• 0

Kada više nije mogao da čuje muziku, klaviru je odsekao noge: Pre 250 godina rođen je genije

Sa 4 je svirao tri instrumenta, Mocart je predvideo njegovu veličinu

  • 0
Ludwig van Beethoven

Ludvig van Betoven / Foto: Wikimedia

Ludvig van Betoven rođen je u Bonu pre 250 godina. Tačan datum njegovog rođenja se ne zna, jedino je zabeleženo da je kršten 17. decembra 1770, te se pretpostavlja da je rođen dan ili dva ranije, pošto je lokalni običaj nalagao da se novorođenče krsti 24 sata posle rođenja. Kako god bilo, Betoven se smatra jednim od najvećih kompozitora svih vremena.

Muzika je bila u krvi njegove porodice. Betovenov otac i deda su bili muzičari, i već u ranoj mladosti je postalo jasno da je Ludvig poseban. Njegov otac bio je rešen da od svog deteta stvori čudo, baš kao što je nekoliko decenija ranije Leopold Mocart učinio od svog sina.

dete klavir

Foto: Unsplash/Clark Young

Terao ga je da vežba dan i noć, a susedi su se kasnije sećali kako je dečak plakao sedeći na klupi i pokušavajući da dohvati dirke, dok se njegov otac naginje preko njega.

Uz violinu i violu, maleni Ludvig svirao je i na klavijaturama već sa četiri godine, i to dok je stajao na stolici.  Prvi koncert je održao sa samo sedam godina.

Učitelji muzike davali su sve od sebe dok su držali časove mladom geniju, koji je sa 12. godina postao kompozitor čija su dela objavljena.

Kada je imao 16 godina otputovao je u Beč, gde je svirao i pred Volfgangom Amadeusom Mocartom.

Volfgang Amadeus Mocart

Volfgang Amadeus Mocart / Izvor: Wikipedia

Niko ne zna zaista šta se desilo tokom recitala, ali navodono je Mocat, tada najpoznatiji kompozitor Beča, prijateljima o Betovenu rekao: „Obratite pažnju na njega, o njemu će jednog dana ceo svet pričati".

Sticanje reputacije virtuoza

Nakon što se u svojim ranim 20-im preselio u Beč, Betoven je učio od samoj Jozefa Hajdna, koji se smatra ocem simfonije. Njih dvojica se jedan drugom, ipak, nisu mnogo dopadali, ali upravo u tom gradu Betoven stiče reputaciju virtuoza na klaviru. 

Jozef Hajdn

Jozef Hajdn / Autor: Thomas Hardy

Savršeno poznavanje instrumenta omogućilo mu je da se do besvesti igra muzikom. Jedan od njegovih savremenika, kompozitor Johan Baptist Kramer, pričao je svojim studentima o tome:

- Ako niste čuli Betovena kako improvizuje, nikada niste čuli improvizaciju.

Tokom uspešne karijere koja je trajala 45 godina, Betoven je napisao više od 700 dela, uključujući devet simfonija, 32 sonate za klavir i jednu operu. Njegove kompozicije bile su pisane za klavir, iako su njegovi prethodnici uglavnom bili fokusirani na čembalo.

Nastavio je da komponuje, iako je u kasnim dvadestim godinama počeo da gubi sluh. Nekada su mu bolovi u ušima bili toliko jaki, da ih je zatvarao pamukom i izbegavao izlaske. Smatra se da je gubitak sluha bio povezan sa bolešću koju je preležao kao dete.

Do sredine četrdesetih, deceniju pre smrti, bio je gluv, ali nije prestao da komponovanjem. U mislima je „čuo" svoju muziku i zapisivao je.

Violončelo, Betoven

Foto: Pixabay/Ri_Ya

Takođe postoji priča da je navodno odsekao noge na klaviru kako bi mogao da oseti vibracije muzike na podu.

Treći stav Betovenove "Mesečeve sonate"

Njegovo prvo veliko delo za orkestar, Prva simfonija, objavljeno je 1800, a njegov prvi set gudačkih kvarteta objavljen je 1801. godine.

Usledile su Treća Peta simfonija 1804. i 1808, Koncert za violinu objavljuje 1806. godine.

Koncert za klavir (br. 5, op. 73, poznat kao Car), posvećen njegovom pokrovitelju nadvojvodi Rudolfu od Austrije, premijerno je izveden 1810, ali Betoven nije bio solista.

Bez javnih nastupa

Od javnih nastupa Betoven odustaje 1814. jer je tada već bio gotovo potpuno gluv.

ludvig van Betoven

Autor: Josef Willibrord Mähler

Njegova jedina opera, Fidelio, koja je prvi put izvedena 1805. godine, revidirana je u konačnu verziju 1814, Misu Solemnis je komponovao u periodu od 1819. do 1823, godine a Devetu simfoniju od 1822. do 1824. godine.

Četvrti stav Devete simfonije sadrži horsku postavu Šilerove Ode radosti.

U poslednjim godinama stvaralaštva, radio je na kompozicijama za gudački kvartet.

Muzički, Betoven je premostio jaz između dve ere – klasične, koji su odlikovali red, jednostavnost i ravnoteža, i romantične, koja naglašava individualnu slobodu, emocije i dramu.

Betovenovu muziku je možda teško svirati, što je izazov za mnoge izvođače, ali predstavlja izazov izvođačima. Preminuo je 1827. u Beču, u 57. godini.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima