Umrla Gita Lindeman, pesnikinja i majka frontmena grupe Rammstein Tila Lindemana

Pesnikinja i novinarka Gita Lindeman je preminula. Prema saopštenju njene porodice, umrla je tokom proteklog vikenda u 87. godini, u svom domu u Severozapadnom Meklenburgu. Do 2002. godine bila je urednica kulturne redakcije javnog servisa NDR u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija.

Puno ime joj je bilo Brigite Lindeman, ali su je mnogi znali samo kao Gitu. Javnosti je možda poznata kao supruga pisca Vernera Lindemana, a takođe i kao majka pevača grupe Rammstein, Tila Lindemana. Ipak, tokom celog svog dugog života ona je pre svega bila svoja - i dugogodišnja urednica kulture na radiju NDR za Meklenburg-Prednju Pomeraniju. Kako mnogi i danas kažu, bila je inspirativna, otvorena za sve, duhovita i mudra žena.

Preporučujemo

O svojoj životnoj filozofiji svojevremeno je rekla:

„Nedavno me je jedan sasvim mlad kolega pitao: ’Šta biste mi savetovali?’ Tada sam rekla: ’Biti radoznao. Kada radoznalost prestane, onda je čovek star.’“

Zahvaljujući tom receptu doživela je 87 godina, a da zapravo nikada nije zaista ostarila.

Rođena je u Drezdenu 11. aprila 1939. godine. To što je kasnije u Lajpcigu studirala novinarstvo i što je još kao devojčica otkrila ljubav prema književnosti, dugovala je novom mužu svoje majke (očuhu), koji ju je na sve to podsticao:

„Bio je učitelj i znao je kako se postupa sa decom. Jednostavno me je pridobio. Kupovao mi je lepe džempere i zanimao se za mene. Kasnije je sa nama u domaćinstvu živela i moja baka, pa sam stalno morala da perem sudove. Ona bi stalno vikala: ’Dođi da pereš sudove.’ A on bi tada rekao: ’Ali ona upravo čita. Pusti je, molim te, neka čita.’“

Književnost je postala njena najveća strast, a u stvarnom životu to mesto zauzeo je Verner Lindeman, koji je kasnije postao jedan od najpoznatijih pisaca u Istočnoj Nemačkoj (DDR). Zbog njega se 1968. preselila na sever zemlje. Od tada je radila na državnom radiju Istočne Nemačke u Nojbrandenburgu i sa dvoje dece putovala do porodične kuće u selu Drispet kod Šverina.

U njihovom okruženju živeli su mnogi književnici i intelektualci, među kojima su bili Krista i Gerhard Volf, Helga Šubert, Danijela Dan i Johen Labs. Ta atmosfera ju je izuzetno inspirisala, o čemu je u jednom razgovoru za NDR ispričala:

„Bili su to oni razgovori, to je bilo veličanstveno, to posle više nikada nisam doživela na taj način. Reč je bila i o knjigama koje niko od nas nije poznavao. Krista Volf i Joahim Zajpel, koji su putovali po svetu, pričali su nam o tome.“

Memoarska knjiga „Moja mesta pored prozora“ (Meine Fensterplätze), koju je objavila 2023. godine, sadrži mnoge zapise koji su godinama stajali u fioci, uključujući i one iz tog perioda. Pisala je oduvek, ali se tek u poznim godinama odvažila da istupi u javnost kao autorka.

Pad Berlinskog zida i politički preokret u Nemačkoj iz korena su promenili njen život. Izdavači su prestali da objavljuju dela njenog supruga Vernera Lindemana. On je preminuo 1993. godine, baš u vreme kada je Gita postala šefica kulturne redakcije na radiju NDR za Meklenburg-Prednju Pomeraniju. Tamo je pokrenula emisiju „Književni kafe“ (Literatur-Café), gde je predstavljala savremene pisce i autorke, dok se nedeljom uveče u emisiji „Kanstkaten“ (Kunstkaten) bavila specifičnim temama iz kulture ove pokrajine.

U penziju je otišla 2002. godine, ali je do kraja ostala posvećena muzici, pozorištu i književnosti. Ovog proleća, neposredno pred svoj 87. rođendan, predstavila je zbirku poezije „Bešumno“ (Lautlos) na Sajmu knjiga u Lajpcigu, gde je pročitala i svoju pesmu „Nebo“ (Himmel):

„Kakva veličina,

kad bih bar mogla tako da crpim iz punine,

tako bez početka i bez kraja,

i tako duboka biti!“

(Telegraf.rs/izvor: NDR/Juliane Voigt)