobednika - rad akademskog vajara Zorana Kuzmanovića, diplome i novčanog iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Dobitnik nagrade može biti samo jedno lice, dakle nagrada se ne može deliti između više njih i može se osvojiti samo jednom.

Pisci i izdavači po pravila šalju na konkurs sva dela objavljena od 1. januara do 31. decembra.

Vladan Matijević je književnu karijeru počeo kao pesnik sa zbirkom poezije “Ne remeteći rasulo” (1991), a onda je nastavio kao prozni autor sa romanima “Van kontrole” (1995), “R. C. Neminovno” (1997), da bi se vratio na zbirku pesama “Samosvođenje” (1999).

"Andrićevu nagradu" osvojio je za knjigu priča “Prilično mrtvi” (2000), a NIN-ovu, Nagrade Zlatni hit liber i Zlatni bestseler 2004. za roman “Pisac izdaleka” (2004).

Nagrade “Meša Selimović”, “Borisav Stanković” i “Isidora Sekulić” osvojio je za roman “Vrlo malo svetlosti” (2010), “Kočićevo pero” i “Kočićeva knjiga” za knjigu eseja “Memoari, amnezije” (2012), “Stevan Sremac” i “Danko Popović” za knjigu priča “Pristaništa” (2014), Nagradu “Zlatni krst kneza Lazara” 2023. godine za celokupno književno delo.

Objavio je i romane “Časovi radosti” (2006), “Susret pod neobičnim okolnostima” (2016) i “Sloboda govora” (2020), i zbirku drama “Žilavi komadi” (2009).

U produkciji Gradskog pozorišta Čačak, u novembru 2023. realizovana je predstava “Sloboda govora” prema njegovom istoimenom romanu.

(Telegraf.rs/Tanjug)