Ko je En Karson, dobitnica Nobelove nagrade za književnost?

Vest da je kanadska pesnikinja, esejistkinja, prevoditeljka i profesorka klasičnih nauka En Karson ovenčana Nobelovom nagradom za književnost, skrenula je pažnju svetske javnosti na jednu od najintrigantnijih i najoriginalnijih figura savremene književnosti. Švedska akademija nagradila ju je za njen „hrabar i inventivan opus koji, u razigranom dijalogu sa klasičnom tradicijom, stvara nove forme za savremenu književnost“.

Iako već decenijama uživa kultni status među književnim kritičarima, pesnicima i akademicima, Karson je autorka koja izmiče jednostavnim definicijama. Sama je u kratkim biografijama na koricama svojih knjiga godinama insistirala na samo jednoj rečenici: „En Karson je rođena u Kanadi i živi od podučavanja starogrčkog jezika.“

Preporučujemo

Ipak, iza ove skromne formulacije krije se opus koji je iz korena promenio način na koji razumemo granice između poezije, eseja, prevoda i vizuelne umetnosti.

Od bežanja sa fakulteta do antičke Grčke

En Patriša Karson rođena je 21. juna 1950. godine u Torontu. Odrastajući u nizu malih kanadskih gradova gde joj je otac radio kao bankar, Karson je još u srednjoj školi otkrila svet koji će obeležiti čitav njen život. Nastavnik latinskog uveo ju je u starogrčki jezik i davao joj privatne časove.

Njen akademski put nije bio pravolinijski. Dva puta je napuštala studije na Univerzitetu u Torontu - frustrirana krutim nastavnim programom (posebno obaveznim kursom o Miltonu), na kratko se čak povukla u svet grafičkog dizajna. Ipak, vratila se akademskom svetu i u Torontu stekla diplomu, master, a 1981. godine i doktorat, uz godinu dana usavršavanja grčke metrike na škotskom Univerzitetu Sent Endruz.

Rušenje granica između žanrova

Ono po čemu je Karson jedinstvena u svetskoj književnosti jeste njena sposobnost da antičke autore - Homera, Sapfo, Euripida, Eshila i Katula - spoji sa modernim misliocima poput Virdžinije Vulf, Franca Kafke, Pola Celana i Simone Vejl. Njene knjige često nisu „samo“ pesme ili „samo“ eseji; one su hibridi proze, stihova, književne kritike, dramskih dijaloga i fotografije.

Pažnju književne javnosti prvo je privukla 1986. knjigom Eros the Bittersweet (Gorkoslatki Eros), prerađenom doktorskom disertacijom koja istražuje prirodu želje kroz prizmu pesnikinje Sapfo i Platona. Knjiga je najpre oduševila klasičare, potom esejiste, a krajem devedesetih postala je biblija savremenih pesnika.

Usledila su remek-dela poput stihovanog romana Autobiography of Red (Autobiografija crvenog), zbirke Men in the Off Hours (Ljudi u neradno vreme), kao i knjige Nox (2010) - vizuelno-poetskog rekvijema za preminulog brata, objavljenog u obliku rasklopive harmonika-kutije sa faksimilima pisama, fotografija i prevoda Katulove pesme.

Osim autorskog rada, Karson je priznata i kao vrhunski prevodilac grčkih tragedija. Njena verzija Antigone igrana je širom sveta u režiji Iva van Hovea, sa Žilijet Binoš u glavnoj ulozi.

Život u senci: Tragedije pretočene u umetnost

Uprkos svetskoj slavi, Karson je poznata po tome što izbegava javni život i ne podnosi autobiografska učitavanja u svoje tekstove, iako su njena najsnažnija dela duboko lična.

Njena porodica ostavila je bolan trag u njenom pisanju:

Očeva borba sa Alchajmerovom bolešću opisana je u kultnom eseju The Glass Essay.

Smrt majke, koju je nazivala „ljubavlju svog života“, obeležila je završetak zbirke Men in the Off Hours.

Njen brat Majkl uhapšen je zbog droge 1978. godine, nakon čega je pobegao iz Kanade uz kauciju. Godinama nisu imali kontakt; kada joj se konačno javio 2000. godine iz Kopenhagena gde su dogovorili susret, umro je pre nego što su uspeli da se vide - što je direktno inspirisalo nastanak knjige Nox.

Danas je u braku sa umetnikom Robertom Karijem, kojeg naziva svojim „saradnikom-mužem“ i koji igra ključnu ulogu u dizajnu njenih scenskih i štampanih izdanja. Par je 2022. godine dobio i državljanstvo Islanda.

U avgustu 2024. godine, u tekstu za prestižni London Review of Books, Karson je hrabro otkrila da joj je dijagnostikovana Parkinsonova bolest, suočavajući se sa novom fazom života s istom intelektualnom smirenošću koja krasi i njene knjige.

Kruna blistave karijere

En Karson je tokom višedecenijske karijere predavala na najprestižnijim univerzitetima - Prinstonu, Mekgilu, Mičigenu, NYU i Kornelu - tvrdeći da je podučavanje starogrčkog za nju uvek bilo „čista radost“.

Pre Nobelove nagrade osvojila je gotovo svako veće književno priznanje engleskog govornog područja: od stipendije Mekartur („Genius Grant“) i nagrade T. S. Eliot (bila je prva žena koja ju je dobila), do prestižne španske nagrade Princeze od Asturije i PEN/Nabokov priznanja.

Nobelova nagrada za književnost dolazi kao zaslužena kruna karijere spisateljice koja je pokazala da antički mitovi nisu daleka i zaboravljena prošlost, već živo ogledalo u kojem se prelamaju sve naše savremene tuge, strasti i gubitci.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Anne Carson)