Dragoljub Ilić Ilke iz Generacije 5, u susret velikom koncertu: Naše pesme i dalje žive

Foto: Hadži-Aleksandar Đurović

GENERACIJA 5 ili šta je sve stalo u jednu karijeru: Od početnog džez rock idioma do rock benda mejnstrim orijentacije. Od vrlo kompetentnih muzičara, rado viđenih na tuđim ostvarenjima, do nemogućnosti da više vremena odvoje za sopstvenu grupu. Od jedne kafanske salvete do najslušanije radijske pesme u 2020. godini. Od grupe sa nevelikim brojem albuma, do one sa pregrštom hitova. O svemu tome razgovarao sam jednog kišnog popodneva, sa kompozitorom i klavijaturistom grupe, Dragoljubom Ilićem Ilketom.

Preporučujemo





• 17. decembra, u Domu omladine Beograd, sala "Amerikana" zakazan je povratnički koncert grupe Generacija 5. Kako teku pripreme?

Dogovoramo se o svemu, u vezi repertoara i uopšte, kako ćemo taj koncert da napravimo. Nismo dugo svirali u Beogradu i strašno nam je važno da koncert prođe dobro. Sada trenutno više smo po televizijama gde promovišemo i reklamiramo koncert ne bi li što više ljudi došlo. Mada, vidim da postoje mere i ograničenja u smislu prisustva publike, što nas baš ne čini srećnim, ali šta da radimo. Živimo u takvom vremenu i moramo da se prilagođavamo. Što se same svirke tiče, biće podeljena na dva dela. U prvom ćemo svirati neke starije kompozicije, potom i ove novije, a zatim ćemo imati jedan unplugged blok sa našim dobro poznatim baladama i naravno za kraj smo, kao kulminaciju koncerta, ostavili naše najveće hitove. Tako bi to trebalo da izgleda.

Foto: Privatna arhiva

• Pored Krleta i Vas ko će još svirati na koncertu? Tu je svakako i Cajger...

Vidi, tu smo mi "starosedeoci" i trebalo je da nas bude četvorica. Međutim, naš originalni bubnjar Boban Đorđević živi u Americi, ali je ipak ranije uvek dolazio i kada smo svirali Gitarijadu u Zaječaru, Beer fest i štošta još, uvek bi nam se priključio. Doputovao bi čovek ovamo na tri dana kao da je Los Anđeles ovde, na dvesta kilometara. Međutim, ovog puta još uvek je u periodu oporavka od korone i sam dolazak bi bio preveliki napor za njega. Mi smo inače i kumovi i ja sam mu rekao: "Kume, nemoj ni za čim da žališ, odsviraćemo ovaj koncert, mislićemo na tebe, a iduće godine da proslavimo četrdeset pet godina na Tašmajdanu".

• Znači, planairate koncert i sledeće godine? Ja sam pomislio da ste ovo priredili za četrdeset četiri godine postojanja da bi na neki način izašli iz klišea.

Jeste, to je tačno, to smo i hteli .Ovaj beogradski koncert smo planirali još pre dve godine, ali nismo mogli da pretpostavimo kakva će pošast da se desi i šta će sve biti sa nama, našim životima i sudbinama. Tako da tu imamo opredeljena neka sredstva koja još uvek nismo potrošili, pa smo pomislili da bi sada, na kraju godine, bilo idealno realizovati taj koncert. I sad, s obzirom da se još uvek nije navršilo četrdeset pet godina, rešili smo da slavimo četrdeset četiri. Na kraju, bitno je da se mi pojavimo, da ljudima koji su željni da nas čuju uživo darujemo jedan koncert i ja mislim da će biti sjajna atmosfera u "Amerikani".

• Nekako mi se čini da, kada je publika u pitanju kod grupe Generacija 5, nema sredine. Ima naravno, dosta vaših vernih fanova, ali i onih koji su potpuno ravnodušni u odnosu na ono što stvarate i radite. Čini mi se da je publika na neki način polarizovana. Da li i vi imate takav utisak?

