Jovašević: Doživljaj stvarnosti zavisi od naše perspektive

Psihoterapeut, psihijatar i pisac Marko Jovašević ocenio je da njegov roman „Slučajnosti ne postoje: Na psihoterapiji kod Epikura” čitaocima nudi priliku da se privremeno udalje od svakodnevice i preispitaju sopstvene poglede na život.

"Trista godina pre nove ere napravljena je utopijska priča o ograđenom vrtu u kojem se praktikovala drugačija filozofija, stil i način života. To je bio prostor koji je okupio ljude i stvorio verziju sveta u eksperimentalnim uslovima", objasnio je Jovašević za Tanjug.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, Epikurova bašta, izdvojena od svakodnevnih društvenih normi, postaje utočište glavnom junaku romana, koji je i sam psihoterapeut. Kroz susrete i razgovore sa Epikurom, junak preispituje različita životna pitanja, međuljudske odnose i sopstvene dileme.

Jovašević je naveo da mu je dugogodišnje iskustvo u psihoterapijskoj praksi značajno pomoglo u pisanju romana, u kojem se priča o glavnom junaku prepliće sa njegovim susretima sa četvoro klijenata.

"Tu se vidi njegov rad sa ljudima kroz četiri specifična slučaja, koji će se do kraja romana povezati na neočekivan način. To je prikaz jednog prosečnog terapeuta, načina na koji razmišlja i činjenice da je i on, u suštini, običan čovek", naveo je Jovašević.

Foto:Muzej iluzija/Ustupljena fotografija

Govoreći o predavanju „Iluzija u psihoterapiji”, koje je sinoć održao u Muzeju iluzija u Beogradu, Jovašević je ukazao na ulogu očekivanja, autosugestije i placebo efekta u doživljaju terapijskog procesa.

Kako je objasnio, poverenje u stručnost terapeuta, njegov način slušanja i postavljanja pitanja, kao i odnos koji uspostavlja sa klijentom, mogu doprineti osećaju sigurnosti i otvoriti prostor za promenu.

"Taj efekat postoji i u psihoterapiji, jer na početku dolaziš kod čoveka za kog veruješ da može da ti pomogne i da je stručan za to. Ako se još poklopi da ti prija njegova energija, glas i način na koji te sluša i postavlja pitanja, stvara se nešto što ne možemo lako da opišemo ni izmerimo, a što može da pokrene čoveka", rekao je Jovašević.

Osvrćući se na savremeni narativ o „radu na sebi”, Jovašević je ocenio da se taj izraz često koristi u popularnoj psihologiji i „nju ejdž” pristupu, pri čemu se zanemaruje uticaj porodice, zajednice i društvenog okruženja na čovekovo funkcionisanje.

"To je guranje čoveka prema individualizmu, uz poruku da je sam sebi dovoljan, da može sve i da može sam da se ostvari. Pritom se zanemaruje koliko toga ne možemo bez kolektiva, zajednice, društva i porodice" istakao je Jovašević.

Foto:Muzej iluzija/Ustupljena fotografija

On je upozorio da očekivanja od brzih i dramatičnih promena mogu dovesti do razočaranja kada se osoba ponovo suoči sa stresnim situacijama ili starim obrascima ponašanja.

"Kada se pojavi prvi sledeći okidač i osoba ne reaguje onako kako je očekivala, može da pomisli da nije ništa postigla i da se vratila na početak", rekao je on.

Predavanje u Muzeju iluzija bilo je posvećeno i načinu na koji emocije i ponašanje utiču na naša uverenja, sećanja i fokus pažnje, kao i tome kako promena perspektive može da utiče na doživljaj određene situacije.

Foto:Muzej iluzija/Ustupljena fotografija

Među temama su bile i razlike između psihologije i starijih sistema verovanja, značaj emocionalne inteligencije i uticaj ličnih iskustava, očekivanja i tumačenja na način na koji doživljavamo stvarnost.

Kao jednu od važnih poruka savremenom čoveku, Jovašević je izdvojio potrebu da se rad na sebi ne svede na beskonačno nastojanje da se osoba promeni, već da podrazumeva i bolje upoznavanje sopstvenih potreba, ograničenja i odnosa sa drugima.

(Telegraf.rs/Tanjug)