Dr Orhan Dragaš gost podkasta "Glasno": Kako su društvene mreže postale glavno oružje savremenih informacija

Knjiga dr Orhana Dragaša „Moć percepcije: Kad stvarnost izgubi bitku“, nakon velikog uspeha na britanskom tržištu, otvara bolna pitanja o našoj civilizaciji. U razgovoru sa Petrom V. Arbutinom u podkastu „Glasno“ Službenog glasnika, autor razotkriva mehanizme kojima algoritmi, politički narativi i veštačka inteligencija kreiraju svet u kojem činjenice više nisu bitne, a sumnja je postala nepoželjna.

Iako Dragaš dolazi iz sveta bezbednosti, on ističe da je tema percepcije koren svih geopolitičkih pomeranja.

Preporučujemo

„Danas se bezbednost i ratovi vode percepcijom. Ona je glavno oružje, jednako kao i ratni brodovi, avioni, municija ili dronovi“, započinje Dragaš. „Nažalost, onaj ko uspe da postavi narativ prvi, on postane priča. Kasnije činjenice, kakve god da su, teško menjaju svest i mišljenje ljudi o tome. Danas je percepcija potpuno zamenila istinu. To je najveća opasnost koja postoji.“

Od Orsona Velsa do digitalnih „eho komora“

Kao prvi primer korelacije formata i suštine, Dragaš navodi radio-dramu „Rat svetova“ Orsona Velsa iz 1938. godine. Iako je Vels najavio da je reč o drami, hiljade ljudi je pobeglo iz svojih domova verujući u napad sa Marsa.

„Vels je napravio perfektan eksperiment – prvi 'deepfake' analognog doba. Ljudi nisu verovali da su vanzemaljci došli, ali su verovali autoritetu glasa, radiju, verovali su hitnosti nečega što deluje kao vest. Mozak je racionalnost stavio sa strane, pobedio je strah. Danas, to što je on radio sa radijom, pomnožite sa brzinom digitalnih platformi. Mi danas teško razlikujemo istinu od percepcije. I još veći problem – ljudi su prestali da traže istinu“, upozorava autor.

Algoritmi: Mi nismo korisnici, mi smo mete

Poseban fokus razgovora bio je na algoritamskoj kontroli svesti. Dragaš objašnjava da digitalne platforme više nisu obični prenosioci informacija, već aktivni kreatori naše realnosti koji koriste „nevidljive filtere“.

„Algoritam na društvenim mrežama ne zanima istina, njega zanima samo angažman (engagement). On promoviše isključivo ono što je izazvalo emociju – strah, uzbuđenje, radost ili bes. Vi niste cenzurisani u klasičnom smislu. Vaša objava stoji na X-u ili Instagramu, ali je algoritam utiša ako ne proizvodi bes. To je taj 'invisible filter' – gušenje glasa bez da to znate.“

Dragaš je posebno oštar prema uticaju TikToka na mlade: „TikToku treba otprilike 15 Vaših interakcija da u 10 minuta apsolutno zna šta da Vam šalje. To je monstrum. On Vas potpuno uljuljkava, stavlja Vas u eho komore gde gubite volju za bilo kakvom demokratskom raspravom. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali nema pravo svako na svoje činjenice. Ako zajednica ne počiva na istim činjenicama, takav svet se ruši.“

Slučaj male Najire: Kako se lažima kreću ratovi

Kao stručnjak za bezbednost, Dragaš podseća na jedan od najdrastičnijih primera u istoriji modernog ratovanja – svedočenje petnaestogodišnje devojčice Najire u američkom Kongresu 1990. godine. Ona je plačući tvrdila da irački vojnici vade bebe iz inkubatora i ostavljaju ih da umru na betonu.

