Ljiljana Habjanović Đurović obeležila 35 godina romana „Ana Marija me nije volela“

U Beogradu, u hotelu "Mosvka", je svečano obeležen značajan jubilej – 35 godina od objavljivanja kultnog romana „Ana Marija me nije volela“ autorke Ljiljane Habjanović Đurović. Reč je o delu koje decenijama pronalazi put do srca čitalaca, ostavljajući neizbrisiv trag kroz generacije i jezike na koje je prevedeno.

Otvarajući skup, moderator je podsetio da ovaj roman nije samo još jedna knjiga u nizu, već delo koje je tokom tri i po decenije kontinuirano sticalo nove poštovaoce širom sveta. Vidno emotivna, autorka se osvrnula na same početke, ali i na sudbinu knjige koja je neraskidivo vezana za dramatične istorijske trenutke.

Preporučujemo

Put od ideje do kultnog statusa

Ljiljana Habjanović Đurović podsetila je prisutne da je rad na romanu počeo u potpuno drugačijem društvenom kontekstu.

„Roman ’"Ana Marija me nije volela"’ počela sam da pišem 1986. godine, u vreme kad smo živeli u velikoj socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji. Knjigu sam završila aprila 1990. godine, u vreme kad je ta zemlja već počela da se raspada. Naime, oni koji dugo pamte, setiće se da je početkom 90-te održan onaj čuveni Kongres saveza komunista Jugoslavije, kada se praktično komunistička partija Jugoslavije, koja je bila ta koheziona sila koja je držala republike na okupu, raspala“, istakla je autorka.

Samo objavljivanje knjige bilo je podjednako neizvesno kao i sudbina tadašnje države.

„Roman je objavljen 1991. godine, krajem 1991. godine, u vreme kad ta zemlja više nije postojala i u vreme kad je ta zemlja, u stvari, nestajala u jednom krvavom građanskom ratu. Roman je objavljen u ’Književnim novinama’. Zašto je tako dugo čekao na objavljivanje? Zato što u to vreme ’Književne novine’, izdavačka kuća, već je prestajala da postoji. Urednica Ljiljana Šop nekako se izborila da poslednji novac koji je bio na računu te izdavačke kuće ode za štampanje ove, a ne neke druge knjige, i ja joj se na tome i ovom prilikom zahvaljujem, dakle što je prepoznala vrednost i značaj ove knjige. Drugi deo novca dala je opština Kruševac“, otkrila je Habjanović Đurović.

Foto: Telegraf.rs

Knjiga koja je pobedila tišinu

Zanimljivo je da roman na samom početku nije imao veliku medijsku pompu. Njegov put do vrha bio je postepen, vođen isključivo snagom same priče.

„Nije bilo promocije, bilo je samo pet ili šest tekstova u novinama, nije bilo televizijskih gostovanja. Ja sam bila pisac početnik, to je bio moj drugi roman i, u stvari, je doživeo veliku popularnost i svoju pravu popularnost tek u manjoj meri posle 94. godine i romana ’Iva’, a onako punu, potpunu popularnost posle romana ’Ženski rodoslov’, od 96. godine pa naovamo“, rekla je autorka, dodajući da se od 2003. godine knjiga objavljuje pod okriljem porodične izdavačke kuće „Globosino Aleksandrija“.

Poseban detalj koji krasi korice knjige krije i ličnu porodičnu priču: „Ovo na koricama knjige, to smo moja majka i ja, a fotografija je nastala u Kruševcu i poslali smo je za uspomenu mom ocu koji je u to vreme već živeo u Zagrebu.“

Foto: Telegraf.rs

Poruka ljubavi i praštanja

Govoreći o suštini dela, autorka je naglasila da je „Ana Marija me nije volela“ pre svega knjiga protiv zla i zloupotrebe vere.

„To je knjiga koja govori o tome da nema svetog zla, da je zlo – zlo, bez obzira ko ga čini i čime pokušava da to zlo opravda. To je knjiga koja takođe govori o zloupotrebi vere i čovekove potrebe da veruje, kada ljudi u ime te vere čine ono što je u suprotnosti sa verom, što je u suprotnosti sa hrišćanstvom, jer Gospod naš Isus Hristos došao je da nas nauči ljubavi i praštanju. To je i knjiga koja potvrđuje da nas samo ljubav može spasiti – ljubav koju primamo, ali i ljubav koju dajemo drugima“, poručila je autorka.

Foto: Telegraf.rs

Svetsko priznanje i ponos

O značaju romana svedoči i njegovo predstavljanje u svetskim centrima kulture, poput promocije u Rimu pre deset godina, kojoj su prisustvovale visoke zvanice iz Vatikana i diplomatskog kora.

Sumirajući proteklih 35 godina, Ljiljana Habjanović Đurović je zaključila rečima koje najbolje oslikavaju njenu spisateljsku i životnu pobedu:

„Bila sam veoma srećna što sam, u stvari, uprkos traumatičnom iskustvu koje je opisano u romanu "Ana Marija me nije volela", uspela da sačuvam dušu. A to je najviše što čovek može – da sačuva dušu.“

Jubilej je završen u srdačnoj atmosferi, uz zahvalnost čitaocima koji su, kako je autorka istakla, uvek bili uz nju, čak i kada su svi drugi bili protiv.

(Telegraf.rs)