Pa to je već u smislu onog da mi uvek poslednji saznamo šta je prava istina. Vidi, kad postoji grupa koja dugo radi, uvek je tu i niz propratnih kontraverzi, ali jedno ne može niko nam porekne: Mi smo grupa koja, od svih ovih postojećih sa mejnstrim orijentacijom, ima najmanje albuma a najviše hitova. Kao potvrda toga je i podatak da smo nedavno dobili veliku nagradu od našeg udruženja muzičara GODUM (godišnje nagrade koje dodeljuje Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike, op. aut.) za najizvođeniju pesmu na radio talasima u Srbiji, naravno reč je o kompoziciji "Dolazim za pet minuta". To govori da naše pesme još uvek žive i smatram da mi treba na to da odgovorimo.

• Svi će se složiti da je kvalitet muzičara u Generaciji 5 stvarno izuzetan. Možda su mnogi zaboravili da su vaši počeci vezani za jazz rock, da bi kasnije ipak promenili pravac. Ako ne računamo kompilacije, zašto je nakon toliko godina, iza vas samo četiri albuma? Da li je za to kriva i vaša prevelika angažovanost na nekim drugim poslovima? Vi sre recimo, što se tiče primenjene muzike zaista mnogo radili, bili ste i zaposleni u RTS-u, Krle je jedan od najcenjenijih studijskih muzičara...

Sam si dao pola odgovora. Radili smo na sto strana. Ja kao kompozitor nikada nisam sedeo skrštenih ruku. Ne radim više u RTS-u, ali i dalje komponujem, možda sam u tom smislu aktivniji nego ikada. S obzirom da imam klasično muzičko obrazovanje, radim i neku muziku za sebe, da tako kažem, evo sada za vreme ove korone upravo sam završio svoj klavirski koncert i moja drugarica će to na proleće da izvede sa velikim simfonijskim orkestrom RTS-a...

• O kome je reč, koja drugarica?

Lidija Stanković. Ona je profesor na Muzičkoj akademiji, inače moja velika prijateljica još iz školskih dana i najverovatnije će to biti izvedeno na Kolarcu, naravno treba samo da se dogovorimo o terminima. Dakle, možda tu leži razlog, jer sam ja pokazao interesovanje u više pravaca, pa nisam uvek vremena da komponujem za grupu, ali sam joj se uvek rado vraćao. Shodno tome, ne bih se iznenadio ukoliko bi mi iduće godine, u toku ovog našeg slavlja, izbacili nešto novo. Ovde mislim na album. Ne obećavam ali priželjkujem.

• Pa, mislim da ste to dužni publici.

Tako je, apsolutno se slažem.

• Hoće li biti specijalnih gostiju na koncertu?

To čuvamo za iduću godinu. Ove godine će to biti jedan klasičan R'n'R koncert, na kome ćemo predstaviti našu karijeru.

• Jeste li razmišljali da pozovete nekog od bivših pevača, počev od Jove Rašića, pa nadalje?

I to je ideja za sledeću godinu. Prati nas glas da menjamo pevače k'o čarape. Ipak, stvar je mnogo kompleksnija nego što to na prvi pogled izgleda. Svaki od tih pevača je pomogao i doneo Generaciji 5 nešto specifično. Ja moram da pomenem Jovu Rašića kao prvog pevača i Gorana Miloševića. To su ljudi sa kojima smo praktično utvrdili našu karijeru i sa kojima smo imali najveće uspehe. Nakon njih, svaki od sledećih pevača je ugradio deo sebe u Generaciju, a nadam se da smo im i mi pomalo pomogli u njihovim solističkim karijerama.

• Svakako da jeste. Što se pevača Generacije 5 tiče, čini mi se da publika kao najvažnijeg uvek vidi Gorana Miloševića.

Tu moram da se saglasim sa publikom. Inače za Gorana nas vežu uspomene iz mladosti, to je bilo vreme kada je Generacija 5 bila mlad bend i zajedno smo sticali popularnost, objavljivali smo pesmu po pesmu i radovali se tim uspesima. Ti prvi utisci su nekako i najsnažniji i oni se uvek vezuju za ostavrenje nekih dečačkih snova. U to vreme naši uzori su bili recimo, grupa Time i Korni grupa, zatim Smak... Oni su bili stariji od nas i svi smo mi poželeli da doživimo bar deo te slave i tog nekog osećaja koji se deli sa publikom. Kad nam se to ostvarilo, a to je baš bilo u vreme sa Goranom, dakle krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, da ne pričam sada o dve velike turneje sa Zdravkom Čolićem gde nas je videla i upoznala cela Jugoslavija, moram da kažem da je to možda bila i najjača postava Generacije 5.

