Devedeset godina od rođenja Dobrice Erića - sećanje na pesnika koji je opevao zavičaj, prirodu i život

Na današnji dan, 22. avgusta 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, nadomak Gornjeg Milanovca, rođen je jedan od najznačajnijih stvaralaca našeg podneblja, pesnik, prozni i dramski pisac - Dobrica Erić. Rođen u prirodi, na livadi, na obali reke Gruže, kao da mu je sam čin rađanja doneo i poetiku obojenu nadahnućem i oduševljenjem prirodom, netaknutim okruženjem i iskonskim poretkom sveta.

Prva četiri razreda završio je u Vraćevšnici, nakon čega je bogato životno iskustvo sticao baveći se različitim zanatima i umetnostima. Široj javnosti svakako je najpoznatiji po svojim pisanim delima, ali se oprobao i u drugim načinima umetničkog izražavanja. I u sferi pisane reči i u sferi likovne umetnosti, Erićevo bogato stvaralaštvo - iako univerzalno u svojoj poruci – prevashodno je obeleženo njegovim zavičajem. Rodno selo, Šumadija i Srbija dominantni su motivi njegovog poetskog izraza. Ovaj velikan naše pisane reči inspiraciju je crpeo iz poja ptica, ritma smene godišnjih doba u svom kraju, šuma i dolova svog zavičaja... Svoju iskonsku ljubav prema rodnom selu, zavičaju i domovini pretočio je u duboko razumevanje prema njihovim potrebama, postajući jedan od pionira i promotera ekološke svesti u našoj javnosti. Potičući iz skromne sredine, naučio je da ceni male stvari, iskrenost, prisnost, čistotu i tihu sreću porodičnog života. Njegovi opisi porodičnog i seoskog života obiluju razigranim i dirljivo ovekovečenim idiličnim prizorima.

Preporučujemo

Kao pisac, urednik, izdavač i neizostavan činilac kulturnog života Srbije, sarađivao je, stvarao i drugovao sa najznačajnijim akterima naše kulture poput Duška Radovića, Desanke Maksimović, Pere Zubca, Minje Subote, Milića od Mačve, Dragana Lakićevića i mnogih drugih. Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokolenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Oktobarska nagrada, Vukova nagrada... Zaslužni je građanin grada Beograda, dok je u gružanskom kraju srednja škola u Kniću ponela njegovo ime, uz održavanje sada već tradicionalne manifestacije „Dobričino praskozorje“ u selu Konjuša. U poslednjih nekoliko godina objavljene su tri izuzetne monografije različitih autora o njegovom životu i radu.

Svoj zavičaj i svoj rod proslavio je stihom i perom, pišući i za decu i za odrasle. Njegova dela namenjena najmlađima neizostavan su deo udžbenika, školskih lektira, brojnih zbornika i antologija. Među delima koja je pisao za odrasle javnosti su dominantno poznata ona patriotska, posvećena ljubavi prema otadžbini. Međutim, ceo jedan korpus njegovog lirskog i erotskog stvaralaštva još uvek čeka da bude uistinu otkriven, proučen, vrednovan i popularizovan.

Izdavačka kuća Mascom imala je čast da još za života Dobrice Erića štiti njegova autorska prava, što nastavlja da čini i danas, zajedno sa njegovim naslednicima, sa ciljem očuvanja sećanja na njegovu jedinstvenu ličnost, bogat opus i zasluženo mesto u kulturnom životu Srbije.

“Na dan devedesete godišnjice rođenja Dobrice Erića, nadamo se da će mu se u narednom periodu - tokom kojeg se približavamo stogodišnjem jubileju - domovina koju je opevao odužiti kapitalnim kritičkim izdanjem njegovih dela, te da će se naći izdavač dostojan da izvede ovaj zahtevan poduhvat,” izjavili su iz Mascoma.

