Književnica dobila milion evra za nastavak romana koji ju je proslavio: Na novu knjigu čekalo se 44 godine

Izdavački zemljotres na 75. godišnjici Nagrade Planeta (Premio Planeta). Čileanska književnica Izabel Aljende (rođena u Limi, 83 godine) osvojila je priznanje na njegovom 75. jubileju nastavkom svog prvog romana, Kuća čudnovatih duša (Kuća duhova). Uz novčani iznos od milion evra, ova nagrada znači i to da je izdavačka kuća Planeta preotela izdavaču Rendom haus (Random House) jedno od njegovih legendarnih imena, budući da je autorka bila vezana za izdavačku kuću Plaza i Hanes (Plaza & Janés) još od 1982. godine, kada je objavila taj prvi naslov u svojoj karijeri. Sada, 44 godine kasnije, u izdanju Planete moći će da se čita Sat pre svitanja (La hora antes del alba), drugi deo one fikcije koja je sabrala usmeno predanje njene sopstvene porodice i promenila joj život. U ovom novom nastavku, Alba Trueba se vraća u porodičnu kuću nakon što ju je mučila diktatura Augusta Pinočea i tamo postaje hroničar jednog burnog doba. U načelu, nagrada podrazumeva samo objavljivanje pobedničkog dela. Finalista ovog izdanja, koji dobija 200.000 evra, jeste scenarista i specijalista za mange Serhio Ernandez (Valensija, 32 godine) sa delom Čežnja (La añoranza), istorijskim romanom smeštenim u Barselonu, u kojem jedna žena otkriva da je francuski prevodilac s kojim je imala aferu krajem pedesetih godina bio povezan sa planom za ubistvo Antonija Mačada.

„Ne znate šta ovo meni znači“, rekla je Aljende, rođena u Limi zbog diplomatske službe svog oca, prilikom preuzimanja nagrade. „Nikada se nisam prijavljivala na konkurse kako bih izbegla sramotu da budem poslednja u redu. U mojim godinama ima vrlo malo toga da se izgubi.“ Na sceni, autorka je otkrila i razlog nastanka ovog nastavka: „Otkako je taj roman objavljen 1982. godine, dobila sam nebrojene poruke sa pitanjem šta se dogodilo sa Albom. To pitanje me je proganjalo decenijama. Sada sam znala da je došao trenutak da to napišem; kada vidim tolike demokratije ugrožene nacionalizmom i fašizmom, ponovo osećam strah koji me je naterao da napustim svoju zemlju nakon vojnog puča 1973. godine“, dodala je.

Preporučujemo

Odluka žirija, koja je podigla celu publiku na noge, saopštena je ovog četvrtka uveče tokom svečane večere u prostoru Sajma u Barseloni (Fira de Barselona), u prisustvu kraljevskog para. Došlo je do promene lokacije — prvobitno je trebalo da se održi u Nacionalnom muzeju umetnosti Katalonije (MNAC) — upravo zbog ovog značajnog jubileja. U svom govoru, kralj Felipe VI podsetio je na nagrađivane romane Mercedes Salisaks, Huana Marsea ili Manuela Vaskeza Montalbana i istakao kako je nagrada Planeta pratila transformaciju zemlje: „Ovi romani su bili ogledalo puta koji smo prešli. U njihovim iskustvima pronalazili smo delić samih sebe.“

U dvorani kojom su dominirali kristalni lusteri i hiljade upaljenih sveća oko projekcije biblioteke sa naslovima svih dosadašnjih dobitnika i finalista, nalazili su se institucionalni predstavnici poput ministra kulture Ernesta Urtasuna, predsednika Generalitata Salvadora Ilje, predsednika Narodne partije Alberta Nunjeza Feihoa ili gradonačelnika Barselone Žaumea Kolbonija. Među 129 stolova raspoređenih po sali nalazilo se i 200 književnih ličnosti kao što su Eduardo Mendoza, Alana Portero — u pratnji svoje agentkinje Marije Kardone —, Boris Izagire, Alisija Himenez Bartlet, Santijago Postegiljo, Nativel Presijado, Maksimo Uerta ili Dolores Redondo. Od poznatih lica sa televizije Atresmedija bili su prisutni: Suzana Grizo, Matijas Prats, Alberto Čikote ili Sonsoles Onega.

