Pet godina od odlaska Dobrice Erića

Foto: Arhiva porodice Erić, dozvoljeno objavljivanje

Velikan naše pisane reči rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, nadomak Gornjeg Milanovca. Završio je četiri razreda Osnovne škole u Vraćevšnici, a nakon toga se oprobao u različitim zanatima, umećima i umetnostima od kojih mu je najviše uspeha donelo pisanje.

Iako univerzalno u svojoj poruci, bogato Erićevo stvaralaštvo obeleženo je njegovim zavičajem, Šumadijom i Srbijom. Njegovo jedinstveno i autentično zvonko pero beležilo je cvrkut ptica, disanje prirode, toplinu šume, mirise dola... Bio je hroničar skromne, razigrane i osećanjima ispunjene sreće porodičnog i seoskog života. Stihom je nazdravljao svom kraju i svom rodu.

Pisao je za decu i odrasle. Njegova dela namenjena najmlađima nezaobilazna su u školskoj lektiri, izdanjima gotovo svih naših izdavača, kao i u brojnim izborima i antologijama. Među delima koja je pisao za odrasle javnosti su dominantno poznata ona posvećena otadžbini, dok ceo jedan korpus njegovog lirskog i erotskog stvaralaštva još uvek čeka da bude uistinu otkriven, proučen i vrednovan.

Foto: Arhiva porodice Erić, dozvoljeno objavljivanje

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine, a nakon toga je usledilo više od stotinu knjiga. Napisao je i tekst za antologijsku numeru "Devojka iz grada" koja se smatra draguljem narodne muzike. Manje je poznato da se oprobao i kao likovni stvaralac, te da je, zahvaljujući svom jedinstvenom potpisu, i u toj sferi umetnosti ostavio vredna dela, ilustrujući svoje i knjige svojih kolega, prijatelja i savremenika.

Kao pisac, urednik, izdavač i neizostavan deo kulturnog života Srbije, sarađivao je, stvarao i drugovao sa najznačajnijim akterima naše kulture poput Duška Radovića, Desanke Maksimović, Pere Zubca, Minje Subote, Milića od Mačve, Dragana Lakićevića i mnogih drugih.

Foto: Arhiva porodice Erić, dozvoljeno objavljivanje

Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokolenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Oktobarska nagrada, Vukova nagrada... Zaslužni je građanin grada Beograda, dok je u gružanskom kraju srednja škola u Kniću ponela njegovo ime, uz održavanje sada već tradicionalne manifestacije „Dobričino praskozorje“ u selu Konjuša. U poslednjih pet godina objavljene su tri izuzetne monografije različitih autora o njegovom životu i radu.

Naša kuća je imala čast i zadovoljstvo da njegova dela štiti još za njegovog života, što činimo i danas. Pet godina po njegovom odlasku, naša misija je da učinimo sve da očuvamo sećanje na njegov lik i delo i da mu, pored pravne zaštite, obezbedimo zasluženo prisustvo u javnom i kulturnom životu. Mascom

(Telegraf.rs/PR)