"Svaki rat je u suštini ekonomija pljačke": Monumentalno delo Đulija Tremontija "Rat ili mir" na Sajmu knjiga

U srcu kulturnih dešavanja Beograda, na 68. Međunarodnom sajmu knjiga, održana je izuzetna promocija knjige "Rat ili mir" italijanskog autora Đulija Tremontija, predsednika odbora za spoljne poslove italijanskog parlamenta. Izdanje Službenog glasnika privuklo je značajnu pažnju, a o kompleksnosti i relevantnosti dela govorili su akademik Dragan Simeunović i književni kritičar Petar V. Arbutina. U prisustvu gospodina Frančeska Manje, političkog savetnika, konzula i šefa odeljenja za štampu Ambasade Italije u Beogradu, publici je predstavljen dubok uvid u geopolitičke, ekonomske i kulturološke izazove savremenog sveta.

Akademik Dragan Simeunović: "Rat je u suštini ekonomija pljačke - Evropa mora da se spasi!"

Akademik Dragan Simeunović započeo je svoje izlaganje naglašavajući impresivnu biografiju Đulija Tremontija, opisujući ga kao višestrukog mislioca i praktičara. Tremonti, koji je obavljao funkcije ministra finansija i predsednika Foruma za globalno upravljanje Italije, kao i direktora Aspen instituta za Italiju, donosi jedinstvenu perspektivu u analizi sveta. Simeunović je istakao da Tremonti u knjizi spretno prepliće istorijske podatke iz 16. veka, pa sve do Pompija, sa savremenim izazovima, pružajući "enciklopedijsko znanje i bogato iskustvo u ekonomiji".

Preporučujemo

Centralna teza knjige, kako ju je Simeunović predstavio, sublimirana je u naslovu "Rat ili mir". Iako neobičan za jednog ekonomistu, naslov krije duboko Tremontijevo uverenje: "Svaki rat je u suštini ekonomija pljačke." Ova konstatacija preoblikuje tradicionalno shvatanje rata, pomerajući fokus sa puke borbe za teritoriju na kompleksnu igru ekonomskih interesa. Simeunović je naglasio da se ratovi danas ne vode isključivo radi zemljišnih poseda, već se globalizacija postarala da se frontovi prošire i na virtuelnu arenu. "Nekad se rat vodio radi teritorija. Danas, on kaže, rat se vodi na internetu. Rat je pre globalizacija prenela sve na internet," citirao je Simeunović, istovremeno opominjući da se i pored toga "ratovi vode i vodiće se uvek zbog teritorija, zato što, evo, prosto vidimo ovo u Ukrajini radi teritorija, ovo što se događa na Bliskom istoku radi teritorija."

Simeunović je nastavio, osvrćući se na Tremontijevu realističnu sliku Evrope, koja se nalazi pred dvostrukim izazovom: ruske invazije i ekonomske moći Kine. Prema Tremontiju, Evropa "neće ostati trgovački savez", već će ostati sama i biće prinuđena da izgradi novu strategiju koja se svodi na "mir ili rat". Ova strategija, istakao je Simeunović, podrazumeva "all-in" pristup - prihvatanje svih 35 zemalja Evrope u EU. Cilj je jačanje pozicije Evrope, sprečavanje daljeg prodora Rusije i rešavanje unutrašnjih problema po novim pravilima. "Umesto da [Evropa] postavlja domaće zadatke pred evropske države nečlanice, ona treba da ih primi da bi sprečila Rusiju da prodire dalje ka Evropi, da se time osnaži," objasnio je akademik.

Tremonti takođe kritički preispituje ideju "večnog mira", smatrajući je iluzornom. Umesto toga, on zagovara "uređen mir", zasnovan na novim pravilima i instrumentima. Tome doprinosi i Tremontijevo uvažavanje ljudske prirode, svestan da su pohlepa i zavist stalno prisutni. "On mir vidi sve više i više, dakle, kao period između ratova. On nema Kantonsku iluziju večnog mira," rekao je Simeunović.

Na kraju svog izlaganja, Simeunović je podvukao Tremontijevu poruku o značaju Balkana za budućnost Evropske unije, što je od posebne važnosti za Srbiju. Konstatacija da se "budućnost Evropske unije odlučuje ne samo u Ukrajini, već i na Balkanu" ističe geopolitičku važnost regiona i potrebu za rešavanjem problema unutar evropskog okvira.

