Književni razgovor o "Prokletoj avliji“ otvorio ciklus "Most u Beogradu“

Razgovorom o romanu Ive Andrića "Prokleta avlija“, koji je Marko Kasals preveo na španski jezik, je u Svečanoj sali Instituta Servantes u Beogradu otvoren književni ciklus "Most u Beogradu“.

Prvi susret nosio je naziv "Razgovori oko Proklete avlije: književni susret sa Markom Kasalsom i Krinkom Vidaković Petrov“, a okupio je brojne ljubitelje književnosti, prevodioce i predstavnike kulturnog života.

Preporučujemo

Seriju književnih susreta svečano je otvorio ambasador Španije u Srbiji Huan Hose Sans Aparisio, koji je istakao da mu je uvek zadovoljstvo da prisustvuje događajima u Institutu Servantes, ali da je dolazak na ovakav književni susret za njega posebno zadovoljstvo.

Ambasador Sans Aparisio naveo je četiri razloga zbog kojih ovaj događaj za njega ima poseban značaj.

Kao prvi razlog istakao je činjenicu da je susret posvećen Andriću, jednom od najvećih predstavnika srpske književnosti.

"Drugi faktor je taj što je on bio kolega, diplomata i tu dužnost je obavljao dugi niz godina, što je još jedan razlog zbog kojeg nam je veoma drago što smo ovde. Treći je posebna povezanost Andrića sa Španijom, kao što ste imali priliku da vidite na onoj izložbi koju smo imali ovde dole skoro tri meseca, 'Španija u svetu Ive Andrića', a koja je bila veoma posećena", dodao je ambasador.

Kao četvrti i možda najvažniji razlog, ambasador je istakao činjenicu da je događaj posvećen prevodu jednog Andrićevog dela na španski jezik, ocenivši da je svaki takav poduhvat vredan proslave, jer doprinosi većem interesovanju i boljem poznavanju Andrićevog stvaralaštva među čitaocima na španskom govornom području.

Dobrodošlicu učesnicima i publici uputio je i direktor Instituta Servantes u Beogradu Injaki Abad, koji je u svom obraćanju govorio o načinu na koji danas čitamo književnost, kako pristupamo drugim kulturama i o ulozi prevoda u tom procesu. Abad je upozorio da se u savremenom dobu, opterećenom tehnologijom, često javlja opasnost da se na prevod gleda kao na isključivo tehnički posao.

"Prevoditi znači interpretirati. Svaki izbor u prevodu podrazumeva rizik i donošenje odluka koje nisu nimalo lake“, istakao je Abad, dodajući da razumevanje teksta podrazumeva njegovo dekodiranje i prevođenje.

Prema njegovim rečima, književni prevod predstavlja privilegovani oblik prepoznavanja drugog, jer omogućava izlazak iz isključivo lingvističkih okvira i uspostavljanje odnosa i povezanosti među kulturama.

Kasals je istakao da se prevod Andrića ne može shvatiti olako i da je proces bio izuzetno zahtevan.

"Postavlja se pitanje kako se neko uopšte usudi da prevodi Andrića“, rekao je Kasals, navodeći da je tokom rada osećao veliku odgovornost i da je morao sebi stalno da ponavlja da pred sobom ima tekst koji zahteva potpunu posvećenost, a ne samo ime velikog pisca.

Dodao je da su reakcije u Španiji bile veoma pozitivne, te da su pojedini mediji istakli da je reč o jednom od najbolje prevedenih književnih dela objavljenih u Španiji u poslednje vreme.

Kasals je objasnio da je prilikom prevođenja tragao za jezičkim registrom i rečnikom koji bi najviše odgovarali epohi u kojoj je Andrić stvarao, što je zahtevalo mnogo čitanja, razmišljanja i istraživanja, ali je, kako je naglasio, Andrićevo delo takav trud u potpunosti zaslužilo.

U razgovoru je učestvovala i Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište“, kao i bliska poznavateljka Andrićevog opusa, koja je ponudila širi kulturno-istorijski kontekst za razumevanje

"Proklete avlije“ i njenog značaja u savremenim čitanjima.

Književni ciklus "Most u Beogradu“ obuhvata tri događaja u organizaciji Instituta Servantes, koji će se održavati tokom 2026. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)