Poštovanje kao najviši oblik duhovnosti: Biljana Cincarević o knjizi, drevnim mudrostima i moći umetnosti

Poznata slikarka Biljana Cincarević bila je gošća podkasta "Glasno" Službenog glasnika, gde je sa voditeljem Petrom Arbutinom razgovarala o svojoj novoj, nesvakidašnjoj knjizi pod nazivom "Poštovanje". Iako je povod bio književno delo, razgovor je duboko zaronio u suštinu umetnosti, duhovnosti, drevnih tradicija i odgovornosti koju umetnik nosi u savremenom svetu. Knjiga, kako je objasnila, nije klasična monografija, već specifičan vodič i esej o njenom decenijskom istraživanju duhovne sfere umetnosti.

Zašto baš "Poštovanje"?

Na pitanje zašto je odabrala tako netipičan, a opet snažan naslov, Cincarević je dala jasan odgovor koji postavlja temelj čitavog njenog stvaralaštva: "Poštovanje je, ja mislim, najviši oblik duhovnosti."

Preporučujemo

Prema njenim rečima, knjiga je rezultat dugogodišnjeg putovanja, istraživanja i promišljanja o nevidljivim, ali suštinskim aspektima umetnosti. To je kulminacija spoznaje o veličini i dubini "velike misterije" koja povezuje sve kulture i tradicije. "Izašlo je iz mene jedno zaista iskreno, istinsko poštovanje prema velikoj misteriji," objasnila je slikarka, dodajući da je naziv bio logičan ishod te spoznaje.

Potraga za "istim" i drevnim nasleđem

Kroz svoja brojna putovanja, od stepa Mongolije i plemena Masai, preko Indije do Amazonije i Severne Amerike, Biljana Cincarević je, kako kaže, tražila nešto novo, ali je, poput junaka iz Andrićeve priče "Bife Titanik", svuda nalazila nešto isto – univerzalnu kosmogoniju i duboko poštovanje prema prirodi, precima i duhovnom svetu.

Ona je istakla fascinantnu povezanost između drevne slovenske kosmogonije, podeljene na Nav (svet predaka), Jav (naš svet) i Prav (božanski svet), i sličnih verovanja u drugim, naizgled udaljenim kulturama. Upravo ta spoznaja o univerzalnom "drvetu života" koje povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost, čini okosnicu njene umetničke i životne filozofije.

"Mi smo davno zaboravili ono što su naši drevni preci vrlo dobro znali i živeli. Naša pravoslavna crkva je, srećom, sačuvala mnogo toga kroz integraciju u hrišćanstvo, kao što su naše krsne slave, koje su u stvari ostatak verovanja u kućna božanstva i porodične zaštitnike," navela je Cincarević.

Moć umetnosti: Isceljenje ili destrukcija?

Jedna od ključnih tema razgovora bila je moć i odgovornost umetnosti. Prema Cincarević, umetničko delo nije samo estetski objekat, već portal, tehnologija rituala koja nosi određenu vibraciju i nameru.

"Umetnost ima moć da isceljuje, ne samo umetnika, već i društvo," tvrdi ona, ali istovremeno upozorava na tendenciju u savremenoj umetnosti koja promoviše dela sa "niskom i destruktivnom vibracijom". Ona smatra da su muzeji savremene umetnosti tendenciozno ispunjeni delima koja nose ideologije suprotne dobrobiti čovečanstva.

"Namera (intencija) je magijska srž. Ono što stavite kao svoju nameru i odradite kroz ritual, to ste odapeli u svet," objasnila je, naglašavajući da umetnik mora biti svestan poruke i energije koju šalje kroz svoje delo.

Mentorski program za novu generaciju umetnika

Kao praktičan korak ka oživljavanju ove svesti, Biljana Cincarević je najavila pokretanje jedinstvenog mentorskog programa za diplomirane studente umetnosti. Cilj programa, koji počinje u oktobru, nije da ih uči tehničkim veštinama koje su već stekli, već da im pomogne da pronađu svoj autentični unutrašnji izraz.

"Želim da im pomognem da zarone u sebe, suoče se sa svojim potisnutim delovima i da iz tog procesa izrone sa mapom svog skrivenog blaga. Da nauče kako da svoju ličnu priču i autentični izraz pretoče u moćnu umetnost," zaključila je Cincarević.

Ovaj program, kako je najavila, biće sveobuhvatan – od introspektivnih psiholoških vežbi i rada u prirodi, do praktičnih saveta o saradnji sa medijima i galeristima, a završiće se zajedničkom izložbom. Kroz ovaj holistički pristup, Biljana Cincarević se nada da će pokrenuti "talas" umetnika koji će svesno stvarati dela koja isceljuju, inspirišu i uzdižu duh društva.

(Telegraf.rs)