Petar V. Arbutina: "Tremontijev 'Rat ili mir' - Književna analiza ekonomske politike i redefinicija globalnih odnosa"

Književni kritičar i urednik u Službenom glasniku, Petar V. Arbutina, ponudio je drugačiju, ali komplementarnu perspektivu na delo Đulija Tremontija, ističući njegovu "književnu i kulturološku" dimenziju. Arbutina je pohvalio Tremontijev stil pisanja, bogat "dijapazonom književnih poređenja i citata", koji knjizi daje posebnu dubinu i čini je pristupačnom širem krugu čitalaca. "Autor Đulio Tremonti se pre svega koristi vrlo širokim dijapazonom kulturoloških, književnih poređenja i citata, koji ovu knjigu, istini za volju, značajno odmiču od sličnih publikacija," rekao je Arbutina.

Arbutina je naglasio da Tremonti nudi važne formulacije i analize ne samo o budućnosti Evrope, već i o budućnosti civilizacije u celini. Naročito je istakao Tremontijevu smelu tvrdnju da najveći neprijatelj civilizacije "nije Rusija, nego je ta civilizacija sama sebi najveći neprijatelj". Ova konstatacija otvara prostor za preispitivanje unutrašnjih slabosti i izazova sa kojima se savremeni svet suočava.

Kritičar je posebno ilustrovao Tremontijevu analizu promene političke i ekonomske paradigme, opisujući scenu sa svečanosti u Frankfurtu. Na toj svečanosti, na kojoj se menjao direktor Evropske centralne banke, političari aplaudiraju bankaru, što je, prema Tremontiju, simboličan prikaz pomeranja moći. "Da li biste mogli da zamislite da u ovoj publici [političari] aplaudiraju nekakvom direktoru banke? Naravno da to nije moguće, zato što se paradigma te i takve Evrope promenila," citirao je Arbutina, objašnjavajući da je ova promena dovela do toga da "Evropa sada izvozi kapital, ali ubrzo će izvoziti siromašnu radnu snagu."

Arbutina je produbio analizu Evrope, ističući "Minhauzenov paradoks" - Evropa se, poput barona Minhauzena, "izvlači sama iz blata", ali to je, kako je rekao, "naravno nemoguće". Ova metafora ukazuje na to da Evropa ne može rešiti svoje probleme bez korenite promene pristupa. Arbutina je takođe pomenuo i Tremontijevu tvrdnju da se Evropa "izvozi kapital, ali ubrzo će izvoziti siromašnu radnu snagu," naglašavajući da je ova knjiga "jako informisan[a]" o dešavanjima u svetu i kako kulturološka, ekonomska i politička paradigma utiču na postojeće izazove.

U kontekstu migracija, Arbutina je citirao Tremontija koji ukazuje na to kako su Sjedinjene Američke Države u jednom trenutku "usmeravale" migracije ka Evropi, "jer Evropa još nije izašla iz krize 2008. godine" i "šaljemo te migrante kao najjeftiniju radnu snagu koju će Evropa probrati po najnižoj ceni". Ova direktna i provokativna izjava naglašava geopolitičku instrumentalizaciju humanitarne krize.

Arbutina je podvukao i simboliku evra kao "metalne valute bez papirne pratnje", što odražava rastuću apstrakciju vrednosti i života. Povezujući to sa "Faustovskim imaginarijumom", Arbutina je objasnio da Tremonti sugeriše da se civilizacija kreće ka "potpunoj apstrakciji života", ka kraju.

"Evro ima svoju metalnu, metalni apoen, ali nema papirni. Nema ni jedan evro u papiru," istakao je Arbutina, dodajući da se to "tumači kao obrnuti procesi haosa," i da je u Geteovom "Faustu" transformacija novca u "monetarni imaginarijum" nešto što vodi civilizaciju ka kraju.

Kritičar je zaključio da Tremonti u svom delu nudi holistički pogled na stvari - ekonomiju, politiku, ljude i karaktere - pozivajući čitaoce da sagledaju stvarnost u kojoj živimo sa sveobuhvatnom analitičkom perspektivom, a ne da se zadržavaju na površnom razumevanju.