Planetina bomba sa dolaskom Aljende stiže nekoliko meseci nakon još jednog zvučnog transfera ove grupacije putem književne nagrade — pisca Davida Uklesa, koji je napustio kuću Siruela i prešao u Destino nakon što je osvojio Nagradu Nadal u januaru 2026. godine. Aljende menja izdavača delom koje nosi njen prepoznatljivi pečat, u kojem se prepliću istorijsko pamćenje, egzili i žensko rodoslovlje.

Najčitanija živa hispanoamerička književnica

Spisateljica, filantropkinja i feministkinja, dobitnica Nacionalne nagrade za književnost Čilea 2010. i Predsedničke medalje slobode SAD 2014. godine, Izabel Aljende je prodala više od 80 miliona primeraka, prevedena je na 42 jezika i predstavlja barjaktara književnosti koja prepliće porodično stablo, sećanje i magijski realizam iz ženskog iskustva. Uspeh je postigla svojim prvim romanom, Kuća čudnovatih duša (1982), porodičnom sagom o četiri generacije žena u kojoj junakinje proživljavaju spletke, ljubavi i tragedije prožete natprirodnim elementima usred političkih previranja u zemlji inspirisanoj Čileom. „Rukopis koji niko nije želeo da pročita“, taj talismanski roman koji je pisala noću u izgnanstvu u Venecueli i poslala ga književnoj agentkinji Karmen Balseljs kako bi prvobitno bio objavljen u kući Plaza i Hanes, ekranizovan je na filmu 1993. godine, a Eva Longorija ga je kao producentkinja nedavno pretvorila u televizijsku seriju od šest epizoda. Univerzum tog romana obuhvataju još dva naslova, smeštena u epohe pre originalne radnje: Kći sreće (1999) i Portret u sepiji (2000). To su naslovi koje će sada zaokružiti ovaj najnoviji dobitnik Nagrade Planeta.

„Alba je bila silovana i mučena, ali nisu uspeli da slome njen duh. Ovaj roman je zatvaranje složenog univerzuma likova Kuće čudnovatih duša. Albu osnažuju majčinstvo, ljubav muškaraca i duhovi koji je okružuju. To su duhovi moje kuće, koji će me pratiti i u smrti“, otkrila je autorka primajući nagradu govoreći o nastavku koji je, kao i sve svoje knjige, počela da piše 8. januara — datuma koji bira iz sujeverja.

Karmen Posadas, članica žirija, priznala je na konferenciji za novinare nakon dodele nagrada da je roman Kuća čudnovatih duša jedna od knjiga koje su najviše uticale na nju kao pisca („kod kuće mi je cela podvučena“), dok je nagrađena autorka istakla da je podstrek da se prijavi na konkurs („pored moje porodice i mog trećeg muža, za koga se nadam da je poslednji, mada možda bude i četvrtog“) bilo upravo priznanje koje ova nagrada nosi sa sobom: „Ovo je kao dobiti Nobela“, naglasila je.

Kao ćerka čileanskog diplomate na službi u Peruu, koji je bio brat od strica Salvadora Aljendea, spisateljica se vratila u Čile sa majkom i dva brata nakon razvoda roditelja; tamo se udala i dobila dvoje dece. Vojni udar Pinočea 1973. godine odveo ju je u izgnanstvo u Venecuelu zajedno sa suprugom, a kasnije se nastanila u Sosalitu (Kalifornija), gde već decenijama živi sa novim partnerom. Tamo je od porfirije u 29. godini preminula njena ćerka Paula, koja je bila inspiracija za još jedan njen bestseler, Paula.

„Književnost nas podseća na prošlost. Daje nam prostor i vreme da analiziramo situaciju i istražimo činjenice. U mojim poslednjim romanima bavila sam se izbeglicama i raseljenim licima, što je goruća tema u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako da ne pišem o tome?“, rekla je Aljende o političkoj i istorijskoj analizi u svom pisanju. „Ja u svojoj svakodnevici ne puštam Foks njuz (Fox News), ali književnost, čin pisanja, tera te da se staviš na drugu stranu“, dodala je.

