Monografija „April u Beogradu“: Čuvar sećanja na 65 godina Beogradskog proleća

U susret velikom jubileju, 65. po redu festivalu „Beogradsko proleće“, javnosti je predstavljena monografija pod nazivom „April u Beogradu“. Ovo kapitalno izdanje nije samo hronika jednog muzičkog događaja, već sveobuhvatna arhiva koja na jednom mestu sabira decenije istorije jednog od najznačajnijih festivala zabavne muzike u celom regionu.

Autor monografije i predsednik Organizacionog odbora Beogradskog proleća, Branislav Klanšček, istakao je da je osnovni motiv za pisanje ove knjige bila potreba da se bogato, ali do sada rasuto nasleđe festivala, konačno sistematizuje. Inspiraciju je crpeo iz sličnih svetskih manifestacija, objasnivši to rečima:

Preporučujemo

„Sve je krenulo od Sanrema. Ljubitelj sam Sanrema i video sam da Italijani imaju na desetine monografija o tom festivalu.“

Upravo ta fascinacija načinom na koji drugi narodi čuvaju svoju tradiciju pokrenula je proces prikupljanja podataka. Klanšček je želeo da stvori referentno delo koje će sadržati apsolutno sve relevantne informacije o festivalu od njegovog nastanka: sve pesme koje su ikada napisane i izvedene, spisak svih autora, kao i imena svih izvođača koji su prošli kroz festivalsku scenu. Motivacija je bila jasna – „da se na jednom mestu prikupe svi važni podaci – sve pesme koje su ikada izvedene, napisane, autori, sva imena.“

Međutim, značaj ove monografije je mnogo dublji od samog kataloga pesama. Klanšček naglašava da se kroz prizmu festivala može posmatrati širi društveni i kulturni razvoj sredine:

„Usko gledano, istorija jednog festivala, ali šire gledano to je zapravo istorija i ovog grada i ove kuće i televizije.“

Poseban segment knjige posvećen je neraskidivoj vezi između festivala i Radio-televizije Beograd (danas RTS). Institucija radija i televizije pratila je „Beogradsko proleće“ od njegovog povoja, transformišući ga u medijski fenomen. Klanšček podseća na važne prekretnice u prenosu festivala:

„Od 1961. do 1968. bio je radio-prenos, a 1968. godine imamo prvi televizijski prenos Beogradskog proleća. Voditelji su bili Dušanka Kalanj i Mića Orlović.“

On je takođe odao priznanje tadašnjim novinarima i voditeljima, ističući da su njihova profesionalnost i harizma ostavili neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kulturi.

Sam naziv monografije, „April u Beogradu“, nosi snažnu simboliku. Osim što asocira na mesec u kojem se festival tradicionalno održava, naziv je direktna posveta čuvenoj kompoziciji Kornelija Kovača. Rad na knjizi bio je dugotrajan i iscrpljujući proces koji je trajao pune dve godine. Autorov plan je bio da se objavljivanje poklopi sa jednim važnim istorijskim trenutkom – pedesetogodišnjicom pobede Zdravka Čolića na Beogradskom proleću (1975. godine) sa pesmom koja je postala vanvremenska himna grada.

Kada je reč o predstojećem festivalu, on će biti održan 24. aprila u mts Dvorani, simbolično se vraćajući na mesto gde je 1961. godine sve i počelo. Ovogodišnje izdanje imaće specifičan format: biće održano kao revijalno veče, bez takmičarskog dela. Umesto nadmetanja novih pesama, fokus će biti na slavljenju istorije, pa je planirana i dodela posebnih priznanja za životna dela onim laureatima koji su svojim radom zadužili festival.

Na kraju, Branislav Klanšček je sumirao suštinu ovog velikog poduhvata, podsećajući na našu kolektivnu odgovornost prema kulturnom nasleđu:

„Dužni smo da čuvamo i da se sećamo naših legendi.“

(Telegraf.rs/izvor: RTS)