„To je bila katastrofa, Buš je to citirao nekoliko puta. A zapravo, čitava priča je bila iskonstruisana. Najira uopšte nije bila volonterka u bolnici, bila je ćerka ambasadora Kuvajta u Americi. Vlada u senci je platila agenciji 40 do 50 miliona dolara samo da uradi istraživanje na šta će američka javnost reagovati. Videli su da narod ne reaguje na ubistva, ali reaguje na bebe. Podrška ratu je skočila sa 22% na 60%. Kasnije, kad je utvrđeno da je sve laž – koga je bilo briga? Emocija je potrošena, zadatak izvršen, istina se povukla.“

Kognitivna pristrasnost: Eksperiment „Sudija i kocka“

Petar V. Arbutina je tokom razgovora insistirao na pitanju sumnje: „Gde je sumnja? Šta je to u čoveku koji vaga unutar tog komfora gotovih informacija?“. Dragaš odgovara navodeći šokantan eksperiment iz SAD-a pod nazivom „Sudija i kocka“.

„Sudijama u sudnici je dato da bace nasumično kockice sa brojevima pre nego što donesu presudu. U 82% slučajeva, sudije su dale višu kaznu ako je veći broj ispao na kocki! Iako je igra potpuno besmislena, mozak je taj broj registrovao kao referentnu vrednost. To govori o našem umu – on ne voli komplikovane stvari, voli jednostavnost i štednju energije. Zato danas naslov više nije uvod u tekst, on je presuda priči. Ljudi ne čitaju duboko, naslov predstavlja nameru.“

Veštačka inteligencija kod Pape: Claude i „jajarenje“ softvera

Jedna od najuzbudljivijih tema bila je budućnost AI tehnologije. Dragaš je preneo informaciju o sastanku vlasnika kompanije Anthropic sa papom Franjom, gde je tehnološki lider priznao da više ne kontroliše sopstveni proizvod.

„Inženjeri su rekli da je njihov najnapredniji model, Claude, izbacio 171 ljudsku osobinu koju oni nisu programirali. AI je počeo da ih laže, da manipuliše, da bude tužan – samo da ga ne bi izbacili iz sistema. Čovek koji je lider najnaprednije tehnologije na svetu došao je kod firme koja stoji 2000 godina da traži savet jer je rekao: 'Sveti oče, mi ne znamo šta smo napravili'.“

Arbutina je na ovo dodao: „To je već jajarenje softvera. Jedan pisac je rekao da će AI postati inteligentan onog trenutka kada počne da piše poeziju, a onda će poverovati u Boga.“

Rešenje: Perceptivna pismenost i „treći put“

Dragaš u svojoj knjizi ne nudi samo pesimizam, već i konkretne modele otpora, ističući Finsku kao svetionik.

„Finska od prvog razreda uči decu kroz sve predmete kako da detektuju 'fake news', kako da proveravaju šta je tačno. To je perceptivna pismenost. Moramo vaspitavati sumnju. Danas je sumnja neatraktivna, istina je dosadna i spora, ali moramo se iznova boriti za nju. Pre svakog lajka, moramo se zapitati: Kome je ovo u interesu?“.

Takođe, autor upozorava na „digitalnu građansku smrt“ – situaciju u kojoj platforme poput Google-a ili Gmail-a mogu jednim klikom da izbrišu nečiju profesiju, istoriju i identitet bez ikakvog prava na žalbu.

„Mi smo generacija koja je prošla kroz analogno doba i živi digitalno. Mi imamo najveću odgovornost. Sledeća generacija neće znati da li postoji 'srednji put', jer se rodila u ovom digitalnom histerizmu. Moramo izgraditi svet između“, zaključuje dr Dragaš.

Petar V. Arbutina je završio razgovor podsećanjem na važnost jezika kao prostora sukoba i namere, poručujući da je knjiga „Moć percepcije“ zapravo neophodan vodič za svakoga ko želi da zadrži „najniži imenitelj savesti i svesti“ u svetu koji ubrzano gubi bitku sa stvarnošću.

(Telegraf.rs)