Kako je poginuo Alber Kami?

Alber Kami (1913–1960) rođen je u Alžiru, tada francuskoj koloniji, u siromašnoj porodici. Oca nije upoznat (poginuo je na Marni), a majka, Španjolka poreklom, bila je gluva i nepismena.

Rano se priključio intelektualnim krugovima izrazito revolucionarnih tendencija, s dubokim interesovanjem za filozofiju (samo ga je slučaj sprečio da nastavi akademsku karijeru u toj oblasti); obožavao je fudbal — tuberkuloza ga je onemogućila da se bavi tim sportom.

Preporučujemo

Tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu pridružio se Pokretu otpora i postao urednik i kolumnista zabranjenog komunističkog lista „Borba“, ali je to bila reakcija na zahteve vremena; već 1947. se potpuno posvetio književnom stvaralaštvu: pisao je romane i eseje, i bio veoma aktivan u pozorištu kao producent i dramaturg (npr. „Kaligula“, 1944).

Esej „Mit o Sizifu“, 1942, izlaže Kamijevu ideju apsurda i njegovog prihvatanja. Merso, centralni lik „Stranca“, 1942, ilustruje veliki deo ovog eseja. Kami je takođe napisao „Lice i naličje“, 1937, „Kugu“, 1947, „Pobunjenog čoveka“, 1951, „Pad“, 1956, i „Izgnanstvo i kraljevstvo“, 1957.

Korice prvog izdanja „Stranca“ 1942. godine, u okupiranoj Francuskoj. Foto: Wikipedia/Jean Louis

Popodne 4. januara 1960. Kami se vozio na prednjem sedištu luksuzne „fasel vege“, kojim je upravljao njegov prijatelj i izdavač Mišel Galimar. Kami i Galimar su se vraćali u Pariz nakon provedenih praznika u Provansi. Galimarova supruga Žanin i njihova 18-godišnja ćerka Ana takođe su bile u kolima.

U malom gradu Vilbleven, na stotinak kilometara od Pariza, Galimar je izgubio kontrolu nad vozilom. Kako je kasnije zabeležila policija, Galimar nije prekoračio brzinu, put je bio prav, a kolovoz nije bio zaleđen (čak ni mokar). Ipak, „fasel vega“ je skrenula, udarila u drvo, ubivši Kamija na mestu.

Galimar je bio teško povređen, ali su Žanin i Ana prošle srećom bez ozbiljnijih povreda. Automobil je bio uništen. Kami prvobitno nije planirao da se vrati u Pariz tim putem; njegova supruga Fransin i njihove dve 15-godišnje bliznakinje, Katrin i Žan, putovali su vozom.

Očigledno, Galimar ga je ubedio da pođe s njegovom porodicom; povratna vozna karta pronađena je u Kamijevom džepu. Takođe u kolima pronađene su 144 stranice rukopisa — prvi deo planiranog autobiografskog romana zasnovanog na piščevom detinjstvu u Alžiru, za koji je govorio da će biti njegovo najbolje delo (Katrin je uredila i 1994. objavila to pod naslovom „Prvi čovek“).

Mnogo godina nakon nesreće, pojavile su se teorije zavere. 2011. jedne italijanske novine ustvrdile su da je KGB (ko drugi? ni jedna originalna misao) izazvao nesreću, nakon što je italijanski pesnik i akademik Đovani Kateli pročitao u objavljenom dnevniku češkog pesnika i prevodioca Jana Zabrane, sledeću rečenicu koju je ovaj navodno napisao:

„Fasel vega FV2“ koji je prilikom pogibije Albera Kamija vozio njegov prijatelj i izdavač Mišel Galimar. Foto: Wikipedia/Mr.choppers

„Čuo sam nešto veoma čudno iz usta čoveka koji je znao mnogo toga i imao veoma dobro obaveštene izvore. Prema njemu, nesreću koja je 1960. koštala Albera Kamija života organizovali su sovjetski špijuni. Oštetili su gumu na automobilu pomoću sofisticirane opreme koja je na velikoj brzini presečena ili probušena.“

Zapis u dnevniku tvrdio je da je naređenje „lično dao“ sovjetski ministar spoljnih poslova Dmitrij Šepilov, što već u startu predstavlja problem, budući da je ovaj sklonjen 1957. nakon neuspele zavere da se sruši Hruščov — na stranu što ministar spoljnih poslova ne može da naređuje KGB-u šta će KGB da radi.

Ali priča da je ovaj to uradio zato što je Kami u listu „Fran-tirer“ marta 1957. u jednom članku osudio nekakve Šepilovljeve masakre u Mađarskoj prethodne godine, tokom gušenja revolucije; ponovo, teško je razumeti kakve veze ima ministar spoljnih poslova sa vojnim operacijama.

Sa nama se slažu svi Kamijevi biografi i istraživači, koji kao besmislene odbacuju ove tvrdnje. Kao što je „Njujorker“ primetio 2011., „s obzirom na improvizovanu prirodu putovanja automobilom u kojem je Alber Kami poginuo […] čini se malo verovatnim.“ Ali popularno je kriviti Ruse.

U svakom slučaju, njegova prerana smrt bila je veoma ironična: Kami, koji je teorizovao apsurd, umro je, kako su mnogi smatrali, „apsurdnom“ smrću.

Francuski filozof Žan-Pol Sartr, Kamijev nekadašnji rival, opisao je tu nesreću kao „skandal jer iznenada projektuje u središte našeg ljudskog sveta apsurdnost naših najosnovnijih potreba“. Po njegovom mišljenju, u toj smrti bilo je „nepodnošljivog apsurda“. Zanimljivo, navodno je i sam Kami rekao da bi najapsurdniji način da se umre bio u saobraćajnoj nesreći.

(Telegraf.rs)