Časopis „Zmaj“ pokreće portal posvećen Dobrici Eriću

U susret devedesetoj godišnjici rođenja jednog od najvoljenijih srpskih pesnika, časopis „Zmaj“ sa ponosom predstavlja novi digitalni portal posvećen liku i delu Dobrice Erića. Na adresi dobricaeric.casopiszmaj.com poštovaoci njegovog stvaralaštva, nastavnici, učenici i ljubitelji pisane reči imaju priliku da na jednom mestu pronađu sveobuhvatnu arhivu i digitalno sećanje na pesnika koji je obeležio detinjstvo i mladost mnogih generacija.

Dobrica Erić (22. avgust 1936 — 29. mart 2019) rođen je u selu Donja Crnuća, u srcu Gruže, koja je zauvek ostala njegova najveća inspiracija i poetsko utočište. Kao pravi lirski zdravičar i neumorni čuvar narodnog govora, ostavio je iza sebe više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija i slikovnica. Njegovi stihovi, uz koje je plakala i pevala cela država, slavili su prirodu, zavičaj, slobodu i ljubav. Bio je pesnik iskonske žudnje čije se stvaralaštvo nije zadržalo samo u okvirima tradicionalne književnosti, već je svojim talentom oplemenio i svet stripa, oživljavajući stranice naše istorije.

Novopokrenuti portal zamišljen je kao digitalni spomenar i riznica njegovog višedecenijskog rada. Posetiocima je na raspolaganju ekskluzivni „Zmajev“ serijal tekstova koji kroz osam poglavlja detaljno osvetljava život i rad pesnika – od prvih književnih koraka i kultnih intervjua iz šezdesetih godina do manje poznatih detalja o njegovom stvaralaštvu. Jedan od najznačajnijih segmenata sajta čini i detaljna bibliografija, pažljivo razvrstana po godinama i izdanjima, koja istraživačima i čitaocima pruža dragocen uvid u hronologiju njegovog plodnog stvaralaštva.

Pored bogate biblioteke koja obuhvata pregled njegovih književnih dela, poezije i strip-naslova, sajt nudi i multimedijalne sadržaje: galeriju fotografija i interaktivni kviz kroz koji najmlađi mogu da upoznaju njegov poetski svet. Poseban segment posvećen je sećanjima savremenika, kritičara i prijatelja koji su delili vreme sa velikim pesnikom.

– Zahvaljujem se „Zmaju“ u ime porodice Erić na veličanstvenoj inicijativi da ovaj portal posveti stvaralaštvu i biografiji našeg i vašeg Dobrice. Ovo je divan način da se njegovi stihovi sačuvaju od zaborava i približe novim generacijama koje odrastaju u digitalnom dobu, jer svaki susret njegove poezije sa najmlađima iznova svedoči o njihovoj dubokoj potrebi za povezanošću sa korenima, precima i svim onim iskonskim vrednostima koje su na autentičan način utkane u tatino stvaralaštvo. Hvala vam za još jedan takav dragoceni susret – poručila je ćerka Dobrice Erića, Svetlana Erić Damljanović.

Iz redakcije „Zmaja” ističu da je ideja o realizaciji ovog projekta proistekla iz dubokog poštovanja prema autoru koji je decenijama bio jedan od stubova dečje književnosti. Dobrica je godinama ispisivao stranice „Zmaja“, objavljujući svoje najlepše stihove upravo u ovom listu, čime je postao neraskidivi deo njegovog identiteta. Iz te snažne veze proistekla je i potreba da se njegovo bogato nasleđe sačuva od zuba vremena kroz moderne tehnologije.

– Ideja nam je bila da Dobricu vratimo među mlade na način koji je njima danas najbliži. Njegova gružanska nota zaslužuje da odzvanja i na internetu, jer prave vrednosti ne poznaju medijske granice. Želeli smo da njegova poezija, ali i podaci o njegovom životu i radu, budu dostupni svima na samo jedan klik – navode iz redakcije časopisa „Zmaj“.

(Telegraf.rs)