Svet mašte i dubina mora: Dečje knjige na štandu "Službenog glasnika" očarale posetioce Beogradskog sajma

Štand "Službenog glasnika" na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga danas je bio epicentar dečje radosti i kreativnosti, ugostivši izuzetno živopisnu promociju dečjih knjiga. Posebna pažnja posvećena je knjizi "Mala škola u dubinu mora", a događaj je okupio uvaženu književnicu Aleksandru Mihajlović i talentovanu slikarku i autorku Jelenu Ivanović. Uz njihovo vođstvo i entuzijazam brojnih mališana, promocija se pretvorila u nezaboravno putovanje kroz svet mašte, otkrića i dubokih poruka.

Atmosfera je od samog početka bila ispunjena igrom i čarolijom. Slikarka Jelena Ivanović, koja je sa sobom ponela i predivan šešir, u šali je "začarala" prisutne, poručivši im: "Ja sam te začarala, sada si začarana!" U ovom duhu igre, predstavila je svoju slikovnicu "Mala veštica", u kojoj potpisuje i tekst i ilustracije. Ivanovićeva je otkrila fascinantan proces nastanka svog dela: "Neverovatno, ali prvo su nastale ilustracije i zamisao o priči. Obično se ilustruju priče ili pesme, ovo je bilo kontra!" Posebno je naglasila da su svi likovi, događaji i mesta u njenoj priči "skoro tačni, istiniti", što je odmah probudilo znatiželju kod mladih slušalaca.

Preporučujemo

Foto: Telegraf.rs/Jovica Vučković

Jedna od devojčica iz publike dobila je čast da pročita deo priče o maloj veštici, uvodeći sve u svet gde je "trećeg dana po rođenju, došla na babina porodična prijateljica, stara veštica i začarala detence u kolevci." Iako je to učinjeno "greškom, zato što je mislila da je bebi otac kralj uvredio", priča se završava porukom o snazi i jedinstvenosti, pa je veštica jednostavno prozvana "Mala veštica". Promocija je bila prilika da se naglasi važnost mašte, empatije i prihvatanja različitosti, poruka koja prožima obe predstavljene knjige.

Putovanje u dubinu mora 

Nakon uvoda u svet "Male veštice", prešlo se na glavno delo promocije - "Malu školu u dubinu mora", čiji je tekst napisala književnica Aleksandra Mihajlović, a ilustracije izradila Jelena Ivanović. Mihajlovićeva je podelila dirljivu i neočekivanu inspiraciju za svoju priču o školi pod morem: "Cela priča je počela sa jednim rakom, koga sam ja srela na plaži. I on je toliko bio sladak, i toliko je bio maleni, i toliko je bio bespomoćan, i ja sam čak mislila da se on nekako koprca, da ne može da izađe ispod kamenja kako valja jer su ga deca non-stop vrebala." Iz ovog susreta rodila se ideja o raku đaku, koji se, uprkos svim poteškoćama, bori da ide u školu, a priča je predivno ilustrovana tako da se, prema rečima autorke, "lista kao jedna galerija puna lepih reči i doživljaja".

Aleksandra Mihajlović je posebno istakla značaj poruka koje se provlače kroz knjigu: "Kroz to se veliča i porodica, empatija, jedna različitost...". Ona je objasnila da je cilj da "deca stvore maštu, da stvore svoj svet gde da se nalaze."

Foto: Telegraf.rs/Jovica Vučković

Morski stanovnici kao simboli učenja i zaštite

"Mala škola u dubinu mora" nas vodi u bogat i raznobojan podvodni svet, naseljen jedinstvenim stvorenjima, od kojih je svako nosilac posebne pouke. Kroz interakciju sa decom, autorke su oživele ove likove:

Aksolotl: Autorka je postavila pitanje da li je neko čuo za aksolotla, a jedna devojčica, Jeca, dala je fenomenalan opis: "Aksolotl je kao... neka vrsta ribe, samo što je uglavnom roza... i izgleda otprilike kao neki mali zmaj." Mihajlovićeva je potom objasnila da je aksolotl ugrožena vrsta i da je veoma važno "da obratimo pažnju na njega i da obratimo pažnju na životnu sredinu i kada odemo na more, da pazimo da ništa ne bacamo jer neku životinjicu time možemo da ugrozimo." Jelena Ivanović je dobila ovacije za ilustraciju aksolotla, ističući da je "fenomenalno" predstavljen.

