Rođen pre je 120 godina: Ko je bio Leopold Sedar Sengor?

Leopold Sedar Sengor, senegalski državnik, pesnik, jedan od najvećih intelektualaca Afrike, prvak pokreta crnaštva, značajan predstavnik nadrealističkog pokreta, osnivač Frankofonije, član Francuske akademije, rođen je na današnji dan pre 120 godina.

Kao literata, pesnik, Sengor je bio jedna od ključnih ličnosti književno intelektualnog pokreta "Negritud" (crnaštvo) koji je oblikovao nov pristup nasleđu crne Afrike, s krupnim i kulturološkim i političim posledicama, s velikim uticajem na, primera radi, fenomen nadrealizma, a potom kako na proces dekolonizacije tako i na osmišljavanje odgovora na probleme neokolonijalizma.

Preporučujemo

"Negritud" je nastao među crnim studentima međuratne Francuske, kako sa prostora Afrike, tako i sa Kariba, koje je Francuska stipendirala uglavnom s namerom da obezbedi obrazovani sloj matičnog stanovištva koji bi u interesu Francuske, kolonijalne metropole, bio sastavni deo upravnog aparata u kolonijama. Trebalo je da oni budu početni nivo zamišljene, postupne asimilacije, u skladu s građanskim modelom francuske republike.

Po rečima Sengora pokret "Negritud" je trebalo da oživi afričko nasleđe, jezike, istoriju "fundamentalne vrednosti crnačke kulture (…) kroz mistični nadrealizam, angažovanom i funkcionalnom umetnošću, kolektivnom i aktuelnom".

Bilo je jasno da njihove literarne domete, poput poezije Leopolda Sengora ili Emea Sezera, nije moguće razdvojiti od političke dimenzije.

U Francuskoj, tridesetih, Sengor upoznaje mlade intelektualce afričkog porekla, neretko i sa Kariba, gde kroz časopis Pregled crnog sveta (Revue du monde noir) uz podršku književnice Polet Nardal, postupno nastaje pokret "Negritud".

Godine 1934. saosnivač je lista Crni student (L'Étudiant noir) sa Emeom Sezerom sa Martinika i Leonom Damasom iz Francuske Gvajane, u kojem je prvi put izložena koncepcija "Negritud" (crnaštva) inače pojma koji je osmislio Eme Sezer.

Pojava zbirke "Crni Orfej" antologije nove crne i madagaskarske poezije na francuskom, nadrealističkog stila, inicijativom Sengora, za koju je predgovor napisao Žan-Pol Sartr, 1948. godine, ispostaviće se kao kulturni događaj globalne težine.

Leopold Sedar Sengor rođen je 9. oktobra 1906. u Žoalu, priobalnoj varošici približno stotinak kilometara južno od Dakara, tada administrativnom središtu Francuske Zapadne Afrike.

Otac je bio dobrostojeći trgovac, rimokatolik, u inače islamskom Senegalu. Prošao je bogoslovske škole u Senegalu, da bi školovanje nastavio u Francuskoj, uz skromnu stipendiju kolonijalne administracije. Kada je 1928. dospeo u Pariz bio je već opredeljen da studira francusku književnost. Diplomu stiče 1931.

Neophodni konkursni ispit za mesto nastavnika polaže 1935. kao prvi crni Afrikanac kojem je to uspelo.

Predavao je klasičnu književnost, na Liceju Dekart u Turu, a potom bliže Parizu u Sen Mor de Foseu.

Kada je izbio Drugi svetski rat 1939. prijavljuje se kao dobrovoljac u 3. kolonijalni pešadijski puk. Zarobljen je kada je Francuska kapitulirala leta 1940. U zatočeništvu provodi dve godine. Tvrdio je da je jedva izbegao streljanje motivisano rasizmom.

Nastavio je rad u prosveti, pomažući Pokret otpora, da bi se po okončanu rata kandidovao za profesora lingvistike na Nacionalnoj školi za prekomorsku Francusku, gde će raditi do sticanja suverenosti Senegala 1960.

Biran je u Francusku nacionalnu skupštinu, kao poslanik Senegala i Mauritanije.

U to vreme zalagao se za reformisanu Francusku uniju (kolonijalnu imperiju Francuske) kao zajednicu koja teži ravnopravnosti ali u kojoj se nesumnjivo "zna ko je najstariji" što je bio sasvim umeren pristup, i izbegao je prisustvo osnivackom kongresu Afričkog demokratskog okupljanja (RDA) u Bamaku, oktobra 1946.

Godine 1948. osnivač je Senegalskog demokratskog bloka, koji pobeđuje na lokalnim izborima 1951.

Obavljao je funkciju državnog sekretara u vladi Edgara Forea 1955/1956. a potom ministra savetnika u vladi Debrea 1959/1961. Bio je takođe član tima za izradu ustava francuske Pete republike, pa i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Zastupao je, u vreme dekolonizacije, obrazovanje Federacije Mali, koju su izvorno sačinjavali današnji Senegal, Mali (prethodno Francuski Sudan), Benin (tada Dahomej) i Burkina Faso (tada Gornja Volta) koja se ispostavila kao kratkotrajna.

Konačno, Senegal 20. avgusta 1960. proglašava nezavisnost, a Sengor postaje prvi predsednik. Autor je i senegalske nacionalne himne "Crveni lav".

Sengorov režim, koji je će ubrzo postati jednopartijski, ispostavio se kao vrlo oprezan prema interesima Francuske, što je on nesumnjivo video kao dobrobit Senegala, pored unutrašnjih oštrih protivljenja s kojima se odlučno obračunao ali pravnim sredstvima bez suvišne brutalnosti.

Ograničeni višepartijski režim dopušta proleća 1976. da bi decembra 1980. podneo ostavku na poziciju predsednika.Bio je osnivač Frankofonije, zajedno sa Habibom Burgibom iz Tunisa, Hamanijem Diorijem iz Nigera, Norodomom Sihanukom iz Kambodže i Žanom Ležerom iz Kanade odnosno Kvebeka.

U Visokom savetu Frankofonije nalazio se na poziciji potpredsednika.

Svoje viđenje te pozicije objasnio je tekstom "Francuski, jezik kulture" gde je tumačio - "Frankofonija je integralni humanizam, isprepleten širom sveta".

U Francusku akademiju (Besmrtnih) izabran je juna 1983. kao prvi Afrikanac. U krajnjem, biran je u članstvo pet akademija, a čak 19 univerziteta dodelilo mu je počasna zvanja.

Poslednjih godina živeo je u Versonu, u Normandiji, gde umire decembra 2001.

Francuski predsednik Žak Širak izjavio je tada: "Poezija je izgubila gospodara, Senegal državnika, Afrika vizionara, a Francuska prijatelja".

Politički, Sengor se izjašnjavo kao socijalista, ali je odbacivao marksizam, posebno ateizam i klasnu borbu. Jedan je od teoretičara "afričkog puta ka socijalizmu" što je škola mišljenja široke lepeze ideja. Bio je ubeđeni hrišćanin i veliki poštovalac Tejara de Šardena.

Uspelo mu je da u Senegalu izgradi društvo lišeno brutalnih političkih lomova, u kojem se nikada nije dogodilo vojni prevrat a političke promene su bile mirne.

(Telegraf.rs/Tanjug)