"Srbija u doba Nemanjića": Inovativna fuzija istorije i veštačke inteligencije oduševili na Sajmu knjiga

Na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, štand "Službenog glasnika" postao je epicentar jedinstvenog susreta prošlosti i budućnosti, tradicije i tehnologije. Promocija novog izdanja, knjige "Srbija u doba Nemanjića", autora Miljana Garčevića, profesora istorije, prevazišla je uobičajene okvire književnih događaja, nudeći posetiocima, pre svega mladoj publici petog i šestog razreda, interaktivno i nezaboravno iskustvo. Kroz radionice obogaćene veštačkom inteligencijom, digitalnim sadržajima i prisustvom vitezova iz "Belih orlova", istorija je ponovo oživela, dokazujući da u današnje vreme obrazovanje može biti istovremeno zabavno i duboko informativno.

Događaj je započela harizmatična voditeljka programa, pozivajući prisutne na neobično putovanje. "Nismo vam danas pripremili nešto, nadam se, zanimljivo, nešto što će vam, nadam se, malo će vam i koristiti, što će vam biti lepo," najavila je, obećavajući "drugačije, zanimljivije, uzbudljivije" upoznavanje sa delom istorije. Njena provokativna pitanja o čitanju, poznavanju istorije i svakodnevnoj upotrebi veštačke inteligencije, odmah su uspostavila most između publike i teme, naglašavajući relevantnost sadržaja za "digitalne domoroce".

Preporučujemo

Istorija: Život ljudi u prošlosti - sve samo ne dosadno

Srž inovativnog pristupa objasnio je autor, Miljan Garčević, profesor istorije. "Moje ime je Miljan Garčević i ja radim u školi kao nastavnik istorije," predstavio se, pre nego što je u direktnoj komunikaciji sa decom utvrdio njihovo predznanje. "Vi ste koji razred? Peti. Dobro, tek se sad srećete sa istorijom kao naukom, a i kao školskim predmetom."

Garčević je odmah demistifikovao predrasude o istoriji kao suvoparnoj nauci. "Istorija se bavi životom ljudi u prošlosti, a pošto život ljudi ne može da bude dosadan, onda u principu ni istorija ne može da bude dosadna," istakao je. Ključ leži, kako kaže, u prezentaciji: "Samo je pitanje na koji način vi pristupate i prilazite istoriji i na koji način vam neko tu istoriju prezentuje." Svoj argument je potkrepio univerzalnom istinom: "Ljudski život je nešto najinteresantnije što postoji na svetu. Svako od nas vodi različiti život, poprilično interesantan i uzbudljiv." Stoga, život naših predaka u prošlosti ne može biti ništa manje zanimljiv.

Foto: Telegraf.rs/Jovica Vučković

"Aja" - AI asistent i pikselizovana istorija

Jedan od najintrigantnijih aspekata knjige je njena veza sa veštačkom inteligencijom. Promocija je otkrila da knjiga "Srbija u doba Nemanjića" nije samo štampani tekst, već portal ka prošlosti otvoren savremenim tehnologijama. Korišćenjem QR kodova i interakcijom sa AI asistentom po imenu "Aja" (od Artificial Intelligence), predstavljenom kroz ženski lik na ilustracijama, đaci mogu istraživati temu Nemanjića na potpuno nov način.

"Deca četuju, imaju i zadatak da rade temu o Nemanjićima i hajde da vidimo šta će da nam odgovori veštačka inteligencija," objasnio je Garčević. Vizuelni dojam je takođe jedinstven: ilustracije, kako je autor opisao, "izlaze iz piksela", što sugeriše digitalno poreklo i savremenu estetiku.

Ipak, Garčević je bio iskren u vezi sa ograničenjima AI. "Ona nije uvek baš precizna i tačna," priznao je, dodajući da su se i njemu, kao autoru, dešavale "greške" u komunikaciji sa AI modelima. Ova napomena ne samo da dodaje realističnost, već i podstiče mlade na kritičko razmišljanje o izvorima informacija, čak i kada su oni tehnološki napredni. Glavna baza podataka za "Aju" je u stvari bila "moja glava", šaleći se, autor je istakao značaj proverenih izvora i stručnog znanja.

Foto: Telegraf.rs/Jovica Vučković

QR kodovi: Prozor u multimedijalni svet Nemanjića

Pored AI asistenta, knjiga je obogaćena QR kodovima koji čitaoce vode dublje u istoriju. "Preko QR kodova smo pokušali da povežemo knjigu sa digitalnim svetom," rekao je Garčević. Na dva mesta u knjizi, učenici će pronaći kratke video zapise dvojice stručnjaka iz muzeja koji govore o specifičnim aspektima srednjovekovnog života: nakitu i posudama.

Interaktivnost ide i korak dalje: "imate i dve posude koje možete da pregledate kao 3D modele, znači da ih obrćete, da ih vrtite u krug." Ova mogućnost omogućava deci da izbliza prouče materijalnu kulturu, što je nemoguće sa statičnim ilustracijama. Dodatni sadržaji uključuju listove Miroslavljevog jevanđelja, jednog od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih rukopisa, kao i animaciju Dušanovog zakonika, pružajući direktan uvid u pravne i kulturne aspekte Nemanjićke Srbije.

