Srpko Leštarić, graditelj mostova između kultura: Priča je ponekad važnija i od samog života

U iskrenom i sadržajnom razgovoru u okviru podkasta "Glasno" Službenog glasnika, ugledni prevodilac, pisac i arabista Srpko Leštarić otkrio je publici svetove koje već decenijama spaja – srpski i arapski. Kroz priču o svom životnom putu, ljubavi prema jeziku i monumentalnom poduhvatu prevođenja dela "Hiljadu i jedna noć", Leštarić je pokazao da je uloga prevodioca mnogo više od pukog prenošenja reči; to je misija izgradnje mostova između kultura.

Put do arabistike i „mistična sila“ jezika

Iako je danas sinonim za vrhunskog poznavaoca arapskog jezika i književnosti, Leštarićev put do arabistike bio je neobičan. Prvobitno je upisao Fakultet političkih nauka, kao deo prve generacije, ali je ubrzo shvatio da akademska karijera u toj oblasti zahteva partijsku pripadnost, što mu nije bilo blisko. Istovremeno je osetio privlačnost arapskog jezika, opisujući je kao „mističnu silu“ koja ga je osvojila.

Preporučujemo

„Video sam da kao neko ko neće u partiju nemam nikakve šanse na političkim naukama. Tada sam shvatio da ja u stvari najviše volim jezike i da mi je arapski legao“, objasnio je Leštarić, dodajući da je upravo ta odluka definisala njegov životni poziv.

Život na Bliskom istoku i kulturna srodnost

Njegovo razumevanje arapskog sveta nije ostalo samo na akademskom nivou. Leštarić je proveo godine putujući i živeći na Bliskom istoku, najduže u Iraku, ali i u Siriji. Ta iskustva iz prve ruke dala su mu dubinski uvid u mentalitet, tradiciju i svakodnevni život naroda čiju književnost prevodi. Posebno je istakao kulturnu bliskost sa Sirijcima, koje je, kako kaže, doživeo kao rođake.

„Sirijci su nam najbliži po mentalitetu. Kada sam putovao tamo, osećao sam se kao kod kuće. To su ljudi koji će vas, poput naših, odmah pozvati u kuću“, naglasio je, povlačeći paralelu sa srpskim gostoprimstvom.

Životno delo: Novi prevod "Hiljadu i jedne noći"

Centralna tema razgovora bio je njegov trenutni, verovatno i najveći projekat – kompletan prevod Hiljadu i jedne noći direktno sa arapskog originala. Ovaj poduhvat, na kojem radi već dve i po godine i koji je tek na polovini puta, predstavlja ogroman izazov.

„U delu ima 8.500 stihova. Ti stihovi se moraju prevesti tako da budu usklađeni sa okolnim proznim tekstom, a to je izuzetno zahtevno“, objašnjava Leštarić.

On je takođe razbio neke od mitova o ovom delu, ističući da arapski svet ima složen odnos prema Hiljadu i jednoj noći. Zbog tabu tema – seksa, politike i religije – ali i zbog jezika koji nije uvek strogo književni, delo često nije na visokoj ceni u sopstvenoj kulturi, za razliku od Zapada gde je postalo simbol egzotike i mudrosti.

Za Leštarića, suština ovog remek-dela leži u snazi same priče.

„Priča je toliko važna za čoveka i za ljudsko društvo, da pričanje postaje važnije od samog života. Ljudi to osećaju intimno i duboko, i zbog toga svi vole priče“, zaključio je, objašnjavajući univerzalnu privlačnost dela na kojem radi.

Kroz razgovor sa Srpkom Leštarićem, publika je dobila priliku ne samo da zaviri u tajne prevodilačkog zanata, već i da oseti duboku povezanost koja postoji između naizgled udaljenih kultura. Njegov budući prevod Hiljadu i jedne noći obećava da će biti više od knjige – biće to kulturni događaj koji će obogatiti srpski jezik i produbiti naše razumevanje sveta priče.

(Telegraf.rs)