Najlepše su one pesme uz koje odbijate da ostarite

Printskrin: YT/miomirdj

Ima tako nekih albuma i pesama na njima uz koje odbijam da ostarim. Ta sprega je čudesna. Ta alhemija je čarobna.

To je eliksir mladosti. To je tajna vidljiva, ali mnogima opet nedostupna. Jer, samo je odabranima dopušteno da prođu kroz te kapije snova.

Preporučujemo

A kada već jednom prođete, ništa više neće biti isto. Ali ni konačno.

Oni koji nastave da tragaju, ostaju večito mladi. Oni koji se odreknu traganja, počinju da nestaju. Kao da su već umrli, pre svog stvarnog, biološkog kraja. Sretao sam takve ljude. Viđao sam prazninu u njihovim očima.

Pre mnogo godina kupio sam prvi album grupe S vremena na vreme.

Bio sam tada svršeni osnovac. Behu to dani, u kojima su želje posrtale pred mogućnostima. A kada je već tako, ostaju vam još samo snovi.

Pod uslovom da umete da sanjate. No, ni to nije malo. Nikako. Ako svoje snove zvrtite na trideset tri obrtaja, otkrićete neslućeno. Videćete nenadano.

Taj prvi album grupe S vremena na vreme...

Neke tuge su me uz te pesme ojačale.

Neke radosti mi pokazale nadu.

Neke želje postale odluke.

A potom i stvarnost.

A danas?

Danas znam da sam tada bio u pravu. Danas znam da je ova ploča, uz još neke, bila svojevrsni putokaz. Ogledalo našeg glavnog grada. Šteta samo što se u nečem sličnom i danas ne možemo ogledati. Jer uništili smo putokaze, ogledala smo razbili. A to je nesreća, zar ne? Prodali smo svoje snove za pregršt ničega. A to donosi onu prazninu u očima. I umiranje pre vremena. U beznađu i ništavilu. Zato snovi ne smeju imati cenu.

Zato "Tema classica", "Sunčana strana ulice", "Traži mene", "Utočište"... i danas pletu jednu drugačiju stvarnost. Stvarnost, koja daruje sjaj u očima.

(Telegraf.rs)