"Opraštajte gorima i slabijima od sebe. Častite ih od viška svojih vrednosti."

Postoje ljudi koji odu, a zapravo nikada ne napuste prostor u kojem su živeli. Postoje pisci čije knjige ne skupljaju prašinu na policama, već se prenose kao šifre za preživljavanje svakodnevice. Na jučerašnji dan, 16. avgusta, navršavaju se tačno 42 godine otkako nas je napustio Duško Radović – namćor dečijeg srca, najoštriji posmatrač naših naravi i čovek koji je Beogradu svako jutro kuvao prvu kafu svojim glasom.

Duško nije pisao da bi bio "veliki pisac". On je pisao da bi bio razumljiv. Njegova jednostavnost bila je zapravo najviši krug mudrosti. Dok su drugi gomilali teške reči, on je od svakodnevnih situacija pravio filozofiju. Znao je da su porodica i detinjstvo temelj svega, ali je to umeo da kaže lepše od bilo koga: "Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu!"

Preporučujemo

Bio je hroničar muško-ženskih odnosa, onaj koji je kroz osmeh razotkrivao naše male sujete i večite borbe polova. Razumeo je tu dinamiku bolje od bilo kog psihologa, ostavljajući nam duhovita uputstva za razumevanje bračnog života: "Žene su kao velike, a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene optrče ceo krug, muževi se jedva nekako pomere do sledeće numere."

Njegova oštrica nije štedela nikoga, a najmanje ljudsku glupost i gordost. U svetu koji često insistira na lažnim vrednostima, Duško nas je podsećao na suštinu inteligencije i izbora: "Pametni mogu da biraju da budu i pametni, i glupi, kako im više odgovara. Glupi nemaju izbora."

Ipak, iza tog ironičnog tona, uvek se krila duboka etika i poziv na ljudskost. Radović nas je učio otmenosti duha, onoj koja se ogleda u odnosu prema onima koji su "manji" od nas: "Opraštajte gorima i slabijima od sebe. Častite ih od viška svojih vrednosti."

Nije bežao ni od "teških" društvenih tema, secirajući moralne padove s hirurškom preciznošću. Njegova upozorenja o poštenju i preobražaju onih koji su se nepošteno obogatili zvuče jezivo aktuelno i danas: "Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova."

Voleo je da nas podseti da pazimo s kim se merimo i u čijim očima tražimo potvrdu, jer: "Upoređivati se može samo ono što je slično. Zato nas neka poređenja teško vređaju." Često je spajao naizgled nespojivo, poput novca i ljubavi, izvlačeći zaključke koji nas i danas nasmeju do suza: "Ima li sličnosti između para i žena? Ima. I pare i žene ne vole muškarce koji mnogo filozofiraju."

Na kraju, u svetu koji nas tera da stalno jurimo za nedostižnim idealima i "hranimo mozak" nepotrebnim informacijama, Duško bi nas, uz prepoznatljiv poluosmeh, spustio na zemlju svojom čuvenom pragmatičnošću: "Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno."

Prošle su 42 godine. Beogradi su se promenili, zgrade su porasle, kafići su zamenili kafane, ali Duškove reči su ostale ista ona sigurna luka. One su tu da nas opomenu, da nas nasmeju sebi samima i da nam kažu da život, ma koliko težak bio, uvek ima barem jednu rečenicu koja mu daje smisao.

(Telegraf.rs/izvor: Instagram/kulturnastranica)