Rundek o novom albumu, koroni, budućnosti: Oprezno planiram susret s publikom i željno ga iščekujem

Foto: Telegraf/Petar Lazović

Veliki muzičar Darko Rundek, prepoznat i poštovan u celom regionu, u razgovoru za Telegraf.rs predstavio je svoj novi album "Brisani prostor". Pesme podeljene na "do" i "od" vidi kao A i B strane nekog starog long plej albuma. Usput citira njihove delove, koji daju neka objašnjenja, zatim iznosi zaključke o teškim danima za čovečanstvo, daje svoje odgovore na pitanja koja muče i druge, deli neka lična iskustva, otkriva i neke želje.

Preporučujemo

• Zbog čega su pesme na „Brisanom prostoru“ podeljene na „Od“ i „Do“? Šta se time htelo reći?

Podeljene su na Do i Od. Tim redom. Između od i do, prostor je pun, određen time kako je počeo, kako traje i gde završava. Između do i od ostaje pitanje bez odgovora. Brisani prostor. Prvih pet pesama koje čine EP1 bend je razvijao iz početnih ideja, radio na aranžmanima i snimio ih u studiju DM u Zagrebu. Drugih pet su u osnovi snimci početnih ideja, odnosno improvizacija u kojima su se pojavile na probama, koje su ostale kakve su snimljene, kao "Sex epilog" ili "Unutarnji glas" ili sam ih koristio kao materijal za oduzimanje, dodavanje i postprodukciju, kao "New World". To su dve celine po zvuku i atmosferi. Kao A i B strana jednog starinskog long plej albuma.

• Zbog čega ovaj naziv albuma, šta on govori, na koji način povezuje sve ove pesme?

Evo, citirat ću pesmu u kojoj se pojavljuje Brisani prostor koji je Miro Manojlović, svirao je udaraljke, prepoznao kao naslov albuma:

Jednoga dana

Teško ranjeni vitez

Pao na brisanom prostoru

Opazi pored svoga obraza

modri cvjetak

Izrastao iz pukotine na cesti

I pomisli

Čitav sam život želio biti jablan

Biti čempres

A sad me ovaj korov nadvisuje

Premalen da bi se nadao slavi

on sa nebom dijeli

plavet

Pesme i strane zvuče vrlo raznoliko, pa ima puno prostora za traženje poveznica.

• Sa Rokom Crnićem dve godine ste radili na albumu. Kako je tekla saradnja?

Saradnja je bila vrlo otvorena i isprepletena sa saradnjom sa Anom Kovačić, koja je svirala saksofon, bubnjeve, gitaru i sintesajzer, Igorom Pavlicom na trubi, Silviom Bočićem na bubnjevima i gitari, Mirom Manojlovićem na akustičnim i elektronskim udaraljkama. Roko je svirao bas i pevao, ja električnu gitaru i pevao. Nije toliko bitno koji instrument ko u kojem trenutku svira nego muzika, pa su i reči dolazile gde ih je muzika zvala. Roko je doneo rifove, reči i pesme koje su se prirodno ispreplele sa mojima. Radili smo na tome i skladno prepoznavali šta je dobro, a šta ne. Sanda Hržić, moja dugogodišnja saradnica, takođe je izvršila uticaj i na smerove ideja vezane za izuzetnost vremena u kojem živimo i na pročišćavanje celina.

• Ljudi koji postavljaju sebi koja pitanja će u ovim pesmama pronaći možda odgovore, možda osećaj da nisu jedini koje ta pitanja muče?

Kao da uobičajena podela uloga u mogućim životnim pričama, kakvu smo znali donedavno, više ne drži vodu. Otvara se nova drama čija pozornica je cela planeta i u njoj nastupamo kao živa, da ne kažem životinjska, vrsta. Kao ljudski rod svojim delovanjem dovodimo do izumiranja mnogih drugih vrsta, termo-industrijska civilizacija zagađuje zrak, kiseli okeane, uništava šume i minerale i sada moramo početi lečiti prirodnu celinu ili izumreti zajedno sa većinom života na Zemlji kakav poznajemo. Pesme na albumu se ne bave izravno tim pitanjima, niti na njih daju odgovore nego odražavaju neizvesnost i potragu kroz intimne i lične osećaje i priče.

• Šta je starije na „Brisanom prostoru“? Jesu li reči tražile melodiju ili melodija reči?

Kako u kojoj pesmi.

• Kako su korona i karantin uticale na vašu kreativnost i razmišljanja? Svi smo u tom periodu naučili nešto novo o sebi ili o društvu u kojem živimo. Koje ste zaključke vi izvukli?

Da je vreme velikih ispita kreativnosti, mudrosti i odgovornosti.

• Šta mislite, kako će ljudska želja da bude deo kolektiva, potreba za intimnošću i prisustvom bližnjeg preživeti ovo vreme disantce?

Čini mi se da su to konstitutivno ljudske želje i da ne mogu nestati, a da se pritom ne pretvorimo u nešto drugo.

• Vi živite na Braču, u jednom malom mestu. Do ove godine ideja o ruralnom životu bila je ili luksuz, ili nezamisliva za mnoge ljude na Balkanu. A onda su sa pojavom epidemije svi počeli da uviđaju prednosti, pa čak i povezuju selo sa slobodom. Kako Vi na to gledate? Je li u pitanju trend ili otkrovenje koje po ko zna koji put kao ljudska vrsta doživljavamo?

Na svetu definitivno puno, previše ljudi živi u gradovima. Šezdeset posto, ako se dobro sećam. A hrana se proizvodi mehanizacijom na naftu u monokulturama uz pomoć veštačkih gnojiva, na sve jalovijoj zemlji. Živeti u manjim naseljima, uzgajati hranu na što prirodniji način i voditi računa o ravnoteži sa ostalim stanovnicima, biljnim i životinjskim, izgleda mi mnogo zdravije i održivije. Čovek se oseća ponosnije i celovitije, a uz razumno korišćenje interneta sudeluješ u globalnom.

Foto: Cropix / Splash / Profimedia

• U poslednje vreme ljudi sve češće Vašu iskrenu brigu za očuvanje prirode povezuju sa Vašim imenom. Kako se taj angažman odražava na Vašu muziku? Šta biste poručili onima koji u tome da, na primer, pređu na vegansku ishranu ili se bave reciklažom vide samo teškoće?

Meni nije teško biti vegan, jer je sa Sandom u kuhinji svaki ručak gozba. Verovatno ima i manje talentovanih ili nedostaje vremena za bavljenje hranom, ali to nije dovoljan razlog za odustajanje. Umesto reciklaže prioritet je no waste - ne stvarati otpad. To je baš izazov i traži dovijanje, tim je veće zadovoljstvo.

• Iako je nezahvalno predviđati 2021. godinu, imate li planove za neke buduće svirke, nastupe?

Ima opreznih planova i puno želje da sretnemo publiku i zajedno zajašemo u nepoznato.

(Telegraf.rs)