Promovisana knjiga pisama „Abeceda rata“ u KROKODIL-ovom centru

Foto: KROKODIL Centar promo

Književno veče i važan panel o osetljivim temama održani su nedavno u KROKODIL-ovom centru u Beogradu u vidu promocije emotivne knjige kao zbirke pisama „Abeceda rata“ Eugena Stepanenka i Solomije Stepanenko iz Ukrajine.

Preporučujemo

Debata je bila usmerena o stradanju dece u ratu u Ukrajini, koji nažalost traje već duže od tri godine, od početka 2022. i nema naznaka da će da se završi.

Knjiga je objavljena u Ukrajini 2022., a u Hrvatskoj – 2024. godine.

U publici je bila prisutna i srpska bestseler književnica za decu i omladinu Jasminka Petrović, autorka čuvenih knjiga „O dugmetu i sreći“, „Leto kada sam naučila da letim“, koje su i ekranizovane kao filmovi.

U razgovoru koji pripoveda o samoj knjizi i o teškom ratu Rusije i Ukrajine, koji ne jenjava, učestvovali iz Instituta za demokratiju u Zagrebu - Kristijan Lepešić, Mišo Nejašmić i Simona Goldstein, takođe izdavači i urednici „Abecede rata“, pisac knjige Eugen Stepanenko i osnivač festivala i centra - Udruženja KROKODIL – nagrađivani književnik Vladimir Arsenijević.

Kako rat izgleda iz dečje perspektive, jedno je od tema u književnom delu „Abeceda rata“.

U pitanju je knjiga pisama oca Eugena koji je bio u ratu i ćerke Solomije koja je tada živela u Kijevu.

Da bude jasnije, dopisivanje oca i sina je počelo 2014. godine, kada je otac bio na frontu u Donbasu, i zanimljivo je to da je Solomija bila tako mala da je datum u pismima obeležavala slovima umesto brojevima.

Rat u Donbasu, poznat i kao Rat na istoku Ukrajine i Rat u istočnoj Ukrajini, bio je vojni konflikt između vojnih snaga lojalnih vladi u Kijevu i proruskih pobunjenika u Donjeckom basenu (Donbasu). Glavni uzrok sukoba te 2014. godine bio je zbacivanje sa vlasti Viktora Janukoviča i dolaska na vlast prozapadnih političara na čelu sa Petrom Porošenkom i Arsenijem Jacenjukom.

Kako razgovarati sa decom o užasnom iskustvu rata?

Možda je to upravo jedna mogućnost - ono što su ćerka Solomija i otac Eugen zajedno radili – sastavljali su sva njihova dirljiva, draga, bliska, razmenjena pisma, poruke i video snimke.

Njih dvoje su sva ta pisma kompletirali i sklapali u ovu knjigu, predstavljenu čitaocima ove večeri, i njihov književni projekat je ulazio u fazu finalizacije baš nakon početka ruske invazije 2022. godine, čime je ova knjiga postala još važnija.

Panel i književni susret sa autorom Eugenom Stepanenko iz Ukrajine bio je prilika da čitaoci saznaju kako se perspektiva deteta i oca na frontu oblikuje u zanimljivu knjigu.

Izdavač za Hrvatsku je kuća „Naklada Jesenski i Turk“, čiji je osnivač spomenuti Mišo Nejašmić. Urednici su Simona Goldstein (autorka i pogovora) i Ognjen Strpić.

Simona Goldstein, istovremeno i moderator razgovora, iz ugla urednice i pisca pogovora, istakla je da knjiga „Abeceda rata“ predstavlja epistolarnu formu koja gradi odnos oca i ćerke u ratnom vihoru.

Ona je objasnila da je knjiga tražila svog izdavača u Hrvatskoj, jer su Eugen i Solomija nakon izbijanja rata u Ukrajini rešili da potraže sreću daleko od fronta. Tako su se obreli u Hrvatskoj i tamo žive tri godine, zadovoljni okruženjem. Samim tim je i ova knjiga bila veoma neophodna.

„Stradanje ukrajinske dece treba forsirati kao temu uvek u svim prilikama. Znate da je veliki broj dece stradao, identiteti su izbrisani, mnoga deca su oteta i onda prihvataju identitete druge sredine. Koje će to posledice ostaviti na generacije, tek će se saznati“, rekla je Simona Goldstein te je dodala da i o teškim i ružnim temama je neophodno pričati sa decom, čak i o ratu.

Foto: KROKODIL Centar promo

Ona je podvukla da je vojnik - osoba koja učestvuje u ratu.

Zapisala je u svom predgovoru da je pred njom bio veoma težak zadatak da nakon velikog broja godina u izdavaštvu, sada napiše predgovor za jednu samo naizgled jednostavnu knjigu, koju su napisali otac i ćerka, a nije ni slikovnica, ni delo za mlade, iako ima ilustracije i jeste namenjena deci.

„To je knjiga pisama oca koji je bio u ratu i ćerke koja je živela u tada sigurnom Kijevu. To nije dokumentaristička publicistika o rusko-ukrajinskom ratu, već je književno delo stvorilo svoj lični žanr, namenjena je porodičnom čitanju, za decu, roditelje, bake, deke, njihove unuke, za sve koji se bave decom“, naglasila je Goldstein u svom predgovoru.

Otac i ćerka su postepeno godinama sklapali knjigu, sastavljenu od njihovih pisama, poruka, mejlova, sve im je to činilo materijal za stvaranje knjige.

Objavljene su ukrajinska i hrvatska verzija dela.

Prema njenim rečima, knjiga je prvenstveno o ljubavi, ne o ratu, kako se misli kad se čuje ime -„Abeceda rata“.

Simona smatra da je knjiga ozbiljno namenjena - pedagozima, učiteljima, psiholozima, socijalnim radnicima kada se suočavaju u svom poslu sa decom iz ratnih područja.

„Nežnost, otvorenost, humor, bez opisa ratnih brutalnosti, sve su to elementi za uljudan razgovor. Onda se može razgovarati sa decom“, navela je Goldstein.

U predgovoru je napisala da je malena ćerka Solomija jedva znala da piše slova u to doba, i brojeve nije savladala. Onda se setila da pisma označava slovima, a ne brojevima. Kada se otac Eugen vratio sa fronta iz Donbasa u Kijev, od pisama, poruka sa mobilnog telefona, i raznih snimaka počeli su da sastavljaju knjigu, objavljenu u Ukrajini tek u proleće 2022. godine, nakon početka ratne invazije.

Simona Goldstein je zapisala u predgovoru da kako ukrajinski jezik ima 33 slova, Solomijinih pisama takođe ima 33, kao i Eugenovih odgovora. U to vreme ilustracije u knjizi sjajne umetnice Svjetlane Fesenko nastajale su u podrumu za vreme uzbuna u gotovo nemogućim uslovima.

Ko-autor dela Eugen Stepanenko naglasio da mu je veliki značaj pisanja pisama i ove knjige.

„Nisam sanjao da budem vojnik, već umetnik, reditelj, pisac i da ne znam ništa o ratu. Išao sam u rat 2014. i mislio da će brzo biti gotovo“, ocenio je Stepanenko i izrazio divljenje što je publika mogla da vidi „lepo uređenu knjigu“ na hrvatskom jeziku.

„Šta se dešava sa mnom na ratištu? Šta mi tamo radimo? To sam pokušavao da odgovorim svojoj ćerki u tom dugom dopisivanju“, objasnio je Eugen i naznačio da knjiga „Abeceda u ratu“ u svojoj biti ima odnos oca i ćerke.

„Kako sa decom pričati o ratu? Želim da mi dete shvati. Rat je deo života. Dakle šta ja tamo radim? Šta sve radim u ratu? To je deo tematike u knjizi. Objava knjige je kao psihoterapija. Teško je vratiti se u porodicu nakon dužeg vremena, jer ste otišli u rat na jednu ili dve godine. I povratak sledi“, govorio je Eugen.

Koautor knjige je čitao zajedno sa Simonom Goldstein odlomak iz knjige, ćerka i otac kao likovi. Solomija je u knjizi uporedila superheroje Spajdermen, Betmen sa herojima u ratu.

Izdavač knjige Mišo Nejašmić pruža pomoć svima u ratnoj agresiji Rusije nad Ukrajinom.

U Hrvatskoj je organizovan čitav niz aktivnosti za Ukrajince.

Kako on otkriva, oko 27 000 ljudi iz Ukrajine je u Hrvatskoj, veći deo žena i dece.

Pomažu ih stalno, sarađuju sa centrom KROKODIL i Vladimirom Arsenijevićem i Milenom Berić, koji vode ovaj festival, centar, rezidenciju za pisce širom sveta.

Mišo je napomenio da „Abeceda rata“ predstavlja ljubav oca i ćerke u jednoj veoma teškoj temi. On je definisao da je u pitanju antiratna knjiga, koja se odvija u ratnom okviru.

„Rat je sama po sebi mučna, depresivna, teška, brutalna tema. Otmica je takođe rasprostranjena, na desetine hiljada dece nestaje, otimaju ih. Zamislite da neko ovde u Srbiji otme dvoje dece, odvede ih u Albaniju i tamo im zabrani da govore srpski, već moraju da uče albanski. To se dešava u ovom užasnom ratu u Ukrajini“, kaže Mišo Nejašmić, zaboravljajući da smo u Srbiji imali čuveni danak u krvi. Bio je to sistem prikupljanja muške dece iz osvojenih hrišćanskih zemalja u Osmanskom carstvu, kao vid redovnog oporezivanja sa ciljem da se napravi verna robovska vojska - Adžemi odžak ili - janjičari.

Foto: KROKODIL Centar promo

Mišo je podsetio da su Ukrajinci veoma dobrodošli, lepo primljeni i u Srbiji, ovde u Beogradu, te je specijalno za njih otvorena knjižara sa ukrajinskim knjigama.

Kristijan Lepešić je objasnio da se u Institutu za demokratiju u Zagrebu bave temom rata i šta on zapravo predstavlja.

„Cilj rata je uništavanje kultura: čoveka i zajednice, naroda i kultura. Iako je tehnologija napredovala, u suštini je sve isto kroz istoriju“, primetio je Lepešić.

On je ocenio da se osveta manifestuje preko dece.

„Metodi za osvetu su otmice dece. Viktimizacija je dugotrajna, nikada ne prestaje. Tražimo nestalo oteto dete koje sada ima neki novi dom i koje je našlo smisao. Dodatno ga traumatizujemo kada ga vraćamo u stari dom“, rekao je Kristijan Lepešić i dodao da niko nije odgovarao za otmice dece.

„Otmica nije zločin kao ubistvo, ali opet jeste zločin. Samo u Poljskoj je tokom Drugog svetskog rata oteto oko 30 000 dece“, podsetio nas je Kristijan.

„Deca imaju neki novi identitet. Naš zadatak je da hirurški otvaramo rane, da bismo ih zalečili nakon trauma. U svim sukobima vidimo isti obrazac. Jezik, običaji, porodične zajednice čine kulturu koja se uvek uništava u ratovima“, setno ističe Lepešić.

On je podsetio da su „u svakom ratu svi žrtve: ne samo pali, poginuli, već tu su i traume preživelih, uvek nastaje masovna traumatizacija, nema osobe koja nije traumatizovana tokom rata u Ukrajini“. Posebno pate i porodice poginulih u ratovima.

„Kad tebi neko umre, samo ti znaš šta sve preživljavaš i kako ti je, na sahrani svima je lako, bude gotovo. Međutim, tebi tek tada kreće trauma, patnja, šok. Tako je i u ratu, strahota i nametanje ratova – Evropa misli da je gotovo, a Ukrajini je najteže i tek kasnije počinju traume“, analizirao je Kristijan detaljno sve aspekte.

Kristijan Lepešić ima jedan veoma čvrst i odlučan stav.

„Nemačka je izgubila rat u Drugom svetskom ratu i to je ono pozitivno. Važno je da Rusija izgubi rat, i ako se to ne ne dogodi, to će biti problem. Ukrajina treba da se izbori za svoju nezavisnost. Gubitnici treba da postoje u ratu i da to budu oni koji su započeli taj isti rat“, zaključio je Kristijan Lepešić.

Književnik Vladimir Arsenijević, osnivač KOROKODIL-ovog centra, festivala KROKODIL i rezidencije za pisce ove platforme, napomenuo je koliko mu je sve ovo potresno što sluša tokom večeri, o mučnom ratu u Ukrajini i stradanju dece.

Arsenijević je istakao i podsetio javnost i kolege iz Hrvatske da su se iz KROKODIL-a veoma potrudili da pruže pomoć Ukrajini, tako da su za sada tri puta nosili tamo humanitarnu pomoć.