Tardigrad: Još jedno neobično stvorenje, tardigrad, predstavljeno je kao "morska životinja koja može najviše radijacije da podnese". Mihajlovićeva je otkrila da joj je za tardigrada rekao njen đak, sada profesor elektrotehnike. "On je uređen kao da ga je zaista neki vanzemaljac nacrtao", objasnila je, opisujući ga kao "jedan debeljko potpuni, malo nesnađen, malo smotan", što je ilustrovano na jedinstven način. Kroz priču o tardigradima, naglašava se njihova izuzetna otpornost: "Otporni na sve po svetlu, tami, podnose toplo, podnose hladno, sušu, oluju, pravo su blago."

Morski konjić: Kroz pitanje "ko rađa morske konjiće?", autorke su otkrile deci zanimljivu biološku činjenicu da "rađa mužjak", što je izazvalo iznenađenje i oduševljenje.

Lignja: Poslednji, ali ne manje važan lik bila je lignja, sa kojom su se deca takođe igrala, pokušavajući da pogode šta lignja ne može, a mi možemo. Nakon brojnih pokušaja, odgovor je bio da "Lignja nas ne čuje", što je naglasilo njenu ranjivost i potrebu za zaštitom. "Lignjica nam je malkice... malkice joj treba pomoć," rečeno je, pozivajući na empatiju. Lignjica je opisana kao "ćerka jedinica, mažena stalno, prava slatkica", sa "najlepšim kovrdžicama i velikim okruglim okicama", koja "živi u kući u mirnom kraju gde modre alge stalno cvetaju". Međutim, njeni roditelji su zabrinuti jer "Ne čuje ništa lignjica mala, zato je često potpuno sama."

Mašta kao temelj života i umetnosti

Promocija je neprestano naglašavala suštinsku ulogu mašte i umetnosti u razvoju svakog pojedinca. Jelena Ivanović je izjavila: "Mašta ne sme da stane... Prosto sa tim se rodiš, s tim živiš." Njena koleginica Aleksandra Mihajlović je to potvrdila rečima: "Za mene mašta jednako život. Znači ko ne mašta, ne može ni da živi." Kroz knjige i dijalog sa publikom, podvučena je važnost da se deca opuste i izraze svoju unutrašnju kreativnost.

Ivanovićeva je naglasila kako joj umetnost pomaže da kanališe emocije: "Nekako izbacim sve, sav taj loš osećaj koji se stvorio u meni." Njene ilustracije su, kako je objasnila, odraz njenih osećanja i proživljenih situacija, što je važna lekcija o samopomoći i introspekciji. Mihajlovićeva je otišla korak dalje, poručivši i deci i odraslima: "Verujem da svako dete je jedan veliki stvaralac, jedan veliki pisac, slikar, pripovedač, samo onog trenutka kada odagna strah i kada se opusti, može to da izrazi."

Poseban segment promocije bio je posvećen "modernim vešticama", predivnim i snažnim ženama današnjice, za razliku od strašnih veštica iz priča iz prošlosti. Jelena Ivanović je i sama bila dobar primer, potvrđujući da "današnje veštice, moderne i predivne... uopšte ne liče na one od kojih smo mi bežali pod krevet kad smo mi bili mali. To su sada jedne divne osobe koje nas oplemenjuju."

Foto: Telegraf.rs/Jovica Vučković

Završna poruka o snazi duše i otkrivanju sebe

Na kraju ovog inspirativnog događaja, autorke su se zahvalile svima, posebno svom timu, profesoru, sestri, "Službenom glasniku" i svim prisutnima. Naglasile su važnost nastavljanja druženja i čitanja, ističući da knjige služe kao most između mašte i stvarnosti.

Aleksandra Mihajlović je uputila snažnu završnu poruku: "Želim nam svima da što više ronimo, da što više otkrivamo, oko sebe, unutar sebe, jer jesmo svi negde duboko u sebi umetnici, da se opustimo, udahnemo vazduh i opipamo tu svu lepotu oko i unutar sebe, ma bila ona u dubini mora ili na vrh bilo čega."

Ova promocija, bogata interakcijom, pričama i dubokim porukama, potvrdila je da dečja književnost nije samo zabava, već ključni alat za razvoj mašte, empatije i svesti o svetu koji nas okružuje.

"Službeni glasnik" je, uz Jelenu Ivanović i Aleksandru Mihajlović, pružio nezaboravno iskustvo koje će podstaći mnoge mlade čitaoce da rone duboko u more mašte i otkriju umetnika u sebi.

(Telegraf.rs)