Na pitanje šta bi Salvador Aljende pomislio o trenutnoj političkoj situaciji, spisateljica je odgovorila: „Mislim da bi video kako se krećemo u spirali, vrtimo se u krug u istim situacijama, ali luk čovečanstva ima uzlaznu putanju evolucije. Čini se da nije tako, ali u stvarnosti ne idemo unazad. Verujem da bi Salvador Aljende bio srećan kada bi znao da ono što je posejao nije izgubljeno.“

Serhio Ernandez, finalista ovog izdanja, jeste pisac koji kombinuje svoje tekstove sa grafičkim romanom i audiovizuelnim formatima. Pisac i scenarista, diplomirao je hispansku filologiju na Univerzitetu u Valensiji i licencirani je scenarista prestižnog Eksperimentalnog filmskog centra u Rimu. Godine 2020, zajedno sa crtačem Tonijem Kabaljerom, objavio je Backhome (Planeta Strip). Takođe je osvojio nagradu Diafebus za omladinski roman za delo Lađin dnevnik (El Diari de Laia, izdavač Drasana), usmereno na generaciju Z. Između 2023. i 2024. vratio se grafičkom romanu delom Histerija (Hysteria, Planeta Strip) u saradnji sa Lolitom Aldeom, a iste godine objavio je Ranjeno slovo (La letra herida), svoj prvi roman (Kontraluz). „Moj otac je bio knjižar i znam šta ova nagrada znači, jer sam odrastao uz nju. Kada čovek počne da piše, nikada ne zamišlja da će se naći ovde“, objasnio je. „Pisanje ove knjige učinilo je da ponovo otkrijem istoriju ove zemlje“, kazao je o svom romanu finalisti i istakao uticaj autora kao što su Almudena Grandes, Havijer Serkas, Karmen Laforet i Karlos Ruis Zafon na njegovo stvaralaštvo.

Na kasnijoj konferenciji za medije, Ernandez je izjavio da je tekst pisao „iz utrobe“ i „zbog osećaja uskraćenosti moje generacije za priče o građanskom ratu“.

Zbogom medijskim zvezdama

Nagrada Planeta odaje priznanje najčitanijoj živoj spisateljici na španskom jeziku na svoju 75. godišnjicu, čije su se svečanosti oslonile na nostalgiju podsećanjem na velika imena književnog prestiža iz svog kataloga. U obraćanju pre same dodele nagrada, predsednik Grupe Planeta, Hose Kreueras, podsetio je na 47 miliona knjiga prodatih zahvaljujući ovom priznanju i istakao: „Već 75 godina govorimo o autorima, ali i otkrivamo nove čitaoce.“

Na tradicionalnom ručku koji se priređuje dan pre dodele nagrade, prikazan je sedmominutni video u kojem su se pojavila ili bila istaknuta velika imena i književni uzori široke publike, poput Ane Marije Matute (prve nagrađene žene 1954. godine), Huana Marsea (1978), Manuela Vaskeza Montalbana (1979), Soledad Puertolas (1989) ili Antonija Munjosa Moline (1991).

Dvehiljadite godine donele su promenu u Nagradi Planeta, koja je prekinula sa isključivo književnim kriterijumima kako bi potražila imena sa medijskom privlačnošću. Nakon polemike o „feminističkom oportunizmu“ koja je izbila kada se otkrilo da se iza kolektivnog pseudonima Karmen Mola krije trio muških pisaca (Horhe Dijaz, Agustin Martinez i Antonio Mersero), voditeljka Sandra Barneda bila je finalistkinja 2020. godine, 2023. krunisana je Sonsoles Onega, dok je prošlogodišnje izdanje u prvi plan izbacilo polemičara iz udarnog televizijskog termina, Huana del Vala.

Upitan o ovoj navodnoj tendenciji da se nagrađuju ličnosti poznate iz televizijskih emisija, predsednik Grupe Planeta, Hose Kreueras, opravdao je takav pravac ukazujući na konačne cifre prodaje. „Nisam ja taj koji treba da kaže da li Planeta ima veći ili manji ugled nego ranije. Među dobitnicima i finalistima imamo velika imena savremene književnosti. Brojevi tiraža ove nagrade jesu ono što stoji iza nas, a broj ljudi koji prilaze Planeti raste“, rekao je on na ručku u sredu.

Žiri ovogodišnjeg izdanja činili su Lus Gabas, Pere Gimferer, Eva Hiner, Karmen Posadas i Belen Lopez, uz dva nova člana: književnicu Palomu Sančez-Garniku (finalistkinju 2021. i pobednicu 2024. godine) i Havijera Sijeru (pisca i dobitnika nagrade iz 2017. godine).

(Telegraf.rs/izvor: El Pais/Noelia Ramírez)