Generacija 5 / Foto: Hadži-Aleksandar Đurović

• Vaš poslednji studijski album je "Energija". Objavljen je 2006. godine, mada ste 2016. godine objavili singl "Opasna po život".

Jeste. Ali je svakako album ono što se traži i što na pravi način predstavlja bend koji radi. Za nas postoji ona priča: "Ma daj, oni su lenji, oni ne rade, ne objavljuju..." I sad da se ne ponavljam, rekao sam ti već koji su bili razlozi što ipak nismo objavili više, a mogli smo. Iskreno rečeno, ako mogu za nečim da zažalim u celoj mojoj karijeri koja nije baš mala i skromna, to je što nisam uspeo da nađem nekog kolegu tekstopisca sa kojim bih radio u tandemu. Znači, da on piše tekstove a ja muziku. Žao mi je što do nekog takvog nismo došli. Međutim, vidim da i ostale grupe kubure sa tim stvarima. Evo recimo YU grupa - uvek imaju pregršt pesama i hitova, ali ipak nisu našli nekog svog stalnog tekstopisca. Svaka čast Čuturi (Nikola Čuturilo, op. aut.), koji im je stvarno pisao velike hitove, ali hoću da kažem, ako vidim jedinu ozbiljnu prepreku zašto nisam više pisao, to je nemogućnost da uvek dođem do kvalitetnog teksta.

• Da li je tačna ona priča o Bori Đorđeviću, odnosno, načinu na koji je napisao tekst za kompoziciju "Dolazim za pet minuta" kada je bio u vojsci?

Da, da, da! Bora je bio na odsluženju vojnog roka, a mi smo u to vreme već završili album. To znači da su tu već bile pesme "Ti i ja", "Rođen na asfaltu", "Pseto" itd, dakle imali smo dosta pesama, ali smo hteli da na albumu imamo još jedan Borin tekst. Tada su bubnjar Boban (Boban Đorđević, op. aut.) i Duda basista (Dušan Petrović Duda, član prvobitne postave grupe, preminuo 2003, op. aut.), otputovali u Doboj, izvukli ga iz kasarne, odveli u kafanu, pričali sa njim i on je bukvalno tekst onako iz glave "sručio" na kafansku salvetu. Oni su mi to doneli, uveče smo imali poslednji termin zakazan u Studiju 5 PGP-a. Za "peticu" je u to vreme bila velika borba, tu su snimali i narodnjaci i popularni pevači. Tog popodneva sam dobio tekst, muziku sam bukvalno napisao za nekoliko minuta. Ušli smo u studio izvežbali to, snimili, a ostalo je već sve poznato. Ovo deluje kao neka legenda ali je stvarno istina.

• Pomenuste Studio 5. Bili ste urednik u RTS-u, taj studio nažalost, više ne postoji.

Studio 5 je preuzela kompanija Tuck Vision (MIRIUS Tak D.o.o. Beograd, op. aut.), koja sada tu ima bioskop. Tu je inače Dom inžinjera i tehničara u ulici Kneza Miloša, pored hotela Excelsior. Taj hotel je stvarno bio super mesto, gde smo išli na kafu u pauzama snimanja, da bi se malo odmorili, tako da je i Excelsior imao vrlo značajnu ulogu u razvoju r'n'r. Studio 5 nažalost, više ne postoji, rasformiran je. Ispostavilo se da vlastodršcima u RTS-u više nije odgovaralo da to plaćaju, jer je taj prostor bio zakupljen i to je dovelo do toga da se ugasi jedno takvo legendarno mesto.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Generacija5 (@generacija5_official)

• Šteta da jedan takav prostor nije konzerviran u neku vrstu muzeja, kako se to i u svetu inače radi.

