Posmrtni život Migela de Servantesa

Migel de Servantes Saavedra umro je u Madridu 22. aprila 1616. godine. Sledećeg dana sahranjen je, u skladu sa svojim željama, u Konventu bosonogih trinitaraca u Madridu.

Ali tokom radova na obnovi manastira decenijama kasnije, 1673, Servantesovi posmrtni ostaci su premešteni, i nemarom pojedinaca njihova tačna lokacija je postala nepoznata. Grob najvećeg španskog pisca praktično je nestao.

Preporučujemo

Međutim, to nije značilo da je Servantes zaboravljen. Prvi deo njegovog romana „Don Kihot“ postao je popularan čim je objavljen 1605, i u narednih šest godina, štampan je u više izdanja širom Evrope.

Ubrzo je prešao i Lamanš, pa se u Londonu pojavio 1612. Dve decenije nakon što je počeo da piše, posle svoje vojničke karijere i alžirskog zarobljeništva, Servantes je pronašao publiku željnu njegovih reči — te je započeo drugi deo.

„Migel de Servantes i Saavedra“, Huan Hauregi, c. 1600. (pretpostavljeni portret). Foto: Wikimedia/Juan de Jáuregui

Nije ga još završio kada je lažni nastavak nepoznatog autora objavljen 1614, ali to nije bilo bitno: njegov drugi deo objavljen je 1615. i brzo se proširio Evropom, i odmah stigao u Englesku.

Servantes je malo koristi imao od uspeha „Don Kihota“. Zaradio je skromnu svotu od prvog dela, a umro je manje od godinu dana nakon izlaska drugog.

Ipak, roman je bivao sve popularniji, i na španskom, a posebno u prevodima, a njegovi glavni likovi, don Kihot i Sančo Pansa, postali su poznati beskrajnom nizu naraštaja vernih čitalaca tokom vekova.

Servantesu se čak pripisuje izum moderne forme romana, pa ne čudi što su stručnjaci iz raznih društvenih nauka i istorije književnosti podvrgavali „Don Kihota“ svim vrstama testova, u skladu sa „izmima“ kojima su pripadali.

Spomen-ploča na zidu Konventa bosonogih trinitaraca u Madridu, u kojem je 1616. sahranjen Migel de Servantes. Ploča se nalazi na fasadi prema Ulici Lopea de Vege. Foto: Wikimedia/J.L. de Diego

Roman je iz svega toga izlazio blistav i otporan! Ostao je dobra, iako uznemirujuća priča — smešna, dirljiva, svojeglava, sa napadima nasilja i patnje koji i danas mogu da zapanje čitaoca. I da ga nasmeju.

A onda je, iznenada, Servantes ustao iz groba. 2014. istoričar Fernando de Prado pokrenuo je poduhvat pronalaska njegovih izgubljenih ostataka. Već januaru 2015, forenzički antropolog Fransisko Ečeverija, koji je vodio potragu, objavio je da su pronađeni kovčezi s delovima kostiju i delom daske sa slovima „M.C.“.

Na osnovu dokaza o povredama zadobijenim na Lepantu, 17. marta 2015. potvrđeno je da pripadaju Servantesu, njegovoj ženi i drugima. Svečano su ponovo sahranjeni na javnoj ceremoniji junu 2015, kao svojevrsna najava za 400. godišnjicu njegove smrti. Mada je on vekovima ranije dokazao da mu telo nije potrebno da bi opstao.

(Telegraf.rs)