Ovo su ploče sa najmanjim tiražima u Jugoslaviji

Foto: Pixabay

Ima jedan singl koji se zove "Ploča sa najmanjim tiražom u Jugoslaviji" – objavio ju je sazlija (svirač na baglami – kod nas se umesto ’svira’ kaže „kuca u saz“) Halid Musić 1979. godine kao peti singl tada mlade izdavačke kuće "Sarajevo Disk" (Dva Morića / Propio se Dujčin Petar), pišeportal rockomotiva.com.

Ne znam šta im je to trebalo i za šta, ali sam siguran da je taj natpis na obe strane omota ideja jednog od tri osnivača Sarajevo Diska (Hanka Paldum i njen prvi muž Muradif Brkić su drugo dvoje)*, prezime mu je Džirlo, ali sam pravo ime zaboravio, zvali su ga Braco ili Bata.

Preporučujemo

Čovek se kasnih osamdesetih proslavio kao Mister Džirlo sa svojim Džirlo proizvodima (pomenutim i u jednoj pesmi Ramba Amadeusa) i Džirlo devojkama, čija marketinška ideja je bila da samoironičnim sloganima, anti-modelima i uopšte trash-imidžom postigne suprotno od očekivanog. I – postizao je! Samim time se i obogatio jer su ljudi kupovali te njegove proizvode iako im možda nisu ni nili potrebni, jednostavno, ljude je nešto privlačilo iako su konvencionalnom konzumentu reklame na televiziji poručivale suprotno.

Tako je i ovo izdanje zakitio samoironičnom porukom potpuno suprotnom od trenda kasnih osamdesetih da se ploča originalno izda sa oznakom tiraža, najčešće "dijamantna" – čak i da se na kraju krajeva izdanje prodalo ukupno u takvom broju, ipak se oznaka "zlatna ploča" i slično sme staviti tek onda kad se taj određeni broj primeraka zaista proda, a ne na prvom izdanju. Bilo kako bilo, nije pisalo koji je to tiraž, ne znamo da li je taj trik išta pomogao prodaji tog singla.

Foto: Pixabay

Ali mislim da bi kao izdanja s najmanjim tiražom u Jugoslaviji mogle biti promotivne LP ploče radio-emisija, deljene kritičarima i radio stanicama, bez dizajnirane omotnice ili u fabričkim omotima, sadržavale su ili intervju nekog voditelja s izvođačima ili monologe izvođača uz emitovanje pesama s albuma – u punoj dužini ili skraćenoj verziji, proizvodile su ih samo PGP RTB i Jugoton.

PGP je štampao takve ploče nakon emisije na Radio-Beogradu (voditelj Nikola Nešković) i na nalepnicama su bili odštampani podaci o emitovanju. Jugoton je za to imao seriju "Jugoton express" s karakterističnim nalepnicama (srebrna slova na crnoj podlozi), označenim kataloškim brojem koji je počinjao s "LP JEX-" i uvek su kombinovali predstavljanje dva aktuelna albuma iz Jugotonove ponude, pa su i te promo LP-ploče pakovali u dupli fabrički omot.

Na prvoj ploči je na A strani bio "POČETAK“ predstavljanja prvog albuma, a na B strani "NASTAVAK" drugog, na drugoj je na A strani bio "POČETAK" predstavljanja drugog albuma a na B strani "NASTAVAK" prvog.

Mnogi se pitaju zašto kombinacija dva albuma na dve ploče, jednostavnije bi bilo svaki album rezati na jednu ploču? Jeste, ali upravo ovom distribucijom jednog albuma na dve ploče mogao je ton-majstor u radio-stanici bez okretanja ploče da na jednom gramofonu pusti prvi deo jednog izvođača i odmah za njim na drugom gramofonu drugi dio istog izvođača, ako ima dva gramofona, a obično su u svakoj boljoj radio-stanici imali dva gramofona – kao i svaki ozbiljan disk-džokej (DJ).

Intervju je obično vodio Vladimir Levak, jedan od originalnih voditelja emisije "Nedjeljom popodne" TV Zagreb, ako se sećate (glavni je bio Saša Zalepugin). Na ovim pločama se često u uvodu pred intervju pojavljuju jedan ili dva džingla sa citatima nekih drugih albuma.

Foto: Pixabay

E, taj jedan set od dva reklamna LP-a sam i ja nabavio skoro, ploče su rezane/masterizovane (mastered ili lacquer cut, ista stvar) 12. februara 1985. (Silvano Bulešić) i predstavljaju prvi album grupe "Xenia" ("Tko je to učinio?") uz gostovanje Vesne Vrandečić i Roberta Funčića kod Levaka i album "Tina i Marina" umetnika pod pseudonimom Daniel o kojem govori sâm Milan Danijel Popović, lamentujući usput nad propuštenom šansom da prethodne, 1984. godine, Jugoslavija konačno osvoji prvo mesto na Gran priju Evrovizije, jer nisu poslali ponovo njega, i jadajući se zbog zlobe i zavisti kolega. Još zanimljivija su dva džingla, kratke najave druga dva albuma na A strani prve ploče, pre XENIA početka.

Prvo ide, kako jedan obožavalac njenog ženskog izvođača reče, seksi džingl kojeg ’vodli’ Zoran Modli, retko prevaziđen glas s radija i možda neprikosnoven kao najavljivač diskografskih izdanja, najava albuma "Hoću tebe" Nede Ukraden. Taj je album, međutim, predstavljen na posebnom "Jugoton express" izdanju, ali ovaj džingl se pojavljuje samo ovde.

Kao drugi dolazi džingl grupe (projekta) "Amila" (Amila Sulejmanovic) za njen prvi album, "Kakav divan dan", a glavni pripovedač je sarajevska spikerka Jasminka Šipka, koja ga naziva "Amila 1" – možda je u vreme džinglovanja još uvek bio pod radnim nazivom…

* Za one mišljenja "Ništa nije bilo privatno u SFR Jugoslaviji" ovo je još jedan dokaz kako su ne samo proizvodne i trgovinske nego i neke firme, za državu opasne, izdavačke branše bile privatne, jednom sam naveo "Diskos" iz Župe Aleksandrovačke koji je kao privatno preduzeće osnovan još početkom 1962. godine… Ako neko ne veruje, neka pita gorepomenute osnivače.

(Dževad Hadžić/rockomotiva.com)