To nije moglu zato što je to bilo društveno vlasništvo. Nekom se u PGP-u učinilo da je ta zakupnina preskupa, a ja mogu da kažem, mada eto nije za pohvalu, da sam upravo ja izveo poslednje snimanje u Studiju pet, posle tog termina je studio zatvoren. Tada sam snimao muziku za seriju "Moj rođak sa sela". Tačno znam da smo tada pričali o tome kako bi bilo dobro da se napravi jedna knjiga o legendarnoj "petici". Kakvih bi samo priča i događaja tu bilo.

• Koje godine ste snimali muziku za seriju?

To je bila 2012. Tada je počela da se emituje serija "Moj rođak sa sela" i znam da su mi nakon snimanja rekli: "Ilke, ovo je poslednji dan ovde, sutra se već pakujemo i selimo se".

Generacija 5 / Foto: Hadži-Aleksandar Đurović

• Ne mogu a da ne pomenem pesmu "Za milion godina", u okviru YU rock misije, koju ste napisali a koja je bila deo svetskog humanitarnog projekta "Band Aid", Boba Geldofa. Nekako bih to smatrao propustom u ovom razgovoru, jer ipak smatram da je to bio zenit Vaše kompozitorske karijere.

Daaa, neko bi mi recimo rekao - pa zar nije tvoj vrhunac "Dolazim za pet minuta", evo nakon četrdeset godina dobijaš nagradu za to. Međutim, ja mislim da "Dolazim za pet minuta" nije moja najbolja kompozicija, iako je nastala pod ovim okolnostima o kojima smo upravo govorili i to me čini raspoloženim kada se svega toga setim. Ipak, "Za milion godina " je pesma za koju se vrlo retko pruža prilika nekom kompozitoru, odnosno da komponuje za sve pevače bivše "Yuge", a znamo kakva su to imena bila. Velika čast mi je tada ukazana, a da nisam ni bio svestan te težine. Sada, iz ove perspektive, ko zna kako bih se pomučio, a tada je to bilo jako spontano i sve je izašlo onako iz duše i uz neku emociju inspirisanu čitavim tim događajem. Niko nije tada mogao ni da pretpostavi taj veliki uspeh koji će uslediti i to je nešto što se zaista retko dešava u nekoj karijeri.

• Nismo pomenuli sve članove benda koji će svirati na koncertu.

Cajger (Miloš Stojisavljević Cajger, op. aut.) će svirati bas, on je pored Krleta i mene stara garda, bubnjeve, kao što sam već napomenuo, neće svirati Boban Đorđević, na njegovom mestu će biti bubnjar koji i inače ćesto svira sa nama na koncertima, njegovo ime je Raša Ćapi (Radoš Ćapi, op . aut.) i pevač Miloš Bajat koji srađuje sa nama već nekoliko godina.

• Znači, ostaje obećanje da sledeće godine održite koncert i za četrdesetpet godina postojanja Generacije 5?

Tako je. Mi radimo ovaj koncert, a već mislimo na sledeći.

• Da li ste eventualno razmišljali da nakon ovog u Beogradu održite koncerte i u nekom od većih gradova u Srbiji?

Možda iduće godine uradimo nekih desetak koncerata po većim gradovima Srbije, ali to već zahteva jednu sasvim ozbiljnu kampanju.

• Dakle da rezimiramo: 17 decembra, Dom omladine, sala "Amerikana", početak u 21h, karte su već u prodaji. Naravno uz epidemiološke mere...

Apsolutno. (smeh). Mada, meni to nekako više vuče na neku papirološku formu. Pa vidiš ovi skupovi i sve ostalo što se održava... Ja ne vidim da neko tu preterano brine o tim stvarima, svi su poneseni nekom svojom emocijom i razlozima zašto se okupljaju. Mislim da je u celoj ovoj bolesnoj situaciji koncert jedna potpuno zdrava stvar. Neko dođe da se malo "isprazni", uz bend koji voli da sluša, a mi ćemo dati sve od sebe da ljude učinimo jako zadovoljnim. Kada je čovek ispunjem emocijama, kada ima neko osećanje zajedništva, pa niko više ne razmišlja da li će da se razboli, da li će sad da pravi distancu od metar ili dva od onog pored sebe. Mislim da je to ipak nešto mnogo jače i od ove epidemije.

(Telegraf.rs)