Predstavljen novi roman "Dionizije 1941: Moguća istorija Ivana Petrovića“

Pisac Miomir Petrović izjavio je da je njegov novi roman "Dionizije 1941: Moguća istorija Ivana Petrovića“ studija o grčkom bogu Dionisu, ispituje šta je to glumac i postavlja pitanje gde je granica profesionalizma.

Predstavljajući knjigu u izdanju Lagune, u ispunjenoj knjižari "Delfi" u Studentskom kulturnom centru, Petrović je rekao da je Dionis, najmlađe grčko božanstvo, bio i žensko i muško, bog zanosa i vina, ali i zaštitnik glumaca.

Preporučujemo

Petrović je dodao da je pitanje "šta je glumac", drugi nivo romana nastalog na osnovu života Srbina Svetislava Ivana Petrovića (1894-1962), koji je u prvoj polovini 20. veka i kasnije, igrao u nemačkim, mađarskim i američkim filmovima.

"Ovo je priča o srpskom Dionisu, prelepom čoveku. Kad je bio u hotelu Moskva žandarmerija ga je čuvala od Beograđanki 1928. godine, koje su želele da ga rastrgnu, pojedu, kao Bitlse", rekao je Petrović.

Glumac je nastavio da igra u Nemačkoj i Mađarskoj i tokom Drugog svetskog rata, a Petrović je rekao da je treći nivo romana pitanje "gde prestaje profesionalizam, a počinje samoobožavanje".

"Kroz zanat koji volite, lako će vas odvesti u kolaboraciju. Ko je kvisling i sa kim kad je umetnik u pitanju?", rekao je Petrović.

Govoreći o naslovu, u kome se pominje "1941", Petrović je naveo i da duboko veruje da živimo u 1939. godini.

"Mnogo smo ludi. Svesni smo užasne apokalipse koja će se uskoro desiti i namerno se pravimo da nismo svesni. Valjda se duh trudi da preživi i ne predaje se", naveo je pisac.

Upitan šta ga kao pisca privlači razdoblje pred i tokom Drugog svetskog rata, kao i u romanima "Lisičje ludilo" i "Kradljivci vremena", Petrović je rekao da je to zanimljivo dizajnerski, stilski i modno vreme, kada se u umetnosti rađa ekspresionizam.

"Posebno mi je zanimljiva predratna Srbija mog dede i bake. Fokstrot i zaprega. Beograd koji pokušava da odjednom postane metropola. I to uvek radi nakrivo", rekao je pisac.

Istražujući o glumcu, Petrović je pogledao dva njegova filma a, između ostalog, list Politika je najviše pisao o njegovoj poseti 1928. godine Beogradu, gde je na radiju držao govor o kinematografiji.

Književni kritičar Nataša Gojković je ocenila da u romanu "Dionizije 1941: Moguća istorija Ivana Petrovića“ Petrović "ide klasičnom linijom - reći sa malo reči puno istine, a šta je istina dolazi u raznim formacijama".

Prema njenim rečima, primetan je novi način pripovedenja kod Petrovića, kod koga su sada rečenice većinom fakti, bez toliko deskriptivnih ukrasa kao ranije.

Gojković je dodala da je "poziciju svezanajućeg autora Petrović odveo u sopstveni stil - sveosećajući narator".

"Zaista imate utisak da oseća svoje junake, nemate utisak da vam govori činjenice. Kad su aktivnosti junaka vidite junaka kako izlazi iz te priče i uspevate da se poistovetite", navela je Gojković.

Prevodilac i kritičar Dejan Acović je naveo da je to "jako pametno napisana knjiga i jako je senzualna", i da mu se u njoj "dopada fon i ton predavanja", sa furioznim ritmom pripovedanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)