Branko Anđić u svojoj novoj knjizi "Da si dobra i Bog bi te imao" se bavi temom porodice

Autor Branko Anđić kaže da je u osnovi, porodica duboko disfunkcionalna, da ljudi precenjuju svoju pronicljivost, da ga Buenos Ajres podseća na Beograd, kao i da dobar prevodilac može za 30 odsto poboljšati knjigu.

Pisac, prevodilac i novinar Anđić je rekao za Tanjug da je porodica osnovna ćelija društva i sigurna kuća svih nas, ali istovremeno duboko disfunkcionalna.

Preporučujemo

U svojoj novoj autorskoj knjizi "Da si dobra i Bog bi te imao", Anđić je na hiperboličan i ironičan način predstavio porodične vrednosti.

Anđić dodaje da porodica sadrži paralelne svetove "ispred i iza zatvorenih vrata", kao i da je koristio stereotipe kako bi prikazao njenu dvoličnost.

"Kako su deca naše najveće bogatstvo, kako na arhetipskom nivou svaki sin ne želi da ubije svoga oca, kako se sestre i braća među sobom ne kolju kao žuti mravi, nego je velika ljubav i sve cveta", naveo je pisac.

Anđić je ukazao na filmski serijal "Fast and Furious", gde se radnja često svodi na sukobe i uništavanje, ali se pri kraju sve vraća porodici, što smatra protivrečnim.

"Kao što kažu u filmu: 'Ovo je za moju porodicu!' - to može zvučati smešno, ali pokazuje osnovnu istinu: porodica je početak i kraj, uprkos svojoj inherentnoj kontradiktornosti", ocenio je Anđić.

Govoreći o ljudskoj svesti, Anđić je ocenio da je jedan od najvećih problema to što "precenjujemo svoju pronicljivost".

"Mi ne znamo u stvari ni onog drugog, ni samog sebe. Verujemo da su objektivne stvari one što su u stvari duboko subjektivne. Baratamo sa nekim pseudoistinama koje su u stvari plod naše mašte", rekao je Anđić.

Prema njegovim rečima, vera je fikcija, da ljudi barataju sa njom kao da je istina.

Sa iskustvom višegodišnjeg dopisničkog rada u Južnoj Americi, Anđić je rekao da ga Argentina i Brazil, posebno Buenos Ajres, podsećaju na Beograd i da su to gradovi u kojima ljudi žive kroz svoje predstave o životu.

"Primer je moj prijatelj koji je izgubio posao i kada ga pitate: 'Šta radiš?', kaže: 'Ja sam između dva projekta'. Nikad vam neće reći da je nezaposlen. To je način na koji on razmišlja, ne želi da vas obmane ili da se napravi boljim nego što jeste", objasnio je Anđić.

Prema njegovim rečima, južnoameričke zemlje su bogate kreativnošću, sa snažnom književnom i arhitektonskom scenom.

Anđić je istakao i značaj humora kao indikatora društvenog duha, napominjući da Argentinci lako prepoznaju ironiju, dok su Čileanci, prema njegovom mišljenju, precizni, ali bez smisla za šalu.

"Njima morate da kažete: 'Ovo je bio vic' da bi se nasmejali", kaže Anđić.

Osvrnuvši se na svoje iskustvo u književnom prevođenju, Anđić je napomenuo da je kreativnost ključna u tom procesu.

Prema njegovim rečima, prevodilac mora da bude sposoban da prenese ideje, a ne samo reči, a posebno se ponosi svojim prevodom knjige

''Buntovnice sa razlogom", koju je radio u saradnji sa Ksenijom Bilbijom.

Kao prevodilac, Anđić je birao naslove koji su mu bili izazovni, poput "Tri tužna tigra" i "Bestidne noćnice", jer zahtevaju pronalaženje kulturnih pandana u srpskom jeziku.

Anđić je rekao da je, iako poznavalac latinoameričke književnosti, njegov glavni uzor zapravo severnoamerički "prljavi" realizam - Rejmond Karver (Raymond Carver), Džon Čiver (JohnCheever) i delimično Filip Rot (Phillip Roth).

Govoreći o tome da li knjiga može da izgubiti 30 odsto u prevodu, Anđić je ocenio da "to zavisi od prevodioca - može i da izgubi, ali i da dobije, pa čak i bude bolja“.

Kaže da su ga, prevodeći poslednje knjige MarijaVargasa Ljose, "Burna vremena" prijatno iznenadila.

"To je bio stari, dinamični Ljosa, kao u ‘Jarčevoj fešti’. Međutim, poslednju knjigu bolje da nije ni napisao. Tu bi dobar prevodilac mogao da uradi diskretni posao urednika - izbaci višak reči, jer je tekst preopširan“, ocenio je Anđić.

Kao primer lošeg prevoda, Anđić je istakao roman "Kratki čudesni život Oskara Vaoa" Džuna Dijasa.

"Prvi prevod te knjige bio je toliko loš da niko ne bi shvatio zašto je Dijaz veliki pisac. Tek kasnije je objavljen dobar prevod u izdanju Buke“, rekao je Anđić.

Govoreći o tome šta knjigu čini izuzetnom, Anđić naglašava da to nije tema, već neuhvatljiv spoj kreativnosti, izraza i stila koji čitaoca pokreće.

"Postoje knjige koje su pametne, ispravne, pismene - ali vas ne pomeraju. Ne izazivaju ništa. A dobra knjiga mora da vas potrese, izazove asocijacije, emociju, reakciju, da ostavi trag", ocenio je Anđić.

Govoreći o novim projektima, Anđić je najavio da će uskoro biti objavljena zbirka priča Samante Šveblin, čija prva priča već čeka objavljivanje u novosadskom časopisu "Nova misao", dok će cela biti prevedena "čim se steknu autorska prava".

(Telegraf.rs/Tanjug)