Dečački strahovi velikog književnika: Zašto Danilo Kiš nije smeo da prizna da želi da bude pisac?

U jednom od svojih sećanja na detinjstvo provedeno u Mađarskoj, veliki pisac Danilo Kiš prisetio se trenutka koji je, možda jasnije od mnogih drugih, nagovestio njegov budući životni poziv. Kao učenik osnovne škole, našao se pred naizgled jednostavnim zadatkom: napisati sastav na temu „Šta biste želeli da postanete kada porastete?“.

Dok su njegovi vršnjaci imali jasne i praktične ambicije - sin mesara je prirodno želeo da nastavi očev zanat, a bilo je i onih koji su sanjali o uniformi žandarma - mladi Kiš se suočio sa unutrašnjom dilemom. Iako je već tada u njemu tinjala želja za pisanjem, priznati to pred razredom činilo mu se opasnim.

Preporučujemo

Strah od pretencioznosti

„Nisam smeo da napišem da bih želeo da postanem pisac“, priznao je Kiš u jednom intervjuu za RTB. „To mi je zvučalo nekako pretenciozno. Bojao sam se da bi mi se ostali đaci u razredu rugali ako bih rekao: 'Želeo bih da postanem pesnik'“.

U potrazi za rešenjem koje bi zadovoljilo i njegovu potrebu za istinom i strah od osude okoline, desetogodišnji Danilo smislio je formulaciju koja će postati neka vrsta njegovog životnog mota. Napisao je da želi da se bavi „nekim intelektualnim zanatom“.

Učiteljica koja je razumela

Ovo „međurešenje“, kako su ga kasnije nazvali, nije promaklo njegovoj učiteljici. Iako ga je nakon čitanja sastava pozvala na stranu da objasni šta je pod tim mislio, njena reakcija nije bila onakva kakve se dečak pribojavao. Kada joj je konačno poverio svoju tajnu, ona nije bila začuđena. Kao da je u dečaku koji je birao reči pažljivije od drugih već prepoznala onoga koji će kasnije obeležiti evropsku književnost.

Svest o drugačijem iskustvu

Čak i u tom ranom uzrastu, od svega 10 ili 11 godina, Kiš je bio svestan da njegov unutrašnji svet i iskustva koja je doživeo nisu bili uobičajeni.

„Bio sam svestan da sam doživeo i video neke stvari koje nisu svakodnevne“, objasnio je pisac, nagovestivši da je upravo to neobično iskustvo bilo temelj sa kojeg je kasnije izrastao njegov „intelektualni zanat“ - pisanje koje je, uprkos dečačkom strahu, postalo sve samo ne pretenciozno; postalo je neophodno.

(Telegraf.rs/izvor: RTB)