Stefan Nemanja: Od fresaka do modernog spomenika

Centralna figura knjige i promocije bio je Stefan Nemanja. Deca su, kroz radionicu slaganja mozaika, uspešno rekonstruisala fresku koja prikazuje Stefana Nemanju. "To su mesta, znači, koja su posvećena bogosluženju, molitvi, verovanju," objasnio je Garčević, ističući da se freske nalaze u manastirima i crkvama, prikazujući "svece, vladare, prizore iz Biblije i Svetoga pisma". Specifična freska, kako je otkriveno, potiče iz Đurđevih Stupova, "jednog od prvih manastira koje je podigao Stefan Nemanja".

Autor je objasnio i Nemanjin značaj: "Stefan Nemanja nam je ovde značajan zato što je on osnivač dinastije koju mi nazivamo Nemanjići." Otkrio je i zanimljivost o poreklu prezimena: "u srednjem veku nisu postojala prezimena," pa je naziv "Nemanjići" nastao kasnije, po rodonačelniku Nemanji. Ovaj istorijski detalj je poslužio kao uvod u razgovor o nastanku prezimena uopšte, kroz primere poput Lazarevića ili Brankovića.

Promocija je takođe iskoristila priliku da poveže prošlost sa sadašnjošću. Prikazana je fotografija spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu. "Ovo je spomenik Stefanu Nemanji koji se nalazi pored stare železničke stanice," rekao je Garčević, naglašavajući njegovu važnost kao "jednog od najvećih spomenika koji se nalazi u Beogradu." Pozvani su svi prisutni da obiđu ovaj spomenik i lično se uvere u njegovu impozantnost.

Rekonstrukcija srednjeg veka: Težina viteškog života

Kruna događaja bilo je spektakularno gostovanje Damira Savića, člana organizacije "Beli orlovi", koja se posvećuje rekonstrukciji života u srednjem veku. Savić je doneo autentične rekvizite: štit, kacigu i mač, što je izazvalo gromoglasan aplauz i uzbuđenje među decom. "Mi imamo kod nas jednu organizaciju koja se zove Beli orlovi i ona pokušava da rekonstruiše srednji vek," objasnio je Darčević, uvodeći Savića.

Damir Savić je na živopisan način dočarao težinu i kompleksnost viteškog oklopa. "Kaciga je, recimo, oko 8, 9 kilograma teška. Oklopi su u to vreme bili teški i do 35, 40 kila," rekao je, a potom je slikovito opisao napore: "Ja kada smo u borbama, ja nosim pola svoje težine u gvožđu." Objasnio je višeslojnost oklopa: "Prvi sloj je bio platnen - to su konkretno dva sloja debelog lanenog platna napunjeno vunom, kompresovano. Preko tog sloja je dolazio sloj kao pancirnu verižnjaču. A tek preko te verižnjače dolaze ovi pločasti ili plate mail."

Savić je ilustrovao ekstremne uslove borbe: "Leti, kada su temperature preko 35 stepeni, u žaru borbe temperatura ode na 82 stepena!" Sve to, naglasio je, zahteva neverovatnu volju i srce. "Oni su svi počinjali da vežbaju kada su bili skoro vaših godina... Svako može da postane vitez ako ima volju, čeličnu volju."

Oružje koje koriste "Beli orlovi" je replika istorijskog, ali sa važnom modifikacijom: "Mačevi moraju da budu tupi," istakao je Savić, "da se ne bi ljudi povređivali." Odsustvo originalne srednjovekovne odeće, kako je objasnio Garčević, posledica je zuba vremena: "Odeće nemamo puno zato što je ona uglavnom istrulila." Stoga se o njoj saznaje uglavnom preko fresaka i pisanih istorijskih izvora, koje knjiga "Srbija u doba Nemanjića" obilato koristi.

Budućnost serije "Vremeplov" i poziv na interakciju

Knjiga "Srbija u doba Nemanjića" je prvi korak u ambicioznoj ediciji "Vremeplov", čija je vizija da kroz slične inovativne pristupe obradi celokupnu srpsku istoriju. "Ako sve bude kako treba, ako Bog da, biće još knjiga," najavio je Garčević, otkrivajući da će sledeći naslov verovatno nastaviti priču o periodu posle cara Uroša.

Nakon zvaničnog dela, deca su imala priliku da se fotografišu sa vitezovima, držeći štit, kacigu i mač, dok je Damir Savić strpljivo objašnjavao detalje opreme. Garčević je ohrabrio buduće čitaoce: "Ako budete imali neki komentar kad pročitate ovu knjigu, slobodno pošaljite komentare, da vidimo šta kažete, kakvi su vam utisci." Iako knjiga još uvek nije stigla u prodaju zbog štampanja, obećano je da će nastavnici obavestiti đake čim bude dostupna.

Promocija knjige "Srbija u doba Nemanjića" bila je više od predstavljanja novog udžbenika - bila je to demonstracija budućnosti obrazovanja. Spajanjem akademske preciznosti sa savremenom tehnologijom i živim iskustvom, Miljan Garčević i "Službeni glasnik" pokazali su da istorija nije samo predmet u školskom programu, već dinamična i uzbudljiva priča koja čeka da bude ponovo otkrivena.

(Telegraf.rs)