Isplivali izveštaji: Studio Elstrio odbacio romane o Džejmsu Bondu jer nisu vredni ekranizacije

Interni izveštaji filmskog studija Elstri, koji nikada nisu bili namenjeni javnosti, a u kojima je ocenjeno da romani o Džejmsu Bondu nisu vredni ekranizacije, izašli su na videlo 64 godine nakon što je prvi film o tajnom agentu 007, “Dr. No“, 1962. snimio rivalski studio, Eon Prodakšens, prenosi danas Tajms.

Osoblje studija je u internom izveštaju navelo da su knjige Ijana Fleminga o Bondu “previše na ivici smešnog da bi postale vredna filmska radnja“, kao i da romani nisu filmski materijal i ne bi bili uspešni, otkrivaju objavljeni dokumenti.

Preporučujemo

Odeljenje za čitanje scenarija u studiju Elstri, kojim je tada uglavnom upravljala kompanija Vorner Braderz, pregledalo je knjige i scenarije kako bi procenilo njihov potencijal za filmsku adaptaciju.

Njihovi komentari su se, međutim, pokazali kao monumentalno pogrešna procena, jer je 25 zvaničnih filmova o Džejmsu Bondu zaradilo više od 15 milijardi funti, sa uračunatom inflacijom.

Interne izveštaje je iz kante za smeće tokom čišćenja u studiju Elstri u Boremvudu, u Hartfordširu, spasao jedan amater istoričar pre skoro 50 godina.

Ovi dokumenti ostali su, međutim, nepoznati jer ih on kod kuće nije pregledao, a otkriveni su prošle godine tokom rutinskog čišćenja njegove kuće.

Studijske interne izveštaje je na prodaju ponudila izdavačka kuća Karter Rer Buks sa sedištem u Glazgovu za neotkrivenu petocifrenu sumu.

Kako se navodi, postoji ukupno osam književnih izveštaja o Flemingovim poznatim romanima.

Roman “Dr No“ je dobio posebno oštre kritike kada ga je studio Elstri ocenjivao 1957. godine.

Neimenovani recenzent je napisao da je to u osnovi veoma staromodna priča, uprkos modernim dodacima, kao što su balistički projektili i golišave devojke.

U izveštaju o romanu “Samo za tvoje oči“ navodi se takođe da ova priča ne deluje kao koristan filmski materijal.

“Zapleti i glavna situacija su fantastični i neverovatni, a u nekim slučajevima čak i više od onih u najjeftinijim rutinskim trilerima”, ocenili su recenzenti studija Elstri .

Za roman “Dijamanti su zauvek“ iz 1956. godine rečeno je da se “Flemingov uglađeni stil povremeno spotiče sa preterano neobičnim poređenjima osmišljenim da zaustave i uplaše čitaoca”.

Fleming je radio za britansku pomorsku obaveštajnu diviziju tokom Drugog svetskog rata. Posle rata postao je menadžer za strane poslove u novinskoj grupi Kemsli, vlasnicima Sandej tajmsa, i nadgledao je dopisnike širom sveta.

Njegov prvi roman o Bondu, “Kazino Rojal“, objavljen je 1953. godine.

Fleming je ukupno napisao 14 knjiga o agentu 007, uključujući 12 romana, koji su prodati u više od 100 miliona primeraka širom sveta.

(Telegraf.rs/Tanjug)