Svedočanstvo o vremenu i ljudskoj prirodi: Promovisan finalni tom dnevnika Pavla Ugrinova

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“, treći i završni tom dnevničkih zapisa jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, Pavla Ugrinova. O značaju ovog izdanja, koje je objavila izdavačka kuća „Agora“, govorili su urednik Nenad Šaponja, književna kritičarka Slađana Ilić i piščev sin, priređivač Pavle Popović.

Urednik izdanja i osnivač „Agore“, Nenad Šaponja, podsetio je na dugu tradiciju objavljivanja dela Pavla Ugrinova u ovoj kući, naglasivši da su ovi dnevnici jedno od „najneverovatnijih svedočanstava o vremenu“.

Preporučujemo

„Drago mi je što ponovo imamo pred sobom lik Pavla Ugrinova. Naime, on je pola godine pre nego što je preminuo, krajem 2006. godine, završio rukopis ovih dnevnika. Mi smo mislili da je to jedna knjiga, jedan dnevnik, a ispostavilo se da su to tri knjige i da to nije baš tako jednostavno objaviti zbog materijala i obima. Doneli smo izdavačku procenu da je zgodnije čitati jednu po jednu knjigu, jer one prate različite periode: od 1946. do 1971, zatim od 1972. do 1990. i ovaj treći od 1990. do 2006. godine“, istakao je Šaponja.

Foto: Telegraf.rs

On se osvrnuo i na biografski put Ugrinova, koji je u Beograd došao 1946. da studira ekonomiju, a potom postao jedan od osnivača Ateljea 212 i urednik dramskog programa TV Beograd u njegovo „zlatno doba“.

„Ugrinov je bio onaj koji je napravio čitav sistem dramskog programa, uvodeći naše najbolje pisce koji nisu imali dramsku imaginaciju, ali im je on davao uputstva kako da pišu za televiziju. Uz Pekića i Dobricu Ćosića, on je pisac sa najvećim romanesknim opusom u našoj književnosti 20. veka. Ovi dnevnici su svedočanstvo o vremenu jednog studenta, poeta i ratnika koji ulazi u umetnički svet i ostavlja dubok trag. Pisani su iz dana u dan, hvatajući emociju i svet u tom trenutku, što im daje posebnu dragocenost“, zaključio je Šaponja.

Književna kritičarka Slađana Ilić, koja se i sama pojavljuje kao jedan od aktera u dnevničkim zapisima, analizirala je Ugrinovljevu potrebu za stalnim beleženjem stvarnosti.

„Pitala sam se otkuda ta agilnost da se iz dana u dan vodi dnevnik, a onda sam shvatila da je to zato što je Pavle Ugrinov, bivajući kao i svaki umetnik duboko senzibilno biće, upijao utiske svakodnevice mnogo ličnije nego običan čovek. To je bio uzrok njegove stalne uznemirenosti. Čitajući ove dnevnike, potpuno mi je jasno da ovde nikada nije bilo dosadno, zapravo uvek je bilo stresno. Taj impuls je suštinski pratio Pavla Ugrinova čitav život“, rekla je Ilićeva.

Foto: Telegraf.rs

Ona je naglasila da Ugrinov kroz sve tri knjige ističe karakteristike društva koje je odlikovala svojevrsna „meka represija“, ali da je njegov zaključak dublji:

„Njegov utisak je da se suštinski ništa ne menja. Decenije prolaze, a sve je to, kako on kaže, jedna 'mutna voda' u kojoj je bio zaglavljen. Ova knjiga je možda najknjiževnija, jer ovde imamo ostvarenog, zrelog i važnog pisca koji je dobio sve naše najveće nagrade. On govori o tome da je društvo scenografija, a da je njemu bilo izuzetno stalo da prikaže prirodu ljudi i njihovih odnosa. Nažalost, njegova je spoznaja da književnost nema tu moć da koriguje društvena i politička dešavanja. Zato se on zaustavlja na toj 'nultoj tački' – nulta egzistencija kao život van sveta i van života, kako je sam zapisao pred kraj.“

Na kraju se prisutnima obratio Pavle Popović, sin pokojnog pisca i priređivač dnevnika, koji je otkrio detalje o nastanku rukopisa i ulozi porodice u očuvanju očeve zaostavštine.

„Želeo bih da se zahvalim Nenadu i celom timu 'Agore' što su uz veliki trud izgurali ovo kapitalno delo. Ugrinov je bio Nolitov pisac, a nakon što je Nolit propao devedesetih, on je krenuo od BIGZ-a, preko Narodne knjige, do Prosvete. U jednom trenutku, Nenad Šaponja je pokrenuo svoju izdavačku kuću i Ugrinov je bio prvi veliki pisac kojeg je on izdao“, podsetio je Popović.

Foto: Telegraf.rs

On je pojasnio da je njegov otac vodio dva dnevnika: jedan „radni“, koji je bio izvor za njegova dokumentarno-prozna dela, i ovaj drugi, „privatni, lični i umetnički dnevnik“.

„Ono što je jako važno naglasiti jeste da iza svakog velikog čoveka stoji jedna velika žena. To je bila moja majka, Vera , njegova životna saputnica i takođe pisac. Ona je samu sebe uložila u to da pomogne velikom piscu – sve je ovo prekucala. On je diktirao, ona je kupila kompjuter, naučila da ga koristi u godinama kada je to bio izazov i sve te hiljade stranica pretočila u digitalni format. Pavle je pred smrt rekao: 'Evo, završio sam ovo, sada komotno mogu da umrem'. To zvuči kao šala, ali on je zaista preminuo dva meseca nakon što je završio poslednje zapise. Pisac živi da bi pisao“, rekao je Popović,

Popović je najavio i predstojeće događaje u okviru „Dana Pavla Ugrinova“, uključujući promociju u RTS-u 12. maja i simpozijum u Vojvodini, čime će se na dostojan način obeležiti vek od rođenja ovog književnog maga.

Treći tom dnevnika „Nulta egzistencija“ zatvara krug svedočanstva o jednom burnom vremenu i intelektualnom poštenju pisca koji je do samog kraja ostao beskompromisni hroničar sopstvenog i narodnog usuda.

(Telegraf.rs)