„Posmatrao sam stariji svet i decu. U tim teškim trenucima, bila je i impresivna slika u Ukrajini, gde se vidi da imaju pravu žudnju za životom. U mikrotrenucima se odvijaju obične životne situacije: dve devojčice sa mobilnim, otac sa decom u šetnji“, prisetio se Arsenijević lepih trenutaka, te dodao da je bio suočen i sa onom drugom, mračnom stranom područja pogođenog ratom.

„U pitanju je razaranje neopisivih razmera: crkva, dečji vrtić, biblioteka, supermarket, užasi. Vredi istrajati u ovoj pomoći. Potrebno je da neko izgubi rat da bi ga neki drugi dobio. Drugi traže opravdanje da Rusija treba da napada Ukrajinu. Nema platforme tu onda za fer dijalog“, naglasio je prvi čovek KROKODIL-a i dodao da se tokom Drugog svetskog rata desio poraz nacističke Nemačke, koja je na kraju ipak priznala da je izgubila rat.

„Ukrajinsko društvo sazreva kroz rat, kultura je moćno oružje: glumci, reditelji, pisci, istaknuti su u tome. Imaju poštovanje ostalog sveta. Rezidencija za pisce KROKODIL koji ovde imamo, usmerena je i za ukrajinske autore. Moram priznati da je zaista bila velika ponuda, ove godine čak 200 pisaca je konkurisalo. Onda smo proširili rezidenciju, ne samo za književnike, već i za kritičare, prevodioce, esejiste. Ukrajina pulsira kulturom zaista neprestano, pojavili su se mnogi važni književnici“, zaključio je Vladimir Arsenijević.

Izdavač Mišo Nejašmić se uključio pred kraj razgovora i ocenio da „Ratovi traju po četiri godine, ako pogledamo na dva svetska rata. Ne znamo koliko će trajati rat Rusije i Ukrajine. Sada je prošlo tri i po godine, nadamo se da će se uskoro konačno završiti. Iako gubitnik nikada ne priznaje svoj poraz, društvo će kroz taj poraz biti spaseno“.

Simona Goldstein u svom predgovoru za knjigu „Abeceda rata“ zapisala je u Zagrebu 2024. godine i jednu ličnu notu: „Sa radošću sam radila na ovoj knjizi. Sa tugom sam ulazila u poglavlja i obrađivala teme, i sa nevericom sam bila osvešćena da se ovaj nemilosrdni rat odvija sada, u 21. veku, te da su ovakve knjige veoma potrebne“.

Goldstein je takođe napisala da „sa decom treba razgovarati o svemu, prikladno i prilagođeno njihovom uzrastu. Ne treba ćutati i praviti se da je sve u redu. Postoji način kako razgovarati sa našom decom o ovim strašnim ratnim temama koje su stvarnost našeg sveta ovog trenutka, pri tome nadajući se da će njihova generacija biti mudrija i miroljubivija od naše“.

Eugen Stepanenko je na kraju književne večeri potpisivao knjige posetiocima u KROKODIL-ovom centru. Izdavaštvo „Naklada Jesenski i Turk“ iz Zagreba je podelilo besplatne primerke na poklon.

U zahvalnici na kraju knjige, Eugen je napisao da je Hrvatska postala njihova druga domovina, zemlja koja podržava Ukrajinu u njenoj borbi i koja je primila na hiljade Ukrajinaca, među njima Eugena i njegovu porodicu – Solomiju i Anju.

„Svaka zemlja su njeni ljudi, a meni je posebno važna podrška svih naših prijatelja“, napisao je Eugen i izdvojio Simonu Goldstein, Mišu Nejašmića i mnoge druge, specijalnu zahvalnost pružio Margariti Sveštarov Šimat, učiteljici osnovne škole u Milni (selo, naseljeno mesto u Braču), prijateljima sa Brača – Kris i Džonu Džegeru, koji su pomogli ćerki Solomiji da se u Hvratskoj oseća kao kod svoje kuće.

„Ovu knjigu posvećujem deci mojih poginulih saboraca. Volim vas i sećam vas se svih, dragi prijatelji. Zauvek ste uz nas. Vaša deca su naša deca i učinićemo sve da deca više nikada ne znaju šta je rat“, zaključio je Eugen Stepanenko u zahvalnici na kraju knjige „Abeceda rata“.

